Лезбејке, хомосексуалци, бисексуалци и трансродне (ЛГБТ) особе у Босни и Херцеговини могу се суочити са правним изазовима које не доживљавају становници који нису ЛГБТ особе. И мушки и женски облици истополне сексуалне активности су легални у Босни и Херцеговини. Међутим, домаћинства која воде истополни парови немају право на исту правну заштиту која је доступна паровима различитог пола.
Босна и Херцеговина је секуларна земља састављена углавном од муслимана и хришћана (католика и православаца). Иако је званично секуларна, религија игра важну улогу у босанском друштву. Као таква, ставови према припадницима ЛГБТ заједнице имају тенденцију да буду прилично конзервативни. Неки ЛГБТ догађаји, а посебно Квир Сарајево фестивал 2008, завршили су се насиљем, када је „комбинација фудбалских навијача и вјерских екстремиста“ упала на фестивал узвикујући пријетње смрћу и вјерске фразе. Према истраживању из 2015. године, 51% ЛГБТ особама из Босне и Херцеговине пријавило је неки облик дискриминације усмјерене против њих, укључујући вербално злостављање, узнемиравање и физичко насиље.
Ипак, ставови се мијењају. Влада Босне и Херцеговине је 2016. године усвојила свеобухватни закон против дискриминације, којим се забрањује дискриминација на основу сексуалне оријентације, родног идентитета и полних карактеристика. Отворено је све више геј барова и мјеста за гејеве, посебно у главном граду Сарајеву. Жеља Босне и Херцеговине да приступи Европској унији такође је одиграла важну улогу у приступу владе ЛГБТ правима. Удружење ILGA-Europe рангирало је Босну и Херцеговину на 22. мјесто од 49 земаља у Савету Европе у погледу законодавства о ЛГБТ правима.
Закон о истополним сексуалним односима Босна и Херцеговина је федерација која се састоји од два ентитета, наиме Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске. Сексуалне активности истог пола легализоване су у Федерацији Босне и Херцеговине 1996. године, а у Републици Српској 1998. године, усвајањем сопствених кривичних закона. Дистрикт Брчко је слиједио тај примјер и легализовао хомосексуалност 2003. године, чинећи је легалном широм земље од тада.Bojan Bilić. LGBT Activism and Europeanisation in the Post-Yugoslav Space: On the Rainbow Way to Europe, Springer, 30 June 2016 Старост за пристанак је једнака и постављена је на 14 година, без обзира на пол и/или сексуалну оријентацију (сексуални однос са особом млађом од 14 година сматра се законским силовањем).
Признавање истополних веза мини|Босански Коцек (мушки женски плесач)
Османско царство Године 1858, Османско царство је легализовало истополне сексуалне односе.
Босна и Херцеговина Не постоји законско признање истополних парова на националном или поднационалном нивоу. Устав Босне и Херцеговине не говори ништа о подобности пола за брак, а на поднационалном нивоу, оба ентитета, Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска, ограничавају брак на парове различитог пола, како је прописано њиховим породичним законима.
Дана 19. октобра 2018. године, Федерација Босне и Херцеговине усвојила је захтев за легализацију грађанских заједница. „Наведена тачка је била на дневном реду сједнице и усвојена је у истом облику у којем је предложена“, рекао је премијер ФБиХ Фадил Новалић. Влада ће сада формирати радну групу за анализу предлога, који ће касније морати да усвоји Парламент. Радна група је основана у јануару 2020. године и требало је да почне са радом у априлу 2020. године, али је почетак одложен због пандемије COVID-19.
Заштита од дискриминације Члан 12. Закона о равноправности полова, усвојен почетком 2003. године, забрањује дискриминацију на основу пола и сексуалне оријентације. Међутим, сексуална оријентација није експлицитно дефинисана.
Закон о раду Федерације Босне и Херцеговине такође експлицитно забрањује дискриминацију на основу сексуалне оријентације, као и закон о раду Брчко Дистрикта.
Закон о забрани дискриминације је усвојен 2009. године, забрањујући дискриминацију на основу пола, родног изражавања и сексуалне оријентације. Штавише, закон забрањује узнемиравање и сегрегацију на основу сексуалне оријентације. Члан 2 закона гласи следеће:
У јулу 2016. године, Парламент Босне и Херцеговине је усвојио закон о измјенама закона против дискриминације како би се експлицитно забранила дискриминација на основу сексуалне оријентације, родног идентитета и полних карактеристика.
Закони о злочинима из мржње У априлу 2016. године, Федерација Босне и Херцеговине је усвојила измјене Кривичног закона којима је забранила злочине из мржње на основу сексуалне оријентације и родног идентитета. Закон је објављен у службеном гласнику 15. јуна 2016. године. Сличне забране су већ постојале у Републици Српској и Брчко Дистрикту.
Родни идентитет и изражавање Трансродне особе могу промијенити свој законски пол у Босни и Херцеговини након што се подвргну операцији промјене пола и другим медицинским третманима.
Активизам мини|Прва Парада поноса одржана у Сарајеву, септембар 2019. мини|Парада поноса у Сарајеву, септембар 2019. мини|Парада поноса у Сарајеву, 2023. Доста организација ради на ЛГБТ правима у Босни и Херцеговини. Удружење Q је била прва ЛГБТ организација регистрована у Босни и Херцеговини. Удружење Q ради на „промоцији и заштити културе, идентитета и људских права квир особа“ и основана је у септембру 2002. године. Званично је регистрована у фебруару 2004. године.
