Звиждаци () су мале инсектоједе птице певачице које припадају роду Phylloscopus.
Звиждаци су раније биле укључени у породицу грмуша Старог света, али се сада сматра да припадају породици Phylloscopidae, уведеној 2006. године. Породица је првобитно укључивала род Seicercus, али су све врсте премештене у Phylloscopus у најновијој класификацији. Звиждаци су активне птице, стално се крећу, често машу крилима док пролазе кроз лишће у потрази за инсектима дуж грана дрвећа и жбуња. Хране се на различитим нивоима унутар шума, од горње крошње до подземља дрвета. Већина врста је изразито територијална и у летњим и у зимским стаништима. Већина је зеленкасте или смеђе боје одозго, а прљаво беле или жућкасте одоздо. У поређењу са неким другим грмушама, њихове песме су веома једноставне. Врсте које се гнезде у умереним регионима су обично јако миграторне.
Таксономија Род Phylloscopus је увео немачки зоолог Фридрих Боје 1826. године како би сместио једну врсту, брезов звиждак (Phylloscopus trochilus), која се стога сматра типском врстом. Име комбинује старогрчке речи "phullon" што значи „лист“ и "skopos" што значи „посматрач“ (од "skopeo", „посматрати“). Phylloscopus је једини род смештен у породицу Phylloscopidae који је 2006. године увео шведски орнитолог Пер Алстром са сарадницима.мини|ИлустрацијаPhylloscopus bonelliPhylloscopus coronatusPhylloscopus trochilusPhylloscopus sibilatrixЏон Џерард Кејлеманс
Опис Врсте су различитих величина, често зеленог перја одозго и жутог одоздо, или суптилније са сивкастозеленим до сивкасто-смеђим бојама, које се мало или уопште не мењају у зависности од годишњих доба. Репови нису баш дугачки и садрже 12 пера, за разлику од сличних врста Abroscopus, које имају 10 репних пера. Многе врсте се лакше препознају по карактеристичним песмама него по карактеристичном перју. То су веома мале птице певачице са телесном масом одраслих која може варирати од 3,5-17 г и у неким случајевима, као што је јунански звиждак (Phylloscopus yunnanensis), међу најлакшим су птицама певачицама било где. Неколико већих врста је сличне величине, укључујући врсте крупнокљуни звиждак (Phylloscopus magnirostris), дебелокљуни звиждак (Phylloscopus schwarzi) и бледоноги звиждак (Phylloscopus tenellipes). Укупна дужина може варирати од 9-14,5 цм.
Врсте Кладограм који приказује породичне односе на основу студије орнитолога Карл Х. Оливерос и колега објављене 2019. године. Број врста је преузет са списка птица који воде Франк Гил, Памела Расмусен и Дејвид Донскер у име Међународног орнитолошког комитета (IOC).
Род садржи 80 врсти. Од њих, једанаест врста је раније било сврставано у род Seicercus, али је молекуларна филогенија из 2018. године показала да је род Seicercus синоним за Phylloscopus, остављајући породицу Phylloscopidae са једним родом, Phylloscopus.
Шумски звиждак, Phylloscopus sibilatrix Западни горски звиждак, Phylloscopus bonelli Горски звиждак, Phylloscopus orientalis Пепељастогрли звиждак, Phylloscopus maculipennis Зеленолеђи звиждак, Phylloscopus pulcher Шаренокрили азијски звождак, Phylloscopus inornatus Хјумов звиждак, Phylloscopus humei Хималајски звиждак, Phylloscopus subviridis Јунански звиждак, Phylloscopus yunnanensis Паласов звиждак, Phylloscopus proregulus Звиждак из области Гансу, Phylloscopus kansuensis Лимунолеђи звиждак, Phylloscopus chloronotus Сечуански звиждак, Phylloscopus forresti Тајтлеров звиждак, Phylloscopus tytleri Дебелокљуни звиждак, Phylloscopus schwarzi Жутопруги звиждак, Phylloscopus armandii Сумпорасти звиждак, Phylloscopus griseolus Тикелов звиждак, Phylloscopus affinis Тамни звиждак, Phylloscopus fuscatus Димносиви звиждак, Phylloscopus fuligiventer Ирански звиждак, Phylloscopus neglectus Кинески звиждак, Phylloscopus subaffinis Брезов звиждак, Phylloscopus trochilus Планински звиждак, Phylloscopus sindianus Канарски звиждак, Phylloscopus canariensis Обични звиждак, Phylloscopus collybita Иберијски звиждак, Phylloscopus ibericus Звиждак са острва Себу, Phylloscopus cebuensis Филипински звиждак, Phylloscopus olivaceus Источни крунасти звиждак, Phylloscopus coronatus Иџима звиждак, Phylloscopus ijimae Смеђи афрички звиждак, Phylloscopus umbrovirens Жутогрли афрички звиждак, Phylloscopus ruficapilla Црвенолики звиждак, Phylloscopus laetus Лаурин звиждак, Phylloscopus laurae Црнокапи афрички звиждак, Phylloscopus herberti Угандски звиждак, Phylloscopus budongoensis Белонаочарасти звиждак, Phylloscopus intermedius - (претходно Seicercus affinis) Сиволики звиждак, Phylloscopus poliogenys - (претходно у Seicercus) Жутонаочарасти звиждак, Phylloscopus burkii - (претходно у Seicercus) Сивокруни звиждак, Phylloscopus tephrocephalus - (претходно у Seicercus) Вистлеров звиждак, Phylloscopus whistleri - (претходно у Seicercus) Бјанкијев звиждак, Phylloscopus valentini - (претходно