Улична уметност () је визуелна уметност стварана на јавним локацијама ради видљивости у јавности. Повезује се са терминима „независна уметност”, „пост-графити”, „нео-графити” и герила уметност.
Улична уметност је еволуирала од раних облика пркосних графита до комерцијалнијег облика уметности, при чему једна од главних разлика сада лежи у поруци. Улична уметност често има за циљ да изазове размишљање, а не одбацивање, код шире публике тако што своју сврху чини очигледнијом од сврхе графита. Питање дозволе такође је постало централно за уличну уметност, јер се графити обично раде илегално, док улична уметност данас може бити производ договора или чак понекад и наруџбине. Ипак, она се разликује од традиционалне уметности изложене у јавним просторима по својој експлицитној употреби тог простора већ у фази осмишљавања.
Позадина мини|Берлински зид у Немачкој (снимљен 1986) био је мета уметника током свог постојања (1961–1989). Улична уметност је облик уметничког дела које се излаже у јавности на околним зградама, улицама, возовима и другим јавно видљивим површинама. Многи примери долазе у облику герила уметности, која има за циљ да изнесе лични став о друштву у којем уметник живи. Овај облик уметности се развио од почетака графита и вандализма до нових начина где уметници раде на томе да пренесу поруке, или само лепоту, публици. :17
Неки уметници могу користити „паметни вандализам” као начин подизања свести о друштвеним и политичким питањима, док други користе урбани простор као прилику за излагање личних уметничких дела. Уметници такође могу ценити изазове и ризике који су повезани са постављањем илегалних уметничких дела на јавним местима. Чест мотив је да стварање уметности у формату који користи јавни простор омогућава уметницима, који би се иначе могли осећати маргинализовано, да допру до много шире публике него што би им то омогућили други стилови или галерије.
Док су традиционални графити уметници првенствено користили боју у спреју за стварање својих дела, „улична уметност” може обухватати и друге медије, као што су ЛЕД уметност, мозаик, стенсил графити, стикер уметност, обрнути графити, „Lock On” скулптуре, пшенично лепљење, дрворез графити, прекривање плетивом и балансирање камења.За развој стила у медију боје у спреју, као и за анализу политичких, културних и друштвених коментара његових уметника, погледати антрополошку историју графита у њујоршком метроу, Getting Up: Subway Graffiti in New York, аутора Крејга Каслмана, студента Маргарет Мид, The MIT Press, Cambridge, Massachusetts, 1982.
Нови медијски облици, попут видео пројекција на велике градске зграде, све су популарнији алат за уличне уметнике — а доступност јефтиног хардвера и софтвера омогућава таквим уметничким делима да постану конкурентна корпоративним рекламама. Уметници су тако у могућности да бесплатно стварају уметност са својих личних рачунара, која се такмичи са профитима компанија.Geek Graffiti: A Study in Computation, Gesture and Graffiti Analysis
Порекло мини|усправно=0.80|Улична уметност Кевина Лармија, Сохо, Њујорк (1985)
Слогани протеста и политички или друштвени коментари у виду графита на зидовима претеча су модерних графита и уличне уметности, и настављају да постоје као један аспект овог жанра. Улична уметност у облику текста или једноставних иконичних графика корпоративних икона може постати познат, али загонетан симбол неког подручја или ере. Неки сматрају да су графити „Килрој је био овде” из доба Другог светског рата један такав рани пример: једноставан цртеж дугоносог човека који вири иза ивице. Аутор Чарлс Панати индиректно се дотакао опште привлачности уличне уметности у свом опису графита „Килрој” као „нечувеног, не због онога што је говорио, већ због тога где се појављивао”. Већи део онога што се данас сматра модерном уличном уметношћу има добро документовано порекло у буму графита у Њујорку. Почело је 1960-их, сазрело 1970-их, а врхунац достигло 1980-их са муралима преко целих вагона метроа, посебно у Бронксу.
