мини|Амерички остригарHaematopus palliatusФорт Тилден, Квинс, Њујорк, САД

Остригари () су група птица мочварних станишта које чине породицу која има један род, Haematopus. Налазе се на обалама широм света, осим у поларним регионима и неким тропским регионима Африке и Југоисточне Азије. Изузеци су остригари (Haematopus ostralegus), остригар са Јужног острва Новог Зеланда (Haematopus finschi) и магелански остригар (Haematopus leucopodus), које се такође гнезде у унутрашњости, у неким случајевима далеко у унутрашњости. У прошлости је било велике забуне око ограничења врста, при чему су засебне популације свих остригара добијале посебан статус, док је шарени остригар (Haematopus longirostris) сматран за једну врсту.Hockey, P (1996). "Family Haematopodidae (Oystercatchers)". In del Hoyo, J.; Elliot, A. & Sargatal, J. (editors). . Lynx Edicions. .

Таксономија Род Haematopus је формално описао шведски природњак, научник и академик Карл фон Лине у десетом издању своје „Systema Naturae“ како би обухватио једну врсту, остригара (Haematopus ostralegus). Име рода Haematopus потиче од старогрчких речи "haima" "αἳμα" што значи "крв" и "pous" "πούς" што значи "стопало", што се односи на црвене ноге остригара; Назив се користио коришћењем од стране Пјера Белона 1555. године. Породицу Haematopodidae увео је као потпородицу Haematopodinae француски природњак Шарл Лисјен Бонапарта 1838. године.

Енглески назив "oystercatcher" сковао је Марк Кејтсби 1731. године за северноамеричку врсту амерички остригар (Haematopus palliatus), коју је описао као врсту која једе остриге. Енглески зоолог Вилијам Јарел је 1843. године утврдио ово као преферирани назив, замењујући старији назив "sea pie", иако је тај термин раније користио велшки природњак Томас Пенант 1776. године у својој Британској зоологији.

Опис Различите врсте остригара показују мале варијације у облику или изгледу. Оне се крећу од 39-5 цм дужине и 72-91 цм у распону крила. Остригар (Haematopus ostralegus) је у просеку најлакши, 526 г, док је чађави остригар (Haematopus fuliginosus) најтежи, са 819 г. Перје свих врста је или потпуно црно, или црно (или тамносмеђе) одозго, а бело одоздо.

Разнобојни остригар (Haematopus unicolor) је изузетна по томе што је или потпуно црна или шарена. То су велике, уочљиве и бучне птице, са масивним дугим наранџастим или црвеним кљуновима које користе за гњечење или отварање мекушаца. Облик кљуна варира између врста, у зависности од исхране. Птице са врховима кљуна попут сечива отварају или разбијају љуштуре мекушаца, а оне са шиљатим врховима кљуна имају тенденцију да траже чланковите црве. Показују полни диморфизам, при чему су женке дужег кљуна и теже од мужјака.Hockey, P (1996). "Family Haematopodidae (Oystercatchers)". In del Hoyo, J.; Elliot, A. & Sargatal, J. (editors). . Lynx Edicions. . Врсте Породица Haematopodidae садржи дванаест врста у једном роду Haematopus: ФотографијаНаучно имеИмеРаспрострањеностПодврстеСтатус120x120п|Haematopus ostralegus (Linnaeus K.F. 1758)ОстригарИсланд и Скандинавија од источне до северне Печоре, од југа преко Британских острва до северозападне Француске, са изолованим популацијама у Медитерану од североисточне Шпаније и јужне Француске до Турске; зимује од јужне до западне Африке. Западна и северна централна Русија, ушће реке Об, јужно од Црног, Каспијског и Аралског језера и од Балхаша, и од источног до западног Сибира; зимује на обали од источне Африке преко Арабије до Индије. Приобални североисточни део Русије, Камчатка, Амурланд и Усури, преко Манџурије до западног дела Северне Кореје и Хебеја, североисточна Кина, Курилска острва; зимује у источној Кини, јужно до Гуангдонга<br/>* Haematopus ostralegus ostralegus (Linnaeus K.F. 1758)

