Од 1500. године па до данас 216 врста птица је изумрло, са све већим стопама изумирања због утицаја изазваних људским деловањем, као што су губитак станишта, уношење инвазивних врста и у последњем периоду озбиљну улогу имају и климатске промене. Тренутно постоји приближно 11.000 живих врста птица, од којих је 1.311 у озбиљној опасности од изумирања, а 223 врсте су крајње угрожена врсте.
Острвске врсте птица, а посебно острвске птице тркачице, су тренутно највише угрожене. Ситуацију илуструју Хаваји, где је првобитно живело 30% свих познатих недавно изумрлих таксона птица, затим и острво Гуам, који је изгубио преко 60% својих аутохтоних таксона птица у деценијама након увођења смеђе дрвене змије (Boiga irregularis). Несразмеран број изумирања барских кока (Rallidae) одражава тенденцију те породице да изгуби способност летења када је географски изолована. Још више барских кока је изумрло пре него што су их научници могли описати.
Датуми изумирања птица наведени у наставку су датуми последњег верификованог записа, односно веродостојног посматрања или узетог узорка, што представља приближне вредности стварног датума изумирања. Међутим, за многе пацифичке птице које су изумрле убрзо након европске колонизације, ово оставља период неизвесности од преко 100 година, јер су острва на којима су живеле изумрле птице научници ретко посећивали. У одређеним необичним случајевима, могуће је прецизно утврдити датум изумирања на одређену годину или чак дан; камењарски царић са острва Сан Бенедикто (Salpinctes obsoletus exsul) представља екстреман пример где би се његово изумирање могло темпирати са тачношћу од можда пола сата, што се поклапа са ерупцијом вулкана Барсена.
Година 1500. је изабрана као заједнички праг „модерне“ ере у којој се врсте научно описују, изумирања се прате, а глобализација је довела до повећаног притиска на врсте. Таксони који су изумрли пре 1500. године наведени су у чланку Списак врста праисторијских птица касног квартара; истакнути примери укључују птице слонове (Aepyornis) и мое. алт=Painting of a dodo, with a red parrot on its left side, and a blue one at its right|мини|Џорџ Едвардс „Додо“Роелант Сејвери 1626. годинaПриродњачки музеј, Лондон
Изумрле врсте птица
Paleognathes
Apterygiformes Киви са Новог Зеланда
Пегави киви са Западне обале (Apteryx occidentalis) (Јужно острво, Нови Зеланд, око 1900 године) Сумњиво различита врста; може бити подврста малог пегавог кивија (Apteryx owenii) или хибрид између те врсте и окаритског кивија (Apteryx rowi).
Anseriformes мини|Лабрадорска паткаCamptorhynchus labradorius Патке, гуске и лабудови
Anatidae - патке, гуске и лабудови Anatinaeпатке Tadornini Изумрле врсте постојећих родова Tadorna- утве Корејска утва (Tadorna cristata) (Североисточна Азија, 1964 године) Вероватно реликтна врста из Североисточне Азије. Официјално крајње угрожена врста због непотврђених извештаја направљених између 1985. и 1990. године и лошег покривености региона истраживањем. Alopochen Гуска са острва Реунион (Alopochen kervazoi) (Реинион, Маскаренска острва, крај 17. века) Слабо познат; примећен 1672. године, проглашен изумрлим 1710. године. Гуска са Маурицијуса (Alopochen mauritiana) (Маурицијус, Маскаренска острва, 1693. године) Последњи пут забележена 1693. године, проглашена изумрлом 1698. године. Mergini - морске патке †Camptorhynchus - лабрадорска патка Лабрадорска патка (Camptorhynchus labradorius) (североисточна Северна Америка, око 1878. године) Могућа реликтна врста. Узроци изумирања су слабо познати, али су барем делимично узроковани ловом. Изумрле врсте постојећих родова Mergus - ронци Окландски ронац (Mergus australis) (Нови Зеланд и Окландска острва, Југозападни Пацифик, око 1902. године) Доведени до изумирања предаторством уведених сисара и ловом. Aythyini - патке ронилице Изумрле врсте постојећих родова Chenonetta Финшова гриваста патка (Chenonetta finschi) (Нови Зеланд, око 1760. године) Узроци изумирања укључивали су предаторство од стране пацова и прекомерни лов. Један непотврђен запис из 1870. године. Rhodonessa - ружичастоглава патка Ружичастоглава патка (Rhodonessa caryophyllacea) (Источна Индија, Бангладеш, Северни