Веза између левичарских идеологија и борбе за права ЛГБТ+ особа има дугу и мешовиту историју. Статус ЛГБТ+ особа у социјалистичким државама варирао је кроз историју.

Научни и утопијски социјализам thumb|left|150px|Шарл Фурије, утопијски социјалиста који је сковао реч феминизам 1837. године и бранио истополне сексуалне односе Прве струје модерне социјалистичке мисли појавиле су се у Европи почетком 19. века. Данас се често описују фразом утопијски социјализам. Род и сексуалност били су значајна питања за многе водеће мислиоце као што су Шарл Фурије и Анри де Сен-Симон у Француској и Роберт Овен у Британији, као и за њихове следбенике, од којих су многи били жене. За Фуријеа, на пример, истинска слобода могла је постојати само без господара, без етоса рада и без потискивања страсти; потискивање страсти није само деструктивно за појединца, већ и за друштво у целини. Пишући пре појаве термина 'хомосексуалност', Фурије је препознао да и мушкарци и жене имају широк спектар сексуалних потреба и преференција које се могу мењати током живота, укључујући истополне сексуалне односе и androgénité. Тврдио је да би све сексуалне експресије требало уживати све док људи нису злостављани, и да „потврђивање сопствене различитости” заправо може унапредити друштвену интеграцију.Шарл Фурије, Le Nouveau Monde amoureux (писано 1816-18, није било шире објављено до 1967: Париз: Éditions Anthropos). стр. 389, 391, 429, 458, 459, 462, и 463.

Упоредо са другим истакнутим мислиоцима тог времена, Фурије је веровао да је научно разумевање стандард којем свако друштво треба да тежи. Емил Диркем је познат као један од првих који је изнео идеју о потреби разумевања утопијског социјализма са успоном друштвених наука. Међутим, даљом евалуацијом ових размишљања, Фурије и Сен-Симон нису виђени као предводници настајућег научног социјалистичког покрета. Са интеграцијом научне мисли у друштвену перспективу, уследио би даљи дискурс у оквиру тема породице, образовања, а посебно сексуалности. Фурије је посебно имао доктрину која је детаљно описивала сложености везане за пуно изражавање људских страсти. Доктрина у којој Фурије износи неке од ових ставова позната је на француском као Nouveau monde amoureux, што значи Нови свет у љубави. Идеје које су изнели рани утопијски социјалисти помогле су да се многе жене прикључе покрету и биле су прилично инструменталне за настанак феминистичког покрета. Идеја друштвеног преобликовања подударала се са размишљањем утопијског социјализма. Заправо, поновно појављивање Фуријеових дела шездесетих година 20. века додатно је допринело растућим покретима феминизма и ЛГБТ+ особа због интересовања за сексуалне слободе. Диркем је био познат по томе што је показивао интересовање кроз научнији приступ, а не политички. Такође је био веома одлучан у вези са значајем проучавања социологије, јер се веровало да она обликује хуманистичке предмете филозофије, историје и психологије. Диркем је такође познат по оснивању L'Année Sociologique, првог часописа друштвених наука у Француској 1898. године.

