Веселин Влаховић, познат и под надимком Батко, црногорски је ратни злочинац и бивши припадник паравојних формација српске стране у Сарајеву током рата у Босни и Херцеговини. Пред Судом Босне и Херцеговине правоснажно је осуђен на 42 године дуготрајног затвора због злочина против човечности почињених над бошњачким и хрватским цивилима у сарајевским насељима Грбавица, Враца и Ковачићи.

Према оптужници и судској евиденцији, Влаховић је као припадник паравојних снага Српске Републике БиХ, а потом Републике Српске, учествовао у прогону цивилног несрпског становништва. Тај прогон обухватао је убиства, одвођења у ропство, силовања, противправна затварања, физичка и психичка злостављања, пљачку и присилне нестанке.

Биографија и хапшење Пре изручења Босни и Херцеговини, Влаховић је имао и криминалну прошлост у Црној Гори, Србији и Шпанији. Према извештајима Би-Би-Си-ја и Ројтерса, у Црној Гори је издржавао казну затвора због разбојништва и насиља, али је 2001. побегао из затвора. У Србији је потом осуђен на 15 година затвора због убиства почињеног после бекства.

Касније је боравио у Шпанији, где је користио лажна документа и где је био тражен због више оружаних пљачки. Шпанска полиција ухапсила га је почетком марта 2010. у провинцији Аликанте, а крајем августа исте године изручен је Босни и Херцеговини ради кривичног поступка за ратне злочине.

Суђење Суд Босне и Херцеговине потврдио је оптужницу против Влаховића 24. фебруара 2011, а он се 24. марта исте године изјаснио да није крив. Главни претрес почео је 29. априла 2011. Првостепеном пресудом од 29. марта 2013. оглашен је кривим за злочин против човечности и осуђен на 45 година дуготрајног затвора. Влаховић је оптужен и за убиство рукометног репрезентативца СФР Југославије Горана Ченгића у јуну 1992.године, чије је тијело пронађено 9 година касније.

Апелационо веће Суда Босне и Херцеговине отпремило је 13. јуна 2014. правоснажну пресуду којом је делимично уважена жалба одбране, па је Влаховић у једној тачки ослобођен, а казна му је смањена са 45 на 42 године дуготрајног затвора. У преосталом делу првостепена пресуда је потврђена. Према евиденцији суда, предмет је правоснажно окончан 13. јуна 2014.

Силовања и сексуално насиље У службеном саопштењу Суда БиХ о потврђивању оптужнице изричито се наводи да је, у оквиру прогона несрпског становништва у Грбавици, Врацама и Ковачићима, био терећен и за силовања и одвођења у ропство.

У саопштењу о првостепеној пресуди Суд БиХ је навео да је Влаховић оглашен кривим да је, као припадник паравојних формација, током 1992. вршио прогон цивилног несрпског становништва путем, између осталог, силовања, одвођења у ропство, противправних затварања и физичког и психичког злостављања. Правоснажном пресудом тај део осуде у суштини је задржан, уз делимично преиначење у једној тачки и смањење казне.

Према извештајима са суђења, сведоци Тужилаштва БиХ описивали су више појединачних и вишеструких силовања жена на Грбавици, укључујући сведочења о одвођењу жена из станова и импровизованих затвора, сексуалном злостављању у заточењу и силовању трудне жене. У завршној речи Тужилаштво је навело да Влаховићу на терет ставља силовање 13 особа.

Случај Веселина Влаховића у домаћој судској пракси често се наводи као један од најтежих предмета за злочине почињене над цивилима у сарајевским насељима под српском контролом.

Референце

Категорија:Рођени 1969. Категорија:Личности Рата у Босни и Херцеговини Категорија:Срби у Црној Гори Категорија:Осуђени пред Судом Босне и Херцеговине