Боривоје Боро Ликић (Затон, 3. јун 1932 — Београд, 2017) био је српски сликар, илустратор, графички дизајнер и редовни професор у пензији Факултета примењених уметности у Београду.
Биографија Боривоје Боро Ликић је 1957. дипломирао на Академији за примењене уметности у Београду на одсеку Декоративно сликарство. Усавршавао се на академији у Варшави (1964), на Академији лепих уметности код професора Хенрика Томашевског. Студијска путовања је имао у Италији, Француској, Шпанији, Мађарској и Грчкој.
Након завршене магистратуре запошљава се у војној новинској установи Народна армија као илустратор.Ликић је радио као уредник илустрације у листу Фронт. 1962. примљен је за асистента на Академији примењених уметности у Београду на предмету Плакат код професора Матије Зламалика. У звање доцента изабран је 1965. У звању редовног професора остао је до пензионисања 1997. Ликић је сарађивао са редакцијама листова Ослобођење, 6. април, Задругар (Сарајево), Данас и НИН. За НИН израдио око 20 насловних страна.
Био је хонорарни професор на Факултету ликовних умјетности на Цетињу 1994–1999. на предмету Графичке комуникације. Формирао је два предмета на Универзитету Слобомир, у Бијељини и у Добоју на Факултету за дизајн, где је радио од 2004–2007.
Самосталне изложбе
Београд (1966, 1970, 1983, 1991, 1993, 2001), Лесковац (1983), Мерано (1990), Бијељина (2002).
Групне изложбе
Београд (Октобарски салон 1963–1972; Мајске изложбе УЛУС; Међународни бијенале плаката), Москва, Лењинград, Минск, Варшава, Праг, Штутгарт, Брауншвајг, Оклахома сити, Пекинг, Хангџоу, Пјонгјанг, Ханој, Алжир, Букурешт, Тел Авив, Токио, Рим, Барселона.
Награде
Прва награда за Графику, на првом Салону примењених уметности; Добитник 10 награда за плакат на јавним конкурсима.
Мишљења критичара
Павле Васић: "Ликић је тиха и повучена личност, без наметања и упадљивих гестова којима се каткад истичу почетници, убеђени у своју велику мисију у уметности. Ни трага од таквог става код Ликића, него само преданост и удубљивање, било да је у питању цртање које смо званично називали аналитичким, или теорија форме, нови предмет који је дуго времена био предаван само у нашој академији. Учење Ликића се и ту истицало темељношћу. Ликићево дело се развијало у јасно одвојеним циклусима који приказују не само дубину његовог сазнавања него и ширину, распон професионалних техничких могућности, чија је основна особина разноврсност. …Ту се нагомилало знање и искуство, такорећи неосетно и непрекидно, у коме се удружују у сасвим одређеном стилском јединству ликовни и сликарски резултати упоредо са остварењима на пољу примењене графике."
Драгош Калајић: „….Зато, при првом сусрету с Ликићевим делом иоле обучени посматрач прво уочава несвакидашњу те стога веома упадљиву моћ убедљивог ликовног исказивања ствари и појава. Ваља истаћи да је речено обезвређивање вештине сушта супротност „уметничкој слободи“ којом се оно обично правда. Напротив, управо је величина вештине сразмерна расположивој слободи. Што је већа вештина изражавања - то су већи или виши хоризонти могућности провођења осећајног и мишљеног у видљиво. И обратно....“
Види још Списак српских сликара
Референце
Категорија:Рођени 1932. Категорија:Умрли 2017. Категорија:Дубровачки сликари Категорија:Срби у Дубровнику Категорија:Српски сликари Категорија:Српски илустратори Категорија:Српски графички дизајнери Категорија:Српски ликовни уметници Категорија:Српски уметници Категорија:Српски педагози Категорија:Студенти Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије Категорија:Професори Универзитета уметности у Београду