Мјанмар, око 1945. године) – понекад укључено у род Netta, али ова класификација није општеприхваћена. Популација је нагло опала почетком 20. века због губитка станишта и лова. Званично класификован као крајње угрожени таксон због могућности да јединке остану у удаљеним деловима северног Мјанмара, где су непотврђени извештаји наставили да стижу и у 21. век. Aythya Мадагаскарска патка њорка (Aythya innotata) (Реинион, Маскаренска острва, 17. век) Неописана изумрла врста позната само из два субфосила и два историјска извештаја (1687, 1710) о не-Маскаренским тиркизним паткама на Реиниону. Anatini - патке Изумрле врсте постојећих родова Mareca - звиждаре Амстердамска звиждара (Mareca marecula) (Острво Амстердам, Јужни Индијски океан, 1793. године) Доведена до изумирања уништавањем станишта, ловом и уношењем инвазивних врста. Anas - пловке Патка са острва Свети Павле (Anas sp.) (Острво Свети Павле, Јужни Индијски океан, око 1800. године) Познат само по једном извештају из 1793. године. Можда је синоним за амстердамску звиждарку или засебну врсту или подврсту. Крџа са Маурицијуса (Anas theodori) (Маурицијус и Реинион, Маскаренска острва, 1710 године) Изумирање узроковано брзим губитком станишта, ловом и уношењем инвазивних врста. Маријанска патка (Anas oustaleti) (Маријанска острва, Западни Пацифик, 1981. године) Често се сматра подврстом патке глуваре (Anas platyrhynchos) или хибридом са пацифичком црном пловком (Anas superciliosa) Лов и губитак станишта били су одговорни за изумирање. Напори за очување узгојем у заточеништву били су неуспешни.
Galliformes мини|Новозеландска препелицаCoturnix novaezelandiaeСир Валтер Лаври Булер Препелице Видите и Бокачку „дропљу“ испод Gruiformes
Megapodiidae - коке хумкашице Изумрле врсте постојећих родова Megapodius Мегапод градитељ (Megapodius molistructor) (Нова Каледонија, крај 18. века? ) Можда је преживела до краја 18. века, што доказују описи птице назване „Tetrao australis“, а касније „Megapodius andersoni“ . Изумирање је вероватно изазвано ловом. Мегапода са острва Вити Леву (Megapodius amissus) (Вити Леву и можда Кадаву, Фиџи, 20. век?) Конкретно познат само из субфосила који датирају 2900-2700 година пре данас. Вероватно доведен до изумирања ловом. Непотврђена виђења из 20. века. Мегапода са острва Раул (Megapodius sp.) (острво Раул, острва Кермадек, 1876. године) Хипотетичка врста за коју се каже да је насељавала острво Раул све док популација није збрисана у вулканској ерупцији. Није јасно да ли птице представљају посебан таксон.
Phasianidae - фазани Изумрле врсте постојећих родова Coturnix Новозеландска препелица (Coturnix novaezelandiae) (Нови Зеланд, 1875, године) Узроци изумирања укључују унете болести, конкуренцију са инвазивним врстама и спаљивање шума због пољопривреде. OphrysiaХималајска препелица Хималајска препелица (Ophrysia superciliosa) (Северна Индија, крај 19. века) Последње потврђено виђење 1876. године Званично крајње угрожена врстакрајње угрожена врста због текућих непотврђених виђења и оскудног истраживања у историјском подручју. Разлози за пад популације и могуће изумирање нису добро познати, али могу укључивати лов и уништавање станишта
Podicipediformes Гњурци
Изумрле врсте постојећих родова Tachybaptus Гњурац са језера Алаотра (Tachybaptus rufolavatus) (Језеро Алаотра и околна језера, Мадагаскар, 1985. године) Званично проглашен изумрлим 2010. године, 25 година након последњег званичног виђења 1985. године. Његово изумирање је првенствено последица уништавања станишта, уношења инвазивних врста и хибридизације са малим гњурцем (Tachybaptus ruficollis). Podilymbus Гњурац са језера Атитлан (Podilymbus gigas) (језеро Атитлан, Гватемала, 1989. године) Изумирање узроковано уништавањем станишта, падом нивоа језера изазваним земљотресом 1976. године и хибридизацијом са шарокљуним гњурцем (Podilymbus podiceps). Podiceps Колумбијски гњурац (Podiceps andinus) (Богота, Колумбија, 1977. године) Популација је брзо опадала почев од 1950-их због фактора који укључују уништавање станишта, уношење дужичасте пастрмке, лов и загађење воде. Опсежна истраживања током 1980-их нису успела да примете ниједну јединку.
