+Београд Београд је био водећи брод своје класе разарача, изграђен за потребе Краљевске морнарице Југославије у Француској крајем 1930-их, и пројектован да буде распоређен као део дивизије коју је предводио вођа флотиле Дубровник. Уведен је у службу у априлу 1939, био је наоружан главном батеријом од четири топа 120 -{mm}- у појединачним носачима и имао је максималну брзину од 35 чворова.

Када је Краљевина Југославија ушла у Други светски рат након инвазије предвођене силама Осовине у априлу 1941, оштећен је током ваздушног напада, а затим су га Италијани запленили. Након преуређења, био је у опсежној служби Италијанске краљевске ратне морнарице (-{Regia Marina}-) од августа 1941. до септембра 1943, завршивши преко 100 мисија пратње конвоја у Средоземном мору под именом -{Sebenico}-, углавном на рутама између Италије и Егејског мора и Северне Африке. Након капитулације Италије у септембру 1943, запленила га је немачка морнарица и преименовала га у -{ТА43}-. Појачали су му противваздушно наоружање и служио је са 9. флотилом торпедних чамаца на пратњи и минополагачким дужностима у северном Јадрану. -{ТА43}- је потопљен од стране артиљеријске ватре Југословенске народне армије 30. априла, или од стране сопствене посаде, код Трста 1. маја 1945. године. Извучен је у јуну 1946, вероватно како би се уклонила опасност за пловидбу, а поново је потопљен или у јулу 1946. или 1947. године.

Позадина Почетком 1930-их, Краљевска морнарица Југославије (КМЈ) је следила концепт вође флотиле, који је укључивао изградњу великих разарача сличних британским разарачима Краљевске ратне морнарице класе -{V}- и -{W}- из Првог светског рата. У међуратној француској морнарици, ови бродови су били намењени да делују као полуфлотиле од три брода, или са једним вођом флотиле који би деловао поред неколико мањих разарача. КМЈ је одлучила да изгради три такве вође флотиле, бродове који би могли да достигну велике брзине и имају дугу издржљивост. Услов за издржљивост одражавао је југословенске планове да распореди бродове у централном Средоземљу, где би могли да сарађују са француским и британским ратним бродовима. То је резултирало изградњом разарача Дубровник 1930–1931. године. Убрзо након што је уведен у службу почела је Велика депресија, па је само један брод планиране полуфлотиле изграђен. Иако три велика разарача нису више била предвиђена за изградњу, намера да Дубровник може да делује са неколико мањих разарача је и даље постојала. Године 1934, КМЈ је одлучила да набави три мања разарача за деловање у дивизији коју је предводио Дубровник.

Дизајн и конструкција Класа разарача Београд је развијена по француском дизајану, а главни брод класе, Београд, изграђен је у бродоградилишту Ateliers et Chantiers de la Loire у Нанту, у Француској. Брод је имао укупну дужину од 98 -{m}-, ширину од 9,45 -{m}- и нормалан газ од 3,18 -{m}-. Његов стандардни депласман је био 1.210 тона, а повећавао се на 1.655 -{t}- при пуном оптерећењу. Посаду је чинило 145 официра и војника. Брод су покретале парне турбине Кертис које су покретале два пропелера, користећи пару коју су генерисала три водоцевна котла Јароу. Његове турбине су имале снагу између 40.000 и 44.000 коњских снага на вратилу (30.000–33.000 -{kW}-) и пројектован је да достигне максималну брзину од 38–39 чворова (70–72 -{km/h}-; 44–45 -{mph}-), иако је током употребе могао да достигне само 35 чворова (65 -{km/h}-; -{40 mph}-). Носио је 120 тонаж лож-уља, што јој је давало домет од 1.000 наутичких миља (1.900 -{km}-; 1.200 -{mi}-).

Главно наоружање разарача Београд састојало се од четири Шкода 120 -{mm}- топа у једноструким носачима, два испред надградње и два на крми, заштићена штитовима за топове. Његово секундарно наоружање састојало се од четири Шкода 40 -{mm}- противваздушна топа у два двострука носача, смештена са обе стране крменог заклона. Такође је био опремљен са два трострука носача торпедних цеви од 550 -{mm}- и два митраљеза. Његов систем за управљање ватром обезбедила је холандска фирма Хаземајер. Могао је да носи и 30 поморских мина. Положен је 1936. године, поринут 23. децембра 1937, а уведен је у службу морнарице 28. априла 1939. године.

