Кирило II Цариградски (; умро јуна 1640) био је три пута васељенски патријарх Цариграда (1633, 1635–1636, 1638–1639). Био је из Верије, а у Цариград је дошао 1618. године., Cambridge University Press,
Популарност Кирила I међу високим свештенством отежала је вођство Кирилу II, који је морао да се носи са њиховим поткопавањем његовог ауторитета.Eleni Gara and Ovidiu Olar, "5. CONFESSION-BUILDING AND AUTHORITY - THE GREAT CHURCH AND THE OTTOMAN STATE IN THE FIRST HALF OF THE SEVENTEENTH CENTURY", in Entangled Confessionalizations?, edited by Tijana Krstić and Derin Terzioğlu; Gorgias Press, 2022,
Иако је признат као прави патријарх,Κατάλογος Οικουμενικών Πατριαρχών, list of Patriarchs: see Κύριλλος Βʹ (α) - 1633 μ.Χ., in Greek, Ecumenical Patriarchate of Constantinople, retrieved 29 November 2022. он је исповедао католичку веру.Vasileios Tsakiris, The "Ecclesiarum Belgicarum Confessio" and the Attempted "Calvinisation" of the Orthodox Church under Patriarch Cyril Loukaris The Journal of Ecclesiastical History, Volume 63, Issue 3, July 2012, pp. 475–487, "To be sure, the Ecclesiarum Belgicarum Confessio was the symbol, so to speak, of the Protestant-Orthodox union. For, right after Cyril I's death, his pro-Catholic adversary, Cyril II, who replaced him on the ecumenical throne, sent to Rome, which had always supported him in his struggle against Cyril I, a Roman Catholic confession of faith. In addition he published the following decision of the (patriarchal) synod - Those who read the Book of the Βelgic Confession, which begins (as follows): "We believe ... all with [our] heart"; and the chapters bearing the name of Cyril, of which the first is: "We believe in the one true God", they are anathematised; and, in general, those not obeying all holy and ecumenical councils are anathematised."
Напомене и референце
Категорија:Умрли 1640. Категорија:Васељенски патријарси Категорија:Странице са непрегледаним преводима