Charadriiformes мини| Велика њоркаPinguinus impennisПриродњачки музеј у ЛондонуЛондон, Енглеска Обалне птице, галебови и њорке
Haematopodidae - остригари Изумрле врсте постојећих родова Haematopus - остригари Канарски остригар (Haematopus meadewaldoi) (источна Канарска острва, источни Атлантик, око 1940. године) Последње потврђено виђење из 1913. године, пријављен као изумрла врста 1940. године Поновљена истраживања у 20. веку нису успела да пронађу никакве доказе о постојању ове врсте. Изумирање је вероватно узроковано прекомерним ловом од стране људи у међуплимној зони, уништавањем станишта и уведеним предаторима. Charadriidae - жалари и вивци Изумрле врсте постојећих родова Vanellus - вивци Јавански вивак (Vanellus macropterus) (Јава, Индонезија, средина 20. века) Последњи пут забележен 1940. године. Званично класификована као крајње угрожена врстакрајње угрожена врста због непотпуног истраживања у одговарајућем станишту и непотврђених виђења која се настављају и почетком 21. века. Пад и могуће изумирање узроковани ловом и уништавањем станишта. Scolopacidae - шљукарице Изумрле врсте постојећих родова Numenius - шљуке Ескимска царска шљука (Numenius borealis) (север Северне Америке, крај 20. века?) Можда још увек постоји; званично класификован као крајње угрожена врстакрајње угрожена врста, вероватно изумрла врста. Танкокљуна царска шљука (Numenius tenuirostris) (Западни Сибир, почетком прве деценије 21. века?) Можда још увек постоји; званично класификована као крајње угрожена врстакрајње угрожена врста. Неколико птица је забележено 2004. године након неколико деценија. Такође је било непотврђеног виђења у Албанији 2007. године. Краљевско друштво за заштиту птица (BirdLife у Великој Британији) тренутно спроводи истраживање како би се утврдило да ли ова птица још увек постоји. Prosobonia - Полинежанске спрутке Спрутка са Тахитија (Prosobonia leucoptera) (Тахити, Друштвена острва, Јужни Пацифик, 19. век) Спрутка са острва Муреа (Prosobonia ellisi) (Муреа, Друштвена острва, Јужни Пацифик, 19. век) Сумњиво различито од Prosobonia leucoptera. Спрутка са острва Киритимати (Prosobonia cancellata) (Острво Киритимати, Кирибати, централни Пацифик, 1850. године) Coenocorypha - Аустралијске шљуке Мала шљука са Северног острва Новог Зеланда (Coenocorypha barrierensis) (Северно острво, Нови Зеланд, 1870. године) Мала шљука са Јужног острва Новог Зеланда (Coenocorypha iredalei) (Јужно острво и Стјуартова острва, Нови Зеланд, 1964. године) Alcidae - њорке †Pinguinus - велика њорка Велика њорка (Pinguinus impennis) (Северноатлантски регион, 1852. године)
Gruiformes
†Nesotrochis Антилски пећински петлован (Nesotrochis debooyi) Познат по костима из претколумбовског периода из Порторика и са Америчких Девичанских Острва. Приче о лако уловивој птици по имену "carrao" коју је чуо Александар Ветмор 1912. године на Порторику могу се односити на ову птицу.. †Diaphorapteryx Хокинсов петлован (Diaphorapteryx hawkinsi) (Чатамска острва, југозападни Пацифик, крај 19. века) †Aphanapteryx Црвени петлован са Маурицијуса (Aphanapteryx bonasia) (Маурицијус, Маскаренска острва, 1700. године) Изумрле врсте постојећих родова Петлован са острва Реунион (Dryolimnas augusti) (Реинион, Маскаренска острва, крајем 17. века) Сиви петлован са острва Родригез (Erythromachus leguati) (Родригез, Маскаренска острва, средина 18. века) Барски петлић са Фиџија (Gallirallus poecilopterus) (Фиџи, Полинезија, око 1990 године)