Црна мена (фр. La Mene noire) је роман белгијско-француске списатељице Маргерит Јурсенар, први пут објављен 1968. године. Радња прати живот Зенона, лекара, филозофа, научника и алхемичара који је рођен у Брижу током периода ренесансе. Роман је одмах привукао значајну пажњу читалачке публике и критике, те је исте године једногласно добио престижну награду Prix Femina. Енглески превод, урађен од стране Грејс Фрик, објављен је под насловима The Abyss или Zeno of Bruges. Роман је 1988. године адаптиран у филм од стране белгијског редитеља Андре Делвоа.
Садржај Зенон, ванбрачни син, усвојен је од стране породице Лигре, богате банкарске породице из Брижа. У двадесетој години живота одлучује да се одрекне обећавајуће каријере у свештенству и напушта породични дом у потрази за истином. Током младости, након напуштања Брижа, Зенон похлепно трага за знањем, путујући кроз Европу и шире. Због својих значајних научних достигнућа стекао је готово легендарну, али и спорну репутацију генија, што је изазивало и огорчење хришћанских власти због његових атеистичких ставова.
Зенонова путовања обухватају широку географску област, од родног Брижа до двора Густава Васе у Шведској, где подучава и покушава да упозори његовог несрећног сина Ерика. Такође борави у Лувру, код краљице Катарине, где се сусреће са отровачем Козимом Руђеријем. Његове авантуре га воде и у земље Османског царства, где за морнарицу пројектује примитивни бацач пламена.
У међувремену, Зенонова мајка Хилзонда прикључује се анабаптистичком покрету и сведочи Минстерској побуни, која је угушена снагама под командом бискупа Валдека. Хилзонда умире у Минстеру.
Зенонов рођак, Хенри Максимилијан, крене другачијим путем. Као младић добровољно се придружује војсци Краљевине Француске, трагајући за романтичним и авантуристичким животом. Проводи цео живот као војник, учествујући у бројним борбеним сукобима, укључујући и страшну битку код Черезолеа, где је рањен метком из аркебузе и готово изгубио живот. Зенон касније описује „вечни заборав“ који је видео на лицу Хенрија Максимилијана током битке пре него што је оживео. Годинама касније, Хенри Максимилијан је изненада убијен у заседи царске војске током опсаде Сијене. Његова књига поезије сахрањена је с њим у плитком гробу, а иза себе је оставио само натпис уклесан на ободу Фонтебранде у част аристократске сињоре Пиколомини, коју је волео.
На крају, вративши се у Бриж под лажним именом, Зенон се поверава само свом пријатељу и колеги атеисти Јану Мајерсу. Када је његов млади асистент Кипријан ухваћен као члан илегалног адамитског култа, Зенонов прави идентитет је откривен. Због оптужби, укључујући и злочин атеизма, осуђен је на спаљивање на ломачи. Пре извршења казне, Зенон извршава самоубиство у затвору пресецајући вене прокријумчареном бритвом.
Теме Радња романа смештена је у Фландрију 16. века, у време ране модерне ере која обележава процват капиталистичке економије, развој нових приступа науци, верских превирања и крваве контрареформације. Овај период праћен је континуираним ратовима између европских земаља и последицама пандемије Црне смрти. У том контексту, главни јунак Зенон представља ренесансног човека изузетне интелигенције и талента чија ће слобода мисли бити доведена у питање због ограничења његовог времена.
Наслов Француски наслов L'Oeuvre au noir односи се на први корак у алхемијском процесу, познат као нигредо. Овај корак је део тростепеног пута неопходног за постизање Magnum opus-а, односно Велика дела, чији је крајњи циљ трансмутација обичних метала у злато или стварање митског Камена мудрости.
Према Маргерит Јурсенар, у алхемијским трактатима, појам L'Oeuvre au noir означава најтежу фазу алхемијског процеса, која подразумева раздвајање и растварање супстанце. Није сасвим јасно да ли се овај термин односио на смеле експерименте са материјом или је служио као симбол менталних искушења током одбацивања рутине и предрасуда. Могуће је да је означавао и једно и друго наизменично, или чак оба значења истовремено.
Енглески наслов The Abyss уводи другачију слику, евоцирајући бездане дубине које симболизују унутрашње алхемијарево путовање. Ова метафора истовремено одражава хришћанску визију пакла, којом су његови савременици можда настојали да га осуде.
Види још
Мондов списак 100 најбољих књига века
Референце
Спољашње везе
Црна мена на веб-сајту Goodreads
Категорија:Књиге 1968. Категорија:Француска књижевност