Немачка Од најранијих европских покрета за хомосексуална права, активисти попут Карла Хајнриха Улрихса и Магнуса Хиршфелда обраћали су се левици за подршку. Током 1860-их, Улрихс је писао Карлу Марксу и послао му неколико књига о уранијској (хомосексуалној/трансродној) еманципацији, а 1869. године Маркс је једну од Улрихсових књига проследио Фридриху Енгелсу.Већина информација о овом инциденту преузета је из: Kennedy, Hubert, Johann Baptist von Schweitzer: The Queer Marx Loved to Hate. У: 'Journal of Homosexuality' () Том: 29 Издање: . У наставку су наведени оригинални извори које је цитирао Кенеди. Енгелс је у приватном писму одговорио Марксу са гађењем, нападајући „педерасте” који су „изузетно против природе”, и описао Улрихсову платформу за хомосексуална права као „претварање блуда у теорију”. Брinuo се да би ствари лоше прошле по хетеросексуалце попут њега ако би хомосексуална права била остварена.Писмо, датирано 22. јуна 1869, објављено је у Marx, Karl, Engels, Friedrich: Collected Works, vols. 42, 43 (Њујорк: International, 1988), 43: 295–96... И Маркс и Енгелс су се бавили идејом слободе у љубави и те идеје су објавили. Недуго након Марксове смрти, Енгелс је рекао да „са сваким великим револуционарним покретом питање 'слободне љубави' долази у први план”. Ово је последица познатог одбацивања институције породице у сврху те идеје о слободној љубави како је описао Енгелс. То би, заузврат, изазвало много противљења социјалистичком покрету од стране немачке владе, која је од средине до краја 1800-их доносила законе којима се забрањивао сваки напад, физички или вербални, на институцију породице. Велики део овог рада који су гурали Маркс и Енгелс био је утицајан на вођу социјалистичког женског покрета крајем 1800-их. Из рада са Марксом и рада насталог након Марксове смрти, Енгелс је успео да утиче на мноштво социјалистичких мислилаца, као и на оне који припадају феминистичком мишљењу. Рад који се бавио породичном динамиком натерао је Маркса и Енгелса да изразе своје бриге у три главне тачке: показивање лицемерја које окружује институцију породице, посебно унутар буржоазије, историјски контекст настанка породица, и поглед на будућност породица у комунистичкој држави. Већина мислилаца који припадају марксизму тада би схватила да су Маркс и Енгелс били одлучни да разграде институцију породице. Година 1843–1844, Маркс се у Паризу упознао са овим идејама о институцији породице захваљујући колегама социјалистичким мислиоцима попут Шарла Фуријеа, који је имао огроман утицај међу друштвеним мислиоцима у Француској. Фурије је такође раније објавио списе у којима је прецизирао свој став о породицама и залагање за замену моногамних бракова како би се удовољило ономе што је Фурије назвао „већом ширином сексуалних страсти''”, а дело које је произвело такве идеје било је Oeuvres Completes, чији је први том објављен 1841. године. Ово би такође, заузврат, промовисало одређени утицај на будуће социјалистичке мислиоце који су део про-ЛГБТ покрета широм света.

И Улрихсу и Марксу био је познат случај Жана Батисте фон Швајцера, важног радничког организатора који је 1862. године оптужен за покушај навођења тинејџера у парку. Социјалдемократски вођа Фердинанд Ласал бранио је Швајцера са образложењем да, иако он лично сматра хомосексуалност прљавом, радничком покрету је Швајцерово вођство било превише потребно да би га напустили, и да сексуални укуси особе немају „апсолутно никакве везе са политичким карактером човека”. Берлин, Man. Швајцер ће касније постати председник Немачког радничког савеза и први социјалдемократа изабран у парламент у Европи... Жена у социјализму (1879) Аугуста Бебела, „једино дело које се бавило сексуалношћу, а које су највише читали обични чланови Социјалдемократске партије Немачке (СПД)”,Hekma et al. (1995). стр. 14 може се посматрати као још један пример двосмисленог става према хомосексуалности у немачком радничком покрету. С једне стране, Бебел је упозоравао социјалисте на опасности истополне љубави. Бебел је „овај злочин против природе” и код мушкараца и код жена приписивао сексуалном угађању и ексцесима, описујући га као порок виших класа, метропола и странаца.Бебел, Аугуст . превео Данијел Де Леон, Њујорк: New York Labor Press, 1904. стр. 164 - 165. У фусноти додатој 1909, приметио је да је Афера Харден-Ојленбург доказала да је хомосексуалност била распрострањена у вишим класама. С друге стране, јавно је подржавао напоре за легализацију хомосексуалности. На пример, потписао је прву петицију „Wissenschaftlich-humanitärer Kreis”, студијске групе коју је водио Магнус Хиршфелд, која је покушавала да објасни хомосексуалност са научног становишта и залагала се за декриминализацију.Hirschfeld, Magnus (2000) The Homosexuality of Men and Women. Prometheus Books У чланку за 1978. године, Џон Лоритсен сматра Аугуста Бебела првим важним политичарем који је „у јавној дебати говорио” у корист геј права, пошто је напао криминализацију хомосексуалности у дебати у Рајхстагу 1898. године.

