Алфонс Џејмс де Ротшилд (, ) био је француски финансијер, власник винограда, колекционар уметничких дела, власник/одгајивач тркачких коња, локални политичар и члан француске банкарске породице Ротшилд. Сахрањен је на гробљу Пер Лашез (одељење 7) у Паризу.
Биографија Познат као Алфонс, био је најстарији син Џејмса Мајера де Ротшилда. Његова мајка је била Бети фон Ротшилд, ћерка Саломона Мајера фон Ротшилда из аустријске гране породице Ротшилд. Алфонс је учен и образован да заузме место на челу француске банке де Ротшилд Фререс (-{De Rothschild Frères}-), обучујући се у другим банкарским кућама Ротшилд у Европи. У Француској је убрзо постао важна снага у финансијском свету и 1855. године је именован за регента Банка Француске (-{Banque de France}-), позицију коју је обављао до краја живота.''Дипломатски архив: месечна збирка часописа о дипломатији, историји и међународном праву, бројеви од 65 до 68, 1861.
Године 1857. Алфонс де Ротшилд оженио се својом нећаком, Леонором „Лоре“ де Ротшилд, ћерком Лајонела де Ротшилда из енглеске гране породице. Имали су четворо деце. Њихова првенкиња, Бетина Каролина (1858–1892), удала се за Алберта Саломона фон Ротшилда.
Као власник винограда Алфонс и његов брат Густав развили су извесно ривалство са својим енглеским рођаком Натанијелом де Ротшилдом који се преселио у Париз након што се оженио њиховом сестром Шарлот. Натанијел је радио у банци -{de Rothschild Frères}- и 1853. године је купио виноград Шато Бран Мутон у Појаку у виногорју Медок. Натанијелов виноград Мутон добио је други ранг по расту у Званичној класификацији вина Бордоа из 1855. Само три месеца пре него што им је отац умро 1868. године, Алфонс и Густав су га убедили да купи престижнији виноград Шато Лафит Ротшилд у Појаку када је био на продају.
По очевој смрти 1868. године, Алфонс и Густав су наследили виноград Шато Лафит Ротшилд. Међутим, живели су у Паризу и виноград није био значајан у односу на њихова огромна улагања у банкарство и друге пословне подухвате. Стога су само повремено посећивали виноград у Појаку, одржавајући мало више од трговинског удела. По њиховој смрти, браћа Ротшилд су завештали имање сину и оно је до данас остало у породичном власништву.
Као финансијер и инвеститор thumb|лево|200п|Карикатура Алфонса де Ротшилда у часопису „-{Vanity Fair}-“, 1894. Као натурализовани француски држављанин, успео је да постане члан Регентског савета Банке Француске (1855), чији је највећи акционар била банка Ротшилд. Године 1855. финансирао је куповину пшенице због лоших жетви. Шеснаест година касније, 1871. године, радио је на смањењу ратне одштете коју је захтевала Немачка. Трансакција је довела до највећих девизних трансакција које је свет икада видео. Допринео је њеном решавању осигуравши целокупну емисију почетног зајма од две милијарде и учествујући у додатном зајму од три милијарде за ослобођење територије. Захваљујући породичним везама у Лондону, Франкфурту и ХамбургуColling|1949 p=288, био је најактивнији од 55 банкара који су радили на томе да влади обезбеде 700 милиона у девизама које су јој биле потребне.
Као истакнута личност у железничкој индустрији, био је председник управног одбора компаније -{Compagnie des chemins de fer du Nord}-. Управо у том својству преговарао је о преузимању малих компанија у тешкоћама, посебно 12. јула 1881. године, када је потписао уговор који се тиче компаније -{Compagnie du chemin de fer du Tréport}-.
Године 1898, Алфонс де Ротшилд и Ежен Гуен били су представници групе -{Banques Françaises}-.„Дипломатски архив: Месечна збирка дипломатије, историје и међународног права, бројеви 65 до 68“, 1861
Основао је „-{Société commerciale et Industrielle de Naphte Caspienne et de la Mer Noire, Société Anonyme}-“ (познато као Бнито на руском) како би експлоатисао нафту из Бакуа, коју је његова породица морала да прода 1911. године.видети Архив Света рада у Рубеу и све књиге о француском огранку Ротшилда
Прво је живео у приватној вили коју је за њега изградио на адреси 47 -{rue de Monceau}-, пре него што је наследио хотел -{Hôtel de Saint-Florentin}- након очеве смрти, где је подвргнут великим реновацијама између 1868. и 1870. године од стране архитеката Е. Петита и Леона Онета.
Такође је поседовао огромно имање -{Ferrières}-, на којем је његов отац изградио луксузни дворац 19. века током Другог царства. Био је окружни одборник за Сену и Марну (кантон Лањи сир Марн) од 1867. до 1877. године.
Велики колекционар слика старих мајстора (де Хох, Рубенс, Рембрант, Халс), члан одбора за Светску изложбу 1867. године и изабран у Академију лепих уметности, Алфонс де Ротшилд био је главни донатор француских музеја; Између осталог, од 1888. до 1904. године, поклонио је око двадесет слика Музеју у Соасону, а 1892. године још једна донација Музеју у Сен Малу (слике Пола Биве, Албера-Антоана Ламбера и Амедеа Розјеа) је нажалост изгорела током Ослободилачког рата у августу 1944. године.
Унутрашњост галерије Луја XII барона А. де Ротшилда, акварел Мари-Дезире Бургоан (1839-1911), била је представљена на јавној аукцији аукцијске куће Де Бек 4. децембра 2017. у Лиону (репродукција у боји у „-{La Gazette Drouot}-“ бр. 40 - 17. новембар 2017, стр. 275).
Био је председник Централне конзисторије од 1873. до 1905. године и члан Џокеј клуба и Круга железничких путева.
У време његове смрти, његово богатство је, поред финансијске имовине, обухватало париску вилу близу Трга Конкорд, колекцију слика, дворац у Сени и Марни, па чак и партитуре Ектора Берлиоза и Фредерика ШопенаJean-Baptiste Roques, „Аријана, ракета код Ротшилдових“, Vanity Fair (magazine) n°10, avril 2014, p. 116-123..
Референце
Литература
Secker & Warburg, London 1961. Alfred A Knopf, London 1973, . Collins, London 1983, . Charles Scribner’s Sons, London 1988, . Herbert R. Lottman: , New York 1995, . Weidenfeld & Nicolson 1998, .
Спољашње везе Документи за пријем у Легију части на веб-сајту Француског националног архива.
Категорија:Рођени 1827. Категорија:Умрли 1905. Категорија:Парижани Алфонс Џејмс де Категорија:Француски Јевреји Категорија:Банкари Категорија:Француски политичари Категорија:Јеврејски политичари Категорија:Ховевеј Цион Категорија:Ционизам Категорија:Ашкенази Категорија:Ендогамија Категорија:Сахрањени на гробљу Пер Лашез