Скроман предлог ( је „јувенилски сатирични есеј” који је написао и објавио англо-ирски писац и свештеник Џонатан Свифт 1729. године. Есеј сугерише да би сиромашни људи у Ирској могли да ублаже своје економске проблеме продајом своје деце као хране елити. У енглеском писању, израз „скроман предлог“ (a modest proposal) сада је конвенционално алузија на овај стил озбиљне сатире.

Свифтова употреба сатиричне хиперболе имала је за циљ да исмеје непријатељски став према сиромашнима, антикатолицизам међу протестантантима и политику владавине администрације Даблинског замка уопште.Свифт примећује да је „број папске деце у овом краљевству најмање три према један, и стога ће то имати једна другу колатералну предност, смањујући број паписта међу нама“. У суштини, Свифт је написао есеј првенствено да би истакао дехуманизујуће понашање према ирским сиромашнима од стране британске владе и богатих земљопоседника, више пута исмевајући њихову равнодушност и експлоататорско понашање. Овај сатирични тон подвлачи апсурд третирања сиромашних људи као обичне робе и производе и разоткрива недостатке морала високог друштва. Есеј такође говори о суровом колонијалном владавини Велике Британије над Ирском током Свифтовог времена, злоупотребама богатих људи, посебно владиних званичника, и неактивности самог ирског народа у решавању сопствених проблема.

Дело је један од Свифтових најцењенијих есеја и познат је по својој духовитости, сатири и црном хумору. Теме социјалне неправде, експлоатације сиромашних, широко распрострањеног сиромаштва и дехуманизације ниже друштвене класе истражене у есеју остају релевантне у савременим дискусијама о социјалној правди и људским правима.

Прегоед thumb|Слика Џонатана Свифта Свифтов есеј се сматра једним од највећих примера одрживе ироније у историји енглеске књижевности. Велики део његове шокантне вредности потиче од чињенице да први део есеја описује тешку ситуацију гладних просјака у Ирској, тако да читалац није спреман за изненађење Свифтовог решења када каже: „Мало, здраво и добро неговано дете је, са годину дана, најукуснија, хранљива и здрава храна, било да је динстано, печено у рерни или кувано; и не сумњам да ће подједнако послужити у фрикасеу или рагуу.“

Свифт се много труди да поткрепи свој аргумент, укључујући листу могућих начина припреме за децу и прорачуне који показују финансијске користи од његовог предлога. Он користи методе аргументације кроз цео свој есеј који исмевају тада утицајног Вилијама Петија и друштвени инжењеринг популаран међу следбеницима Френсиса Бејкона. Ове пародије укључују позивање на ауторитет „веома упућеног Американца кога познајем у Лондону“ и „чувеног Псалманазара, родом са острва Формоза“ (који је већ 1706. године признао да није са Формозе).

У традицији римске сатире, Свифт уводи реформе које заправо предлаже паралипсисом:

Решења за популацију Џорџ Витковски је тврдио да Свифтова главна мета у делу „Скромни предлог“ нису били услови у Ирској, већ дух времена који је наводио људе да осмисле низ нелогичних шема које би наводно решиле друштвене и економске проблеме. Свифт је посебно нападао пројекте који су покушавали да реше проблеме становништва и рада једноставним решењем за све. Запамћен пример оваквих шема „укључивао је идеју да се сиромашни управљају акционарским друштвом“. Као одговор на то, Свифтов „Скромни предлог“ био је „бурлеска пројеката који се тичу сиромашних“ који су били у моди почетком 18. века.

Ијан Макбрајд тврди да је поента „Скромног предлога“ била да се „пронађе одговарајуће одлучно средство за дехуманизацију досељеника који нису успели тако свеобухватно да испуне своје друштвене одговорности“.. . „Скромни предлог“ такође циља на прорачунати начин на који људи доживљавају сиромашне приликом осмишљавања својих пројеката. Памфлет је усмерен на реформаторе који „људе сматрају робом“. У делу, Свифт усваја „технику политичког аритметичара“ како би показао потпуну апсурдност покушаја доказивања било ког предлога непристрасном статистиком.

Критичари се разликују око Свифтових намера у коришћењу ове лажно-математичке филозофије. Едмунд Вилсон тврди да се статистички „логика 'Скромног предлога' може упоредити са одбраном криминала (приписаном Марксу) у којој он тврди да криминал брине о сувишној популацији“. Витковски одговара да је Свифтова сатирична употреба статистичке анализе покушај да се побољша његова сатира која „извире из духа горког подсмеха, а не из уживања у прорачунима ради њих самих“.

Реторика Аутор Чарлс К. Смит тврди да Свифтов реторички стил убеђује читаоца да презире говорника и сажаљева Ирце. Свифтова специфична стратегија је двострука, користећи „замку“ да створи симпатије према Ирцима и одбојност према наратору који, у распону од једне реченице, „живописно и са реторичким нагласком детаљно описује мучно сиромаштво“, али осећа емоције искључиво према припадницима сопствене класе. Свифтова употреба запањујућих детаља сиромаштва и хладан приступ његовог наратора према њима стварају „два супротстављена гледишта“ која „отуђују читаоца, можда несвесно, од наратора који може са 'меланхоличном' дистанцом да посматра тему коју нас је Свифт, реторички, усмерио да видимо на много мање дистанциран начин“.

Свифт наводи свог предлагача да додатно деградира Ирце користећи језик који је обично резервисан за животиње. Луис тврди да говорник користи „речник сточарства“ да би описао Ирце. Када се деца претворе у робу, Свифтова реторика може лако претворити „људе у животиње, затим у месо, а од меса, логично, у тонажу вредну цене по фунти“.

Свифт користи озбиљан тон предлагача да би истакао апсурдност његовог предлога. Износећи своју аргументацију, говорник користи конвенционални, уџбеницима одобрен редослед аргументације из Свифтовог времена (који је изведен од латинског реторичара Квинтилијана). Контраст између „пажљиве контроле против готово незамисливе перверзије његове шеме“ и „смешности предлога“ ствара ситуацију у којој читалац мора „да размотри које би перверзне вредности и претпоставке омогућиле тако марљивом, промишљеном и конвенционалном човеку да предложи тако перверзан план“.

Реакција јавности thumb|upright|Ален Батерст, први гроф од Батерста

Свифтов есеј је изазвао негативну реакцију у џорџијанском друштву након објављивања. Дело је било намењено елити, а они су и одговорили. Неколико истакнутих чланова друштва писало је Свифту у вези са делом. Писмо Лорда Батерста (12. фебруар 1729–30) наговештавало је да је он разумео поруку и протумачио је као комедију:

Референце

Литература

(subscription needed)

Спољашње везе

A Modest Proposal (CELT) A Modest Proposal (Gutenberg) A Modest Proposal – Annotated text aligned to Common Core Standards A Modest Proposal, H. Jonathan Swift на LibriVox A Modest Proposal BBC Radio 4 In Our Time (BBC Radio 4) with Melvyn Bragg '„Скроман предлог како би се спречило да деца сиромашних људи буду терет својим родитељима или земљи и како би била корисна за јавност“. The Third Edition, Dublin, Printed: And Reprinted at London, for Weaver Bickerton, in Devereux-Court near the Middle-Temple, 1730.

Категорија:Џонатан Свифт Категорија:Књиге 1729.