Водећа фигура ЛГБТ покрета у Немачкој од почетка 20. века до доласка нацистичке владе на власт 1933. године био је несумњиво Магнус Хиршфелд. Хиршфелд, који је такође био социјалиста и присталица Женског покрета, основао је Научно-хуманитарни комитет да би водио кампању против члана 175 немачког Кривичног законика, који је забрањивао секс између мушкараца. Хиршфелдова организација је склопила договор са СПД-ом (чији су чланови били Ласал и Швајцер) да 1898. године поднесу предлог закона у Рајхстагу, али је он наишао на противљење и није усвојен. Већина Хиршфелдовог круга хомосексуалних активиста имала је социјалистичке политичке ставове, укључујући Курта Хилера, Рихарда Линсерта, Јохану Елберскирхен и Бруна Фогела. Након свргавања немачке монархије, борбу против § 175 наставили су неки социјалдемократи. Немачки министар правде Густав Радбрух, члан Социјалдемократске партије, покушао је да избрише тај параграф из немачког кривичног закона. Међутим, његови напори су били узалудни. Такође, почели су да се појављују неки квир филмови како би приказали какав је био живот геј појединца у Западној Немачкој. Ови ликови су такође неповерљиви према буржоазији, али дубоко држе до ових осећања сексуалне природе. Употреба овог филмског дела 70-их година показала се ефикасном кроз утицајно оглашавање идеја. Заправо, након приказивања ових филмова 1971. године, у западном Берлину је формирана прва организација за геј права. Иако је још увек постојала подела на источну и западну страну Берлина, источна се показала много блажом по питању геј права. Ово је донело велике реформе кроз законодавство и укидање анти-содомијских закона из нацистичке ере.

Британија thumb|Едвард Карпентер, утицајни британски социјалиста у Фабијанском друштву, Лабуристичкој партији и рани ЛГБТИ активиста и теоретичар У делу Оскара Вајлда Човекова душа у социјализму, он се залаже за егалитарно друштво у којем сви деле богатство, док упозорава на опасности ауторитарног социјализма који би угушио индивидуалност.Kristian Williams. "The Soul of Man Under... Anarchism?" Касније је коментарисао: „Мислим да сам нешто више од социјалисте. Верујем да сам помало анархиста.”Према његовом биографу Нилу Мекени, Вајлд је био део тајне организације која је имала за циљ легализацију хомосексуалности, и у групи је био познат као вођа „Циља”. (McKenna, Neil. 2003. The Secret Life of Oscar Wilde.) „У августу 1894. године, Вајлд је писао свом љубавнику, Лорду Алфреду Дагласу, да му исприча о „опасној авантури”. Ишао је на једрење са два дивна дечака, Стивеном и Алфонсом, и ухватила их је олуја. „Требало нам је пет сати по ужасном невремену да се вратимо! [И] нисмо стигли до пристаништа до једанаест сати ноћу, потпуни мрак целим путем, и страшно море... Сви рибари су нас чекали.”... Уморни, промрзли, и „мокри до коже”, тројица мушкараца су одмах „појурила у хотел по врућ бренди и воду”. Али постојао је проблем. Закон им је стајао на путу: „Пошто је било после десет сати у недељу увече, власник нам није могао продати никакав бренди или жестока пића! Тако да је морао да нам их да. Резултат није био непријатан, али какви закони!”... Вајлд завршава причу: „И Алфонсо и Стивен су сада анархисти, непотребно је рећи.””