Општа уметничка и индустријска изложба у Стокхолму 1897. године (), позната и као Стокхолмска изложба (), одржана је у периоду од 15. маја до 3. октобра 1897. године у Стокхолму. Упркос честом означавању као Светска изложба (), није имала тај званични статус, за разлику од истовремено одржане Светске изложбе у Бриселу 1897. године (). Стокхолмска изложба представљала је једну од најзначајнијих националних и међународних манифестација на северу Европе у другој половини 19. века. Била је четврта у низу скандинавских уметничких и индустријских изложби, које су претходно одржане у Стокхолму 1866. године, у Копенхагену 1872. и 1888. године. Историјски оквир мини|Стокхолмска општа изложба уметности и индустрије 1897. године, цртеж изложбеног простора Покретање иницијативе за изложбу датира из 16. децембра 1893. године када су водећа културна и привредна удружења у Шведској поднела петицију краљу са захтевом за организовање националне изложбе уметности и индустрије. Након краљевског одобрења, образована је посебна комисија, а Влада Шведске (), је дала формално овлашћење за реализацију пројекта. Одлука да се изложба одржи 1897. године имала је симболичан карактер, будући да је та година означавала двадесетпетогодишњицу владавине краља Оскара II. Припремни радови започели су 1895. године, док је свечано отварање изложбе одржано 15. маја 1897. године, уз краљево лично присуство. Број излагача био је ограничен на 3.722, и то из: Шведске, Финске, Норвешке, Данске и Русије, иако су Канада и Немачка више пута настојале да добију дозволу за учешће. Локација и архитектонска обележја изложбе мини|Први шведски филмски постер, за Лимијеров Киноматограф на изложби у Стокхолму 1897. године Место одржавања изложбе налазило се на острву Јургорден (), а бројни објекти на западном делу острва међу њима и неколико трајних објеката, као део изложбене инфраструктуре, потичу управо из тог периода. Међу њима су мост Јургордсброн (), главна веза са острвом, успињача (), данас у саставу етнографског музеја и зоолошког врта на отвореном Скансен (), као и Нордијски музеј. Једна од најимпозантнијих грађевина изложбе, дрвена хала површине 16.820 m² са куполом висине 100 метара и четири минарета, дело архитекте Фердинанда Боберга (), срушена је након затварања изложбе, као и већина павиљона подигнутих од привремених материјала. Тематски оквири изложбе Једна од централних тема изложбе била је презентација савремених медијских технологија. Највећу пажњу изазвали су филм и фонограф, а свечаност отварања забележена је у првим аудио и филмским записима, укључујући и говор краља Оскара II, који су сачувани и данас су доступни у дигитализованом облику на интернету. Промена технолошког и културног пејзажа Шведске Стокхолмском изложбом била је значајна, изложба је била један од важних узлета националне свести о модерности и индустријском напретку. Наслеђе изложбе мини|Машинска хала на Стокхолмској изложби 1897. године, коју је пројектовао архитекта Фердинанд Боберг По затварању изложбе, велика индустријска хала је уклоњена, али је Нордијски музеј наставио да функционише и остао једна од кључних институција културне баштине Шведске. У својим оригиналним локацијама сачувани су и поједини павиљони, попут Пекаре Рајнхолд (), која је данас ресторан, Павиљона Краљевског ловачког клуба и Шведског ловачког савеза (), који је претворен у приватни дом, као и павиљона компаније (). Неколико павиљона је премештено у Скансен, где су добили нову функцију. Међу њима се издвајају Брагхален (), Фросторп () и Вила Лустхуспорден (). Изложба у Стокхолму 1897. године представљала је не само излпжбу индустријских и уметничких достигнућа, већ и важан културни догађај који је трајно утицао на архитектонску и културну топографију шведске престонице. Њено наслеђе видљиво је и данас у простору Јургордена, као и у институцијама које су својим коренима везане за овај историјски догађај. Напомене

Референце

Спољашње везе Стокхолмска изложба 1897. Категорија:Историја Шведске Категорија:Стокхолм Категорија:Шведска култура Категорија:Шведска у 1897.