Дана 12. априла 1993. године, Војска Републике Српске (ВРС) покренула је артиљеријски напад на град Сребреницу. У нападу је погинуло 56 људи (укључујући 14 дјеце убијене на школском игралишту), а 73 је тешко рањено. Напад је услиједио након обуставе преговора о прекиду ватре, и само неколико сати прије него што ће НАТО увести зону забране летења у складу са резолуцијом УН. Званичници ВРС су претходно рекли представницима УНХЦР-а да ће ВРС гранатирати град, уколико се град не преда у року од два дана.

Позадина мини|Бојиште у источној Босни у јануару 1993. Сребреница је била босанско-муслиманска (бошњачка) енклава на рањивој локацији коју је лако могла да циља артиљерија. Након што је ВРС заузела град у априлу 1992. године, муслиманске нерегуларне снаге су га повратиле у мају. Током наредног периода, град је коришћен као полазна тачка за муслиманске герилске активности против српских насеља у источном дијелу Босне. Муслимански напади на српска насеља разбеснели су ВРС, позивајући на осветничке нападе. Снаге босанских муслимана напале су Кравицу, чисто српско село, у јануару 1993. године. ВРС је одговорила контраофанзивом, заузевши Коњевић Поље и Церску, прекинувши везу Сребреница - Жепа и смањивши величину сребреничке енклаве на 150 км².[када?] Хиљаде муслиманских избјеглица, очишћених из околних насеља, слиле су се у град, спавајући на отвореном. Број становника је порастао на 50–60.000. ВРС је блокирала конвоје са помоћи да уђу у град. Било је извјештаја о терору који су обје стране спроводиле у мјесецима након јануара.

Дана 12. марта, командант УНПРОФОР-а Филип Мориљон обећао је становницима града да су под заштитом УН и да их „никада неће напустити“. Овај потез је разљутио његове претпостављене, али га је учинио херојем у Сребреници. Муслимански грађани су га држали као таоца док није обећао да ће обезбједити сигурност. Становници су живјели под опсадом. Између марта и априла, УНХЦР је евакуисао 8.000–9.000 босанских муслимана из града. Влада босанских муслимана противила се овим евакуацијама, окарактерисавши их као допринос етничком чишћењу територије.

Почетком априла 1993. године, босански Срби су, преко УНХЦР-а, наредили предају босанске владе у року од 48 сати. Захтијевали су да снаге УН помогну ВРС-у (на челу са Ратком Младићем) евакуацијом и разоружавањем преко 60.000 људи у енклави.

Гранатирање Дана 12. априла 1993. године, артиљеријски напад ВРС-а, који се састојао од два кратка бомбардовања Сребренице, оставио је 56 мртвих, укључујући дјецу, и 73 тешко рањених. Гранате су пале на густо насељене улице града. 14 тела дјеце пронађено је на школском игралишту (фудбалском терену), које је погођено гранатом око 15 часова, према подацима Хјуман рајтс воч. Према подацима МКСЈ-а, на игралишту је било укупно 15 цивилних жртава.

Напад се догодио након обуставе преговора о прекиду ватре, неколико сати прије него што ће НАТО увести зону забране лета у складу са Резолуцијом 781 Савета безбједности Уједињених нација. ВРС је раније рекла представницима УНХЦР-а да ће напасти град Сребреницу у року од два дана, уколико се не преда.International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia - Trial of R. Krstić Обустава преговора од стране босанских Срба и гранатирање града „изгледало је као намерни чин злобе и политичке намере“. УН су првобитно известиле да је гранатирање био одговор на муслимански напад, али су касније повукле ту изјаву јер није било доказа о муслиманској агресији. Поступак УНПРОФОР-а је критикован као неефикасан.

Изјаве свједока Амерички новинар Чак Судетик интервјуисао је лекара Армије Босне и Херцеговине Недрета Мујкановића, који је тврдио да је 36 људи погинуло на лицу мјеста, а 102 тешко рањено на игралишту, којима је пружио помоћ. „Људи су сједели испред школе“, рекао је. „Дјеца су играла фудбал и друге игре. За мање од једног минута, седам ракета из вишецијевног ракетног бацача пало је на подручје величине отприлике половине фудбалског терена.“ Тврдио је да је ВРС знала да се у школи налази избеглички камп и да су усмјерили ватру на ту локацију.Chuck Sudetic, "CONFLICT IN THE BALKANS; A View of the Bosnia War From the Srebrenica Hospital's O.R.", The New York Times, 24 April 1993

Посљедице и наслеђе мини|Споменик жртвама масакра деце у Сребреници Дана 16. априла, УН су прогласиле Сребреницу безбједном зоном, а такође су ставиле енклаве Жепу и Горажде под заштиту УН-а.

Фотографија крвавог и ослепљеног дечака који лежи на носилима, Сеада Бекрића, широко је емитована и нашла се на насловној страни часописа Newsweek. Ријеч „Босна“ била је одштампана преко Сеадових повређених груди.Mike Downey, "'94 WINTER OLYMPICS / Lillehammer: Few Know Troubles He's Seen", Los Angeles Times, 27 February 1994 Након што су га видјели на CNN-у, богати хрватско-амерички пар платио је његов смјештај и евакуацију.

Инцидент је укључен у 26. тачку („Гранатирање цивилних окупљања“) у првобитној оптужници коју је МКСЈ подигао 24. јула 1995. против лидера босанских Срба Радована Караџића и Ратка Младића. Наведено је 15 цивилних жртава на игралишту у Сребреници.

Инцидент се помиње и у личном извештају Емира Суљагића о опсади и паду Сребренице, „Разгледнице из гроба“.

Види још

Масакр у Сребреници

Референце

Извори

Категорија:Босна и Херцеговина у 1993. Категорија:Злочини над Бошњацима Категорија:Историја Сребренице Категорија:Покољи у Рату у Босни и Херцеговини Категорија:Странице које користе справицу WikiMiniAtlas