Заједница југословенских пошта, телеграфа и телефона (скраћено ЗЈПТТ) била је јединствена организација која је координисала и управљала поштанским, телеграфским и телефонским услугама на целој територији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ). Основана 1973. године на темељима самоуправног социјализма, ЗЈПТТ је представљала сложену федералну структуру која је обједињавала републичка и покрајинска ПТТ предузећа, са циљем да обезбеди јединствен и модеран телекомуникациони систем у земљи.

Настанак и правни оквир ЗЈПТТ је формално успостављена Законом о Заједници југословенских пошта, телеграфа и телефона, објављеним у Службеном листу СФРЈ број 64 из 1973. године. Овај закон је дефинисао правне основе функционисања заједнице, при чему је целокупна територија Југославије третирана као јединствена ПТТ област, без обзира на територијално-политичку поделу на друштвено-политичке заједнице.

Додатну правну основу чинио је Самоуправни споразум о удруживању организација удруженог рада поштанског, телеграфског и телефонског саобраћаја у Заједницу југословенских пошта, телеграфа и телефона, објављен у ПТТ веснику број 23 из 1974. године. Овај споразум је детаљно регулисао начин удруживања ПТТ радних организација у заједницу, њихова права, обавезе и односе између различитих нивоа организације.

Основни принцип функционисања ЗЈПТТ био је обезбеђивање јединствене ПТТ мреже која би омогућила ефикасно функционисање унутрашњег и међународног ПТТ саобраћаја уз коришћење најсавременије телекомуникационе опреме и система. Ово је било у складу са општом југословенском идеологијом самоуправног социјализма, која је настала као алтернатива совјетском државном социјализму након раскола Тито-Стаљин 1948. године.

Организациона структура ЗЈПТТ је била организована као сложена федерална структура која је укључивала различите нивое управљања, од савезног до локалног. Организација је обухватала 41 аутономно регионално предузеће које је координисала кроз заједницу.

Хијерархијски нивои организације Савезни ниво представљала је Скупштина Заједнице југословенских пошта, телеграфа и телефона, која је била главни орган за координацију, доношење стандарда и међународну сарадњу. Скупштина је доносила опште прописе и упутства, као што је „Упутство о грађењу месних кабловских мрежа” из 1992. године, које је регулисало техничке стандарде за изградњу телекомуникационе инфраструктуре. Републички ниво чинила су ПТТ предузећа република, која су управљала републичким ПТТ мрежама. Покрајински ниво представљала су ПТТ предузећа аутономних покрајина Војводине и Косова, која су функционисала слично републичким. Општински ниво обухватао је локалне поште и ПТТ објекте. Радне јединице биле су оперативне целине као што су поште, телефонске централе и телеграфске станице. Основна организација удруженог рада (ОУР) представљала је основну ћелију самоуправљања у којој су радници директно учествовали у доношењу одлука.

Систем самоуправљања ЗЈПТТ је имплементирала радничко самоуправљање као основни принцип организације рада, у складу са југословенским моделом социјалистичког самоуправљања уведеним 1950. године. Основу овог система чинили су раднички савети као главни органи самоуправљања. Први раднички савет у Југославији формиран је крајем 1949. године у фабрици цемента „Првоборац” у Солину. Основни закон о управљању државним привредним предузећима из 1950. године омогућио је радним колективима да управљају државним предузећима.

Уставом СФРЈ из 1974. године и Законом о удруженом раду из 1976. године, самоуправљање је подигнуто на уставни ниво. Уведен је систем делегатског самоуправљања, где су велика предузећа подељена на мање јединице – основне организације удруженог рада (ОУР) – које су најчешће бројале 300–400 радника. Раднички савети су имали значајне надлежности, укључујући избор руководства, дефинисање економске политике, расподелу дохотка и доношење инвестиционих одлука.

Технолошки развој и модернизација ЗЈПТТ је била кључни носилац модернизације телекомуникационе инфраструктуре у Југославији. Године 1964. усвојен је Генерални план за изградњу ПТТ објеката у Југославији.

Кључни развојни пројекти укључивали су: Аутоматизација телефонске мреже: До средине 1960-их, већина телефонске мреже била је аутоматизована. Експанзија капацитета: Планирано је повећање броја главних телефонских линија са 400.000 на 1.400.000. Модернизација преносних система: Значајно је проширен и модернизован систем преноса, што је повећало број националних далеководних кола.

Значајан импулс развоју дала је Светска банка кроз кредит од 40 милиона америчких долара, одобрен 1970. године за модернизацију националних и међународних телекомуникационих система. Постојала је и значајна неједнакост у развоју ПТТ услуга; Словенија је прва увела ЈУПАК (југословенску пакетску мрежу) 1983. године, док су је друге републике увеле касније.

Међународна сарадња ЗЈПТТ је активно учествовала у међународним организацијама. Србија је била један од оснивача Светског поштанског савеза (, UPU) 1874. године. Босна и Херцеговина је примљена у UPU 1892. године, а поново 1993. године. Југославија је такође била чланица Међународне телекомуникационе уније (, ITU).

Распад и наслеђе ЗЈПТТ је престала да постоји са распадом Југославије током 1991. и 1992. године. Свака новонастала држава основала је своје национално ПТТ предузеће: Пошта Словеније Хрватска пошта БХ Пошта Пошта Србије Пошта Црне Горе Македонска пошта

Наслеђе ЗЈПТТ огледа се у наставку традиције технолошке модернизације. На пример, Пошта Србије је почела да имплементира роботизацију у својим поштанским центрима, настављајући тако пут иновација започет у време Југославије.

Види још ПТТ Пошта Србије Телеком Србија Историја Југославије Социјалистичко самоуправљање

Референце

Спољашње везе Званични веб-сајт Поште Србије Званични веб-сајт БХ Поште

Категорија:Историја Југославије Категорија:Привреда СФРЈ Категорија:Телекомуникације у Србији Категорија:Пошта у Србији Категорија:Организације из Београда