Свети Прискила и Акила (; — Присцила и Аквила) су личности Новог завета, познате по блиској сарадњи са светим апостолом Павлом и посвећености ширењу хришћанства.

Били су пореклом из Понта. Због едикта цара Клаудија којим су Јевреји протерани из града, били су приморани да са осталим Јеврејима напусте Рим. Настанивши се у Коринту, упознали су светог Павла, са којим су делили не само веру, већ и занат справљања шатора. Њихова кућа је постала центар локалнр хришћанску заједницу. Акила и Прискила су били домаћини састанцима верника у свом дому, претварајући свој домаћи простор у домаћу цркву, место молитве, богослужења и братског делања. Ова улога гостопримства и подршке била је од суштинског значаја за раст ране Цркве. Када се апостол Павле преселио у Ефес, Акила и Прискила су га пратили, настављајући своје дело ширења Јеванђеља. У Ефесу су срели Аполоса, елоквентног проповедника који је познавао само Јованово крштење. Са великим смирењем и љубављу одвели су га у страну и прецизније му објаснили пут Божији, довршивши његово хришћанско образовање. Њихову мисију карактерисала је способност да комбинују породични и радни живот са сталним апостолским залагањем. Њихово сведочанство вере проживљено је кроз конкретне гестове добродошлице, учења и подршке хришћанским заједницама у настајању. Они су били Павлови поуздани сарадници, толико да их он помиње са љубављу и захвалношћу у својим писмима, признајући њихов допринос јеванђелској мисији.

Акила је традиционално наведен међу седамдесет ученика. Апостол Павла, их је описао као своје "колеге у Христу Исусу" (Римљанима 16: 3). Прискила је била жена јеврејске традиције и један од најранијих познатих хришћанских преобраћеника који су живели у Риму. Сматра се да је то први пример проповедника жене или учитеља у историји ране цркве. Заједно са супругом, била је слављена као мисионарка и пријатељ и сарадник апостола Павла.

Спомињу се шест пута у четири различите књиге Новог завета, увек именовани као пар и никада појединачно.

У Првој посланици Коринћанима 16,19, апостол Павле представља Прискилу и Акилу својим пријатељима у Коринту, указујући да је пар у његовом друштву. Пвле је у основао цркву у Коринту. Укључујући и њих у његовим поздравима подразумева да су и они укључени у оснивање те цркве. То се све догодило пре 54. године, када је цар Клаудије умро, а прогоне Јевреја из Рима је прекинут.

У Римљанима 16: 3-4, Павле посебно поздравља Прискилу и Акилу и проглашава да су обоје "ризиковали животе" да спасу Павлов живот.

Традиција извештава да су Акила и Прискила били заједно мученички пострадали.

Референце

Категорија:Светитељи Категорија:Апостоли