Како су 1980-е одмицале, дошло је до померања од текстуалних радова са почетка деценије ка визуелно концептуалној уличној уметности, као што су сенке Ричарда Хамблтона. Овај период се поклапа са субверзијама реклама у метроу Кита Харинга и тагова СЕЈМО Жан-Мишела Баскије. Оно што се данас препознаје као „улична уметност” још увек није постало реална опција за каријеру, а споредни правци попут стенсил графита били су у повоју. Плакати лепљени пшеничним лепком који су се користили за промоцију бендова и клубова у којима су наступали, еволуирали су у стварна уметничка дела или копи-арт и постали уобичајен призор током 1980-их у градовима широм света. Група која је радила колективно под именом АВАНТ такође је била активна у Њујорку током овог периода. Субверзивне идеологије панк рок музике такође су биле кључне за еволуцију уличне уметности као уметничке форме током 1980-их. Део анти-музејског менталитета може се приписати идеологији Филипа Томаза Маринетија, који је 1909. написао „Футуристички манифест” са цитатом који гласи: „уништићемо све музеје”. Многи улични уметници тврде да не живимо у музеју, те да би уметност требало да буде у јавности, без улазница.
Рани иконични радови мини|лево|Реконструкција оригиналног мурала Кита Харинга из 1982. године (2010); зид мурала Бауери у Њујорку на раскрсници улице Хаустон и Бауерија. Северозападни зид раскрснице улице Хаустон и Бауерија у Њујорку био је мета уметника још од 1970-их. Локација, која се данас понекад назива мурал Бауери, настала је као напуштени зид који су графити уметници слободно користили. Кит Харинг је једном приликом 1982. године преузео зид за своју употребу. Након Харинга, уследио је низ познатих уличних уметника, све док зид постепено није стекао престижан статус. До 2008. године, зид је постао приватно управљан и доступан уметницима само по наруџбини или позиву.
Серија мурала Ренеа Монкаде почела је да се појављује на улицама Сохоа крајем 1970-их, са исписаним речима I AM THE BEST ARTIST Rene (ЈА САМ НАЈБОЉИ УМЕТНИК Рене). Рене је описао мурале као „прст у око” уметничкој заједници за коју је сматрао да је помогао да се покрене, али од које се касније осећао игнорисаним. Препознати као рани чин „уметничке провокације”, били су тема разговора и дебате у то време; повезани правни сукоби покренули су расправу о интелектуалној својини, правима уметника и Првом амандману. Свеприсутни мурали такође су постали популарна позадина за фотографије које су правили туристи и студенти уметности, као и за рекламне кампање и холивудске филмове. Мурали IATBA су често били скрнављени, да би их Рене поново осликавао.
Франко Велики, познат и као „Пикасо из Харлема”, још један је светски познат улични уметник, међународно познат и по својој новој уметничкој форми. На улицама су избили немири када је Мартин Лутер Кинг Млађи убијен 1968. године. Власници радњи у Харлему су одговорили постављањем металних капија безличног изгледа на своје излоге. Франко је одлучио да негативну ситуацију претвори у позитивну развијањем нове уметничке форме на челичним капијама 1978. године. Од тада је осликао преко 200 капија од западне до источне стране 125. улице, радећи недељом, када су продавнице затворене. 125. улица у Харлему незванично је позната као „Франков булевар” због његових величанствених слика на металним пословним капијама.
Комерцијални утицај
Неки улични уметници су стекли међународну пажњу за свој рад и направили потпун прелазак из уличне уметности у мејнстрим свет уметности — неки од њих настављајући да стварају уметност на улицама. Кит Харинг је био међу првим таласом уличних уметника 1980-их који су то учинили. Традиционални мотиви графита и уличне уметности такође се све више уграђују у мејнстрим оглашавање, са много случајева где су уметници ангажовани да раде као графички дизајнери за корпорације. Графити уметник Ерик Хејз је радио дизајн фонтова и графика за музичке групе као што су Бисти бојс и Паблик енеми. Улични постери Шепарда Ферија са тадашњим председничким кандидатом Бараком Обамом прерађени су по посебној наруџбини за употребу у председничкој кампањи. Верзија овог уметничког дела појавила се и на насловној страни часописа Тајм. Такође није неуобичајено да улични уметници покрећу сопствене линије робе.