Логос је првобитно регистрован крајем 2005. године под називом Иницијатива за видљивост квир муслимана (IIVQM), али је убрзо након тога промијенио име у Логос и поново регистрован 2006. године. Еквилибријум је регистрован средином 2009. године и био је прва организација која је дјеловала из Бањалуке. Обе организације су затворене након двије године.
Остале организације су Оквир и Симосион (које су обје регистроване 2011. године), Викторија, Сарајевски отворени центар, Бањалучко Удружење Квир Активиста (БУКА), које је регистровано 2013. године), Удружење ЛибертаМо (које је почело са радом 2015. године) и отворени центри у Мостару и Тузли.
Парада поноса Босне и Херцеговине Марш поноса БиХ, први догађај параде поноса у земљи, одржан је 9. септембра 2019. у главном граду Сарајеву. Процјењује се да је 2.000 људи марширало на првој паради поноса Босне и Херцеговине, чиме је земља постала посљедња бивша југословенска република која је одржала догађај параде поноса.
Инцидент на Квир Сарајевском фестивалу 2008. Око десетак особа је нападнуто на крају првог дана Квир Сарајево Фестивала, 24. септембра 2008. године. Осам људи, укључујући једног полицајца, повријеђено је након што је велика група вехабија (салафија) и других исламистичких хулигана напала посетиоце и масу. Према ријечима организатора четвородневног догађаја, полиција је дозволила неодобреном протесту и анти-хомосексуалним демонстрантима да се превише приближе мјесту одржавања, чиме су угрожени учесници.
Фестивал, који је организовао Удружење Q, отворен је у Академији ликовних умјетности у центру Сарајева. Напади су приморали организаторе да остатак фестивала претворе у приватни догађај и да га откажу неколико дана касније. Иако је Удружење Q раније организовала јавне догађаје, овај фестивал је био први културни догађај ове врсте у историји Сарајева.
Уставни суд је 2014. године пресудио да власти нису заштитиле слободу окупљања учесника фестивала 2008. године.
Инцидент на фестивалу Мерлинка 2014. Дана 1. фебруара 2014. године, четрнаест маскираних мушкараца упало је на фестивал Мерлинка, узвикујући хомофобне увреде. Три учесника су повријеђена. Полиција је стигла одмах након што су нападачи отишли и критикована је због врло малог учинка у проналажењу и гоњењу нападача. Фестивал је настављен следећег дана, без инцидената и уз пуну заштиту полицијских снага.
Напад на ЛГБТ активисте У марту 2023. године, активисти у канцеларијама Transparency International тврдили су да их је напала група мушкараца након што је полиција забранила локални догађај. Према ријечима активиста, неколико десетина мушкараца их је јурило улицама. Напад се догодио након што је полиција отказала пројекције ЛГБТ филмова и дискусије из безбедносних разлога и након што је предсједник Републике Српске, Милорад Додик, назвао ЛГБТ особе узнемиравачима и изјавио да им треба спријечити окупљање. Градоначелник Бањалуке, Драшко Станивуковић, гдје се напад догодио, изјавио је да ЛГБТ заједница треба да остане у Сарајеву, а не у мањим градовима попут Бањалуке.
Јавно мњење Истраживање из 2015. године показало је да би 48% Босанаца покушало да излијечи своје дијете ако би се оно јавно открило као геј. Још 16% је изјавило да би потпуно престало да комуницира са својим дијететом. Такође је утврђено да 19% становништва Босне и Херцеговине подржава давање истополним паровима неких права повезаних са браком, као што су економска и социјална права.
Према анкети Пју Рисерча објављеној 2017. године, 13% испитаника у Босни и Херцеговини подржало је истополне бракове, док је 84% било против. Показало се да 82% Босанаца сматра да хомосексуалност не би требало да буде прихваћена од стране друштва.
Према анкети објављеној 2019. године, пре прве параде поноса гејева у Сарајеву, 24% испитаника је подржало параду, док је 72% било против. 14% испитаника је изјавило да подржава легализацију истополних бракова, док је 81% било против. Анкета је спроведена у Кантону Сарајево, а не у остатку земље.
Према студији из 2021. године, прва ЛГБТ+ парада поноса у Сарајеву довела је до повећане подршке ЛГБТ активизму у Сарајеву. Међутим, није се проширила широм земље.
Табела сажетка Сексуалне активности истог пола су легалне15x15п|Yes (Од 2003. године, широм земље) Једнака старосна граница за пристанак (14)15x15п|Yes (Од 2003. године, широм земље) Закони против дискриминације само у запошљавању15x15п|Yes (Од 2003. године) Закони против дискриминације у пружању робе и услуга15x15п|Yes (Од 2003. године) Закони против дискриминације у свим осталим областима (укљ. индиректну дискриминацију, говор мржње)15x15п|Yes (Од 2009. године) Закони о злочинима из мржње укључују сексуалну оријентацију и родни идентитет15x15п|Yes (Од 2016. године, широм земље) Истополни бракови17x17п|No Признавање истополних парова17x17п|No Признавање усвајања за самце без обзира на сексуалну оријентацију15x15п|Yes Усвајање пасторка од стране истополних парова17x17п|No Заједничко усвајање од стране истополних парова17x17п|No Гејовима, лезбејкама и бисексуалцима дозвољено да отворено служе у војсци15x15п|Yes Право на промену законског пола15x15п|Yes Приступ вантелесној оплодњи за лезбејке17x17п|No Комерцијално сурогатство за хомосексуалне парове17x17п|No МСМ особама је дозвољено давање крви15x15п|Yes
Види још
Права ЛГБТ+ особа у Европи Права ЛГБТ+ особа у Југославији
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Право у Босни и Херцеговини Категорија:Људска права у Босни и Херцеговини Категорија:Странице са непрегледаним преводима