*Haematopus ostralegus longipes

(Buturlin S.A. 1910)

*Haematopus ostralegus osculans

(Swinhoe R. 1871)скоро угрожени таксон120x120п|Haematopus longirostris (Vieillot L.J.P. 1817)Шарени остригарOстрвo Каи, Молучка острва, острва Ару, Аустралијa и Тасманије; зимује обалa Нове ГвинејеМонотипски таксоннајмање угрожени таксон120x120п|Haematopus finschi (Martens G.H. 1897)Остригар са Јужног острва Новог ЗеландаЈужно острвo, Нови Зеланд; зимује на Северном острвуМонотипски таксоннајмање угрожени таксон120x120п|Haematopus chathamensis (Hartert E.J.O. 1927)Чатамски остригарЧатамска острва, источно од Новог Зеланда, Мангере, Рангатире (југоисточни део) и Пита; Стар КисМонотипски таксонугрожена врста120x120п|Haematopus unicolor (Forster J.R. 1844)Разнобојни остригарНови Зеланд, на обалама Северног острва и Јужног острва и суседних острваМонотипски таксоннајмање угрожени таксон120x120п|Haematopus fuliginosus (Gould J. 1834)Чађави остригарOбала и острва Северне Аустралије од залива ајкула, Западне Аустралије до острва Лејди Елиот, југоисточни Квинсленд. Обала и острва Јужне Аустралије од острва Хаутман Аброљос, западно од Западне Аустралије, око јужне обале и уз источну обалу до отприлике Бризбејна, југоисточни Квинсленд; Тасманија* Haematopus fuliginosus opthalmicus (Castelnau F.L.N.; Ramsay E.P. 1877)

*Haematopus fuliginosus fuliginosus

(Gould J. 1834)најмање угрожени таксон120x120п|Haematopus palliatus (Temminck C.J. 1824)Амерички остригарОбале Северне Америке и Јужне Америке, од Калифорнијског залива јужно до источног Чилеа и од Масачусетса јужно до јужно од Аргентине, укључујући Антиле. Галапагоска острва* Haematopus palliatus palliatus (Temminck C.J. 18240)

*Haematopus palliatus galapagensis

(Ridgway R. 1886)најмање угрожени таксон120x120п|Haematopus moquini (Bonaparte, 1854)Афрички остригарСеверна Намибија, јужно до Рта Добре Наде и источно до Квазулу-Натала, у Јужноафричкој Републици; зимује северно до јужне АнголеМонотипски таксоннајмање угрожени таксон120x120п|Haematopus meadewaldoi (Bannerman D.A. 1913)Канарски остригарГрациоса, Ланзароте и Фуертевентура, и приобална острва, Монтана Клара, Роке дел Есте, на Источним Канарским острвимаМонотипски таксонИзумрли таксон120x120п|Haematopus ater (Vieillot L.J.P. 1825)Црнкасти остригарПацифичка обала Јужне Америке, од северног Перуа, Ламбајеке, на југ преко Чилеа до Огњене земље и Рта Хорн, а затим северно дуж атлантске обале до јужно-централне Аргентине, Чубут, Фокландска острва. Зимује даље на северу, у најсевернији Перу, североисточну Аргентину и УругвајМонотипски таксоннајмање угрожени таксон120x120п|Haematopus leucopodus (Garnot P. 1826)Магелански остригарЈужно од Чилеа, острво Чилое, и јужно од Аргентине, Чубут, јужно до рта Хорн; Фокландска острваМонотипски таксоннајмање угрожени таксон120x120п|Haematopus bachmani (Audubon J.J. 1838)Амерички црни остригарПацифичка обала Северне Америке од Аљаске до Доње Калифорније. Гнезди се западно до Киске, Алеутска острва, АљаскаNiven, D. K. and G. T. McClellan. (1987). Summary of bird observations made in the Andreanof, Rat and Near islands. Anchorage, AK: U.S. Fish Wildl. Serv. и северно до Раунд Ајленда, Бристол Беј, Аљаска. Станарица дуж Алеутских острва, Аљаског полуострва и јужне обале Аљаске. Углавном дуж спољне обале југоисточне Аљаске, Британске Колумбије, Вашингтона, Орегону, а у Калифорнији од округа Дел Норте јужно до Поинт Аргуела у округу Санта Барбара.Small, A. (1994). California Birds: Their Status and Distribution. Ibis Publishing Company, Vista, CA, USAМонотипски таксоннајмање угрожени таксон