у Seicercus) Мартенсов звиждак, Phylloscopus omeiensis - (први пут описан 1999. године; претходно смештен у Seicercus) Алстремов звиждак, Phylloscopus soror - (први пут описан 1999. године; претходно смештен у Seicercus Кавкаски звиждак, Phylloscopus nitidus Зеленкасти звиждак, Phylloscopus trochiloides Двопруги звиждак, Phylloscopus plumbeitarsus Звиждак са планине Омеи у Кини, Phylloscopus emeiensis Крупнокљуни звиждак, Phylloscopus magnirostris Бледоноги звиждак, Phylloscopus tenellipes Сахалински звиждак, Phylloscopus borealoides Јапански звиждак, Phylloscopus xanthodryas Арктички звиждак, Phylloscopus borealis Звиждак са Камчатке, Phylloscopus examinandus Кестењастокруни звиждак, Phylloscopus castaniceps - (претходно у Seicercus) Жутогруди звиждак, Phylloscopus montis - (претходно у Seicercus) Сундски звиждак, Phylloscopus grammiceps - (претходно у Seicercus) Крашки звиждак, Phylloscopus calciatilis Жутотрби звиждак, Phylloscopus cantator Сумпорастогруди звиждак, Phylloscopus ricketti Западни крунасти звиждак, Phylloscopus occipitalis Блитов звиждак, Phylloscopus reguloides Клаудијин звиждак, Phylloscopus claudiae Хартертов звиждак, Phylloscopus goodsoni Звиждак са сивом капуљачом, Phylloscopus xanthoschistos Дејвисонов звиждак, Phylloscopus intensior Хајнански звиждак, Phylloscopus hainanus Клосов звиждак, Phylloscopus ogilviegranti Планински жути звиждак, Phylloscopus trivirgatus Звиждак са острва Негрос, Phylloscopus nigrorum Тиморски звиждак, Phylloscopus presbytes Звиждак са острва Роте, Phylloscopus rotiensis Звиждак са острва Макира, Phylloscopus makirensis Сулавешки звиждак, Phylloscopus nesophilus Звиждак са планине Ломпобатанг на Сулавесију, Phylloscopus sarasinorum Острвски звиждак, Phylloscopus poliocephalus Звиждак са острва Нумфор, Phylloscopus maforensis Биачки звиждак, Phylloscopus misoriensis Звиждак са острва Коломбангара, Phylloscopus amoenus
Две птице су описане 2020. године, али их Међународна унија орнитолога још увек није признала као врсте.
Звиждак са острва Пеленг, Phylloscopus suaramerdu Звиждак са острва Талиабу, Phylloscopus emilsalimi
Алпски тикелов звиждак (Phylloscopus occisinensis), је рекласификована као подврста врсте тикелов звиждак (Phylloscopus affinis) од стране IOC-а, али је други ауторитети и даље сматрају посебном.
Распрострањеност и станиште Звиждаци се јављају у Евроазији, у распону од Валацее до Африке, са једном врстом, арктички звиждак (Phylloscopus borealis), који се гнезди чак до Аљаске на истоку. Многе врсте се гнезде на умереним и високим географским ширинама у Евроазији и мигрирају на значајне удаљености да би презимиле у југоисточној Азији, Индији или Африци. Један пример је тикелов звиждак (Phylloscopus affinis), која се гнезди у жбуњу на великим надморским висинама на Хималајима и на Тибетанској висоравни, а затим се сели низ падину и на југ да би презимила у подножју Хималаја у Индији и Мјанмару. Већина живи у шумама и жбуњу, а многи су становници крошњи или подкрошњи.
Гнежђење Чини се да су звиждаци моногамни са оба родитеља, мада неке врсте могу бити полигине, парећи се са другом женком на одвојеној територији. Њихова гнезда су обично куполасте структуре изграђене углавном од траве, лишћа и лишајева, и често су обложена фином травом. Звиждаци обично постављају гнездо на или близу земље на добро скривеном месту. Женке полажу 2 до 9 јаја. Гнездо граде и инкубирају оба пола или само женка, а и мужјак и женка хране питиће. Инкубација траје 13 до 14 дана, а пилићи напуштају гнездо након 10 до 22 дана. Чини се да их родитељи хране и до месец дана након што се излегну.
Исхрана Породица Phylloscopidae обухвата многе мале врсте звиждака које воле дрвеће и хране се сакупљањем инсеката са лишћа или хватањем инсеката у лету.
Статус Губитак станишта је главна брига за очување четири врсте (6%) које су угрожене (1 NT, 3 VU). Звиждак са острва Коломбангара (Phylloscopus amoenus), хајнански звиждак (Phylloscopus hainanus) и иџима звиждак (Phylloscopus ijimae) сматрају се рањивим таксоном, све су то врсте ограниченог подручја на острвима. Поред посебног ризика везаног за мале популације, постоји и забринутост због смртности повезане са употребом пестицида на зимовалиштима код иџима звиждак (Phylloscopus ijimae).
Галерија
Референце
Додатна литература
Badyaev, Alexander V. & Leaf, Elizabeth S. (1997): "Habitat associations of song characteristics in Phylloscopus and Hippolais warblers". Auk 114(1): 40–46.
Спољашње везе
Phylloscopidae Birds of the World Phylloscopidae The Internet Bird Collection + The Macaulay Library Phylloscopidae Avibase Phylloscopidae The IUCN Red list Phylloscopidae The BirdLife DataZone Phylloscopidae All about birds Phylloscopidae Flickr Phylloscopidae Xeno-canto
Категорија:Звиждаци Категорија:Породице птица Категорија:Phylloscopus