Каријера Југославија Мање од месец дана након пуштања у службу, Београд је послат у Уједињено Краљевство са великим делом југословенских златних резерви, 7.344 ингота, који су требали бити депоновани у Банци Енглеске на чување. Када је кренуо Априлски рат 1941, Београд и његов сестрински брод Загреб били су распоређени у 1. торпедној дивизијо у Бококоторском заливу. Да би се спречило успостављање мостобрана код Задра, италијанске енклаве на далматинској обали, Београд, четири торпедна чамца класе 250 тона и шест моторних торпедних чамаца послати су у луку Шибеник, 80 километара јужно од Задра, у припреми за напад. Напад је требало да буде координисан са 12. пешадијском дивизијом Јадранска и два комбинована пука Југословенске војске који нападају из подручја Бенковца, уз подршку 81. бомбардерске групе Југословенског краљевског ратног ваздухопловства. Југословени су започели напад 9. априла, али је поморски део напада посустао када је десни мотор Београда отказао након напада италијанских авиона код Шибеника. Разарач је потом отпловио до Бококоторског залива на поправку, праћен остатком снага. Тамо су га италијанске снаге заплениле 17. априла.

Италија У италијанској служби, Београд је реновиран и поправљен. Нови директорски уређај је постављен на његов мост, а у наоружање су додати топови -{L}-/65 -{Breda Model}- 35 калибра 20 -{mm}-. Уведен је у службу Италијанске краљевске ратне морнарице () под именом -{Sebenico}- у августу 1941. године и служио је као пратња конвоја на рутама између Италије и Егејског мора и Северне Африке, завршивши више од 100 мисија током периода од две године. Дана 18. октобра 1941, код италијанског острва Лампедуза, британска подморница -{HMS Ursula}- потопила је пароброд који је био под пратњом снага у којима је био и -{Sebenico}-. Дана 29. марта 1942, -{Sebenico}- и три торпедна чамца пратили су конвој код Бриндизија када је британска подморница -{HMS Proteus}- потопила један од праћених теретних бродова. Задржао је свој рефлектор на средини брода и свој задњи директорски уређај најмање до средине 1942. године. Према речима поморског историчара М.Џ.Витлија, вероватно је да су му задње торпедне цеви уклоњене пред крај времена проведеног у италијанским рукама како би се направио простор за додатно противваздушно наоружање, али детаљи о томе какво је оружје могло бити постављено нису познати.

Немачка Када су Италијани капитулирали у септембру 1943, немачка морнарица () је 9. септембра запленила -{Sebenico}- у луци Венеција и преименовала га у -{TA43}- ( 43). Термин -{Ausland}- и префикс -{TA}- коришћени су да означе да је био заплењени брод стављен у службу Немачке. У време заплењивања био је или оштећен или га је посада учинила неупотребљивим. Док је био у немачкој служби, његово противваздушно наоружање је побољшано коришћењем простора који је обезбеђен уклањањем једног од троструких носача торпеда. Био је опремљен са седам топова калибра 37 -{mm}- у једном двоструком и пет једноструких носача, као и два једнострука топа калибра 20 -{mm}-. У фебруару 1945. распоређен је у 9. флотилу торпедних чамаца, која се у потпуности састојала од заплењених разарача и торпедних чамаца. Коришћена је за пратњу и постављање мина у северном Јадрану. Чак и 1. априла 1945, -{TA43}- је још увек био у употреби и доступан за борбу, иако је мало учествовао у акцијама.

Извори из поморске историје разликују се по питању његове коначне судбине. Према Рожеру Шеноу, потопљен је у луци Трст од стране артиљеријске ватре Југословенске народне армије 30. априла 1945, а извучен је у јуну 1946, вероватно да би се уклонио као опасност за пловидбу, а месец дана касније је потопљен. Дејвид Браун бележи да је -{TA43}- потопљен од стране сопствене посаде код Трста 1. маја 1945. године. Маурицио Бреша наводи да су га Немци потопили у Трсту 1. маја 1945. и да је расклопљен 1947. године.

Референце

Литература

Категорија:Разарачи класе Београд Категорија:Ратни бродови Југославије из Другог светског рата Категорија:Ратни бродови Југославије које је Италија заробила током Другог светског рата