Распрострањеност и станиште мини|ОстригарHaematopus ostralegusШведска

Породица Haematopodidae је широко распрострањена, од Европе, Северне Америке и Јужне Америке, па кроз Азију, као и у Аустралији.

Остригари живе првенствено у приобалним стаништима, врста шарени остригар (Haematopus longirostris) живи на муљевитим равницама и пешчаним плажама, док потпуно црне врсте обично живе на каменитим обалама. Већина врста се гнезди директно на обали, али неке се гнезде на травнатим пашњацима даље у унутрашњости.

Гнежђење мини|Птић и јаја ОстригараHaematopus ostralegus Скоро све врсте остригара су моногамне, мада постоје извештаји о полигамији код остригара. Територијални су током сезоне гнежђења (при чему неколико врста брани територије током целе године). Постоји јака верност партнеру и месту код проучаваних врста, са једним записом о пару који брани исто место 20 година. Прави се један покушај гнежђења током сезоне парења, који је временски ограничен на летње месеце. Гнезда остригара су једноставна, шупљине у земљи које се могу обложити и поставити на место са добром видљивошћу.

Јаја остригара су пегава и криптична. Полажу између једног и четири јаја, при чему су три типична на северној хемисфери, а два на јужној. Инкубација је подељена, али не пропорционално, женке имају тенденцију да дуже инкубирају, а мужјаци се више баве одбраном територије. Инкубација варира у зависности од врсте и траје од 24-39 дана. Остригари су такође познати по томе што практикује „бацање јаја“. Као и кукавице, понекад полажу јаја у гнезда других врста, попут галебова, остављајући их да их те птице одгаје.

Исхрана Исхрана острига варира у зависности од локације. Врсте које се налазе у унутрашњости хране се кишним глистама и ларвама инсеката. Исхрана приобалних остригаra је разноврснија, иако зависи од типа обале; на естуаријима, шкољке, пужеви и многочекињасти црви су најважнији део исхране, док остригари на каменитој обали лове прилепке, дагње, гастроподима и хитонима . Остали плен укључују бодљокошце, рибе и ракове.

Статус Канарски остригар (Haematopus meadewaldoi) је изумро током 20. века. Чатамски остригар (Haematopus chathamensis) је ендемска врста за Чатамска острва на Новом Зеланду и налази се на листи угрожених врста од стране IUCN-а, док се и афрички остригар (Haematopus moquini) и остригар (Haematopus ostralegus) сматрају готово угроженим. Било је сукоба са комерцијалним узгајивачима шкољки, али су студије показале да је утицај остригара много мањи него утицај обалних ракова.

Фосилни записи Најранији фосил птице сличне роду Haematopus је лобања из миоцена из Сен Жеранд ле Пија, Француска. Једини други фосили из преплеистоцена потичу из плиоцена са источне обале Северне Америке. Palostralegus sulcatus је описан из барстовијена Флориде, али се сада сматра да припада модерном роду. Две врсте су такође познате из плиоценске формације Јорктаун Северне Каролине и сврставају се у Haematopus aff. palliatus и Haematopus aff. ostralegus.

Референце

Спољашње везе

Haematopodidae Birds of the World Haematopodidae The Internet Bird Collection + The Macaulay Library Haematopodidae Avibase Haematopodidae The IUCN Red list Haematopodidae The BirdLife DataZone Haematopodidae All about birds Haematopodidae Flickr Haematopodidae Xeno-canto

Категорија:Породице птица Категорија:Charadrii Категорија:Таксони које је описао Шарл Лисјен Бонапарта