Улична уметност је добила уметничко признање захваљујући високом статусу Банксија и других уметника. То је довело до тога да улична уметност постане једна од „знаменитости које треба видети” у многим европским градовима. Неки уметници сада нуде туре локалне уличне уметности и могу поделити своје знање, објашњавајући идеје иза многих радова, разлоге за таговање и поруке приказане у многим графитима. Берлин, Лондон, Париз, Хамбург и други градови имају популарне туре уличне уметности током целе године. Само у Лондону наводно постоји десет различитих тура графита доступних туристима. Многе од ових организација, као што су Alternative London, ParisStreetArt, AlternativeBerlin, поносе се сарадњом са локалним уметницима, како би посетиоци добили аутентично искуство, а не само увежбани сценарио.
Многи од ових водича су сликари, дипломци ликовних уметности и други креативни професионалци који су у уличној уметности пронашли начин да изложе свој рад. Са овим комерцијалним приступом, они могу увести људе у свет уличне уметности и пружити им боље разумевање одакле она потиче. Тврди се да је ова растућа популарност уличне уметности учинила да она постане фактор у гентрификацији.Bross, F.
Законитост и етика Улична уметност може имати правних проблема. Укључене стране могу бити уметник, градска или општинска власт, предвиђени прималац и власник структуре или медија на којем је дело изложено. Један пример је случај из 2014. године у Бристолу, Енглеска, који илуструје правна, морална и етичка питања која се могу појавити. Дело Mobile Lovers Банксија насликано је на шперплочи на јавним вратима, а затим га је исекао грађанин који је намеравао да га прода како би прикупио средства за дечачки клуб. Градска власт је затим запленила уметничко дело и сместила га у музеј. Банкси, чувши за дилему, завештао га је првобитном грађанину, сматрајући да су његове намере искрене. У овом случају, као и у другима, контроверза око власништва и јавне имовине, као и питања неовлашћеног уласка и вандализма, представљају проблеме које треба правно решити.
Ауторско право Године 2005, Банкси је изјавио: „Ауторско право је за губитнике ©™”.Banksy, Wall and Piece (2005) page 1
Према закону Сједињених Држава, дела уличне уметности би требало да могу добити заштиту ауторских права све док су легално постављена и испуњавају два додатна услова: оригиналност у раду и да су фиксирана у опипљивом медију.17 U.S.C. § 102 Ово ауторско право би тада трајало током живота уметника плус 70 година.17 U.S. Code § 302 У случају сарадње два уметника, обојица би имала заједничко власништво над ауторским правом.17 U.S. Code § 201 Улични уметници такође имају морална права на своја дела, независно од економских права која произилазе из ауторског права. Ово укључује право на интегритет и право на атрибуцију. . OED Online. September 2011. . 25 October 2011. Недавно је улична уметност почела да добија признање међу уметничким критичарима, а неке велике компаније су се нашле у невољи због коришћења ове уметности без дозволе за оглашавање. У таквом случају, H&M, продавац брзе моде, користио је уличну уметност Џејсона „Ривока” Вилијамса у рекламној серији. Међутим, као одговор на Вилијамсову опомену, H&M је поднео тужбу, наводећи да, пошто је дело „производ криминалног понашања”, не може бити заштићено ауторским правом. Овај став је заузет и раније, у случајевима Villa v. Pearson EducationVilla, 2003 WL 22922178 и Москино и Џереми Тирни. У сва три случаја, пре него што је судија могао донети одлуку о питању незаконитости уметности, постигнуте су нагодбе. Ове компаније обично се нагоде ван суда како би избегле скупе и дуготрајне судске поступке.