Слободан Вучинић (1947, Павино Поље – 2020, Подгорица) био је црногорски пјесник, прозни писац, новинар и културни радник. Аутор је више од двадесет збирки поезије, а његове песме су превођене на неколико европских језика и уврштене у бројне антологије. Био је активан у културним институцијама војске, као и у новинарству, а за свој књижевни и културни рад добио је бројна признања. Писао је на српском језику.

Биографија Слободан Вучинић је рођен 1947. године у Павином Пољу. Основно образовање завршио је у Вранешу, а гимназију је похађао у Пљевљима, Чачку и Бијелом Пољу, где је матурирао 1966. године. Студирао је у Београду и Скопљу.

Цјелокупни радни вјек провео је у Југословенској народној армији (ЈНА), касније у Војсци Југославије и Војсци Србије и Црне Горе, радећи на пословима културе и информисања. Од 2007. до пензионисања 2010. године био је начелник Гарнизонске библиотеке у саставу Министарства одбране Црне Горе у Подгорици. Обављао је и функцију начелника Дома ЈНА у Пљевљима, као и дописника листа Војска и магазина Одбрана.

Поред тога, Вучинић је хонорарно радио као новинар, био дописник листа Борба, сарадник Радио Београда, ТВ Пљевља и ТВ канала Ју-инфо.

Књижевни рад Вучинић је објавио више од двадесет збирки поезије. Његова поезија се одликује снажном завичајном инспирацијом, богатством и чистотом језика, као и мотивима родољубља, историје, љубави и човековог постојања.

Објављене збирке поезије:

Откуп главе (1972) — Обод, Цетиње Откуп главе, друго издање (1988) — Књижевно друштво „Душко Радовић“, Београд Има нешто (1976) — Међурепубличка заједница за културно-просвјетну дјелатност, Пљевља Пријатељи добар дан (1982) — Књижевни клуб „Далма“, Пљевља Кап завичаја (1982) — НИО „Побједа“, Титоград Земљом је тако (1988) — МРЗ, Пљевља Жељне руке (1989) — Универзитетска ријеч, Никшић Брашњеник (1991) — МРЗ, Пљевља Брашњеник, друго допуњено издање (2000) — НИЦ „Војска“, Београд Ново давно (1997) — Ободско слово“ Ријека Црнојевића и књижевни клуб „Далма“ Пљевља Кључ од куће (1999) — Војно-издавачки завод / НИЦ „Војска“, Београд Страх од јаве, друго издање (2008) — Графо Црна Гора, Подгорица Под прагом закопано (2006) — Графо Црна Гора, Подгорица Погано је причати (2006) — Пљеваљске новине, Пљевља Слане завичајне (2008) — Унирекс, Подгорица Трносплет (2009) — Књижевна задруга Српског народног вијећа, Подгорица Нема правог мелема (2010) — Графо Црна Гора, Подгорица Мајчина душица (2011) — Графо Црна Гора, Подгорица Док смо одлазили (2014) — Књижевни клуб „Далма“, Пљевља Повјеравање бола (2017) — Удружење књижевника Црне Горе, Подгорица Освити завичаја (2019) — Удружење књижевника Црне Горе, Подгорица

Награде и признања Слободан Вучинић је добитник бројних књижевних награда и признања, међу којима су:

Награда „Ристо Ратковић“ за младе пјеснике Награда лимских вечери поезије у Прибоју Награда „Вукови ластари“ у Лозници Награда „Блажо Шћепановић“ у Пљевљима, за збирку Брашњеник Награда СУБНОР-а Пљевља Награда листа Пад, Савеза синдиката Југославије Видовданска повеља Удружења књижевника Црне Горе (2016) Награда „Радован Зоговић“ Признање књижевног друштва „Запис“ из Горњег Милановца Прва награда Књижевне заједнице Југославије (2018) Награда „Миодраг Калезић“ (2020) Награда Удружења новинара Црне Горе за животно дело (2018)

Такође је одликован:

Медаљом рада (1980) Медаљом борца (2015), поводом 70 година победе над фашизмом

Наслеђе Песме Слободана Вучинића превођене су на руски, пољски, бугарски, македонски и словеначки језик. Укључен је у више од двадесет антологија и избора поезије. Његова поезија заступљена је у читанкама и школским програмима.

Чланства

Члан Удружења књижевника Црне Горе од 1978. године Члан Савеза новинара Југославије од 1983. године

Референце

Категорија:Рођени 1947. Категорија:Умрли 2020. Категорија:Бјелопољци Категорија:Црногорски песници Категорија:Црногорски књижевници Категорија:Црногорски новинари Категорија:Чланови Удружења књижевника Црне Горе Категорија:Српски песници