мини|Чанак за припалу са поклопцем код ране немачке аркебузе фитиљаче (16. век). Чанак за припалу (), део табана код раног ручног ватреног оружја.
Еволуција мини|Код кремењача, поклопац чанка уједно је служио као оцило: ударањем у поклопац, ороз је отварао чанак и производио варнице које су палиле припалу у чанку. мини|Табан на цевчицу система Конзоле, са цевастом капислом у чанку. Најпримитивније ручно ватрено оружје опаљивало се наношењем пламена директно на фаљу, отвор на задњем крају цеви. Први чанци за припалу, смештени око фаље на горњој страни цеви, појавили су се код ручних топова почетком 15. века. Сипањем мање количине ситног барута у чанак изнад фаље, опаљивање је постало лакше и сигурније, пошто се упаљена припала у чанку лако палила и преносила кроз фаљу у цев. У првој половини 15. века чанци за припалу добили су и поклопац, а пре 1475. премештени су са горње на десну страну цеви, као и фаља, чиме су настале прве аркебузе. Чанак за припалу био је обавезни део табана на фитиљ, табана на коло и табана на кремен, да би се коначно изгубио увођењем табана на капислу од 1822. године, иако се још неко време (1830-1850) задржао код табана на цевчицу.
Референце
Литература
Категорија:Делови ватреног оружја Категорија:Спредњаче