Сирил Флауер, 1. барон Батерсија (, ) био је мецена уметности и либерални политичар, који је био посланик у парламенту за Брекон и Лутон Retrieved 9 July 2012

Позадина и образовање Флауер је био треће од 18 деце (друго од 12 синова) Филипа Вилијама Флауера из Ферз Дауна (део Лондона), 10 од његове прве жене и рођаке Мери (ћерке Џонатана Флауера) која је умрла 1857. године, и 8 од његове друге жене Елизабет Џефсон. Сирил је рођен 1843. године у Тутингу у кући Хил из 18. века, а касније је живео у Стритаму, који су у то време били рурални крајеви. Школовао се на Хароу и Тринити колеџу у Кембриџу, а позван је у адвокатску комору, Иннер Темпл, 1870. године. Поред изузетно лепог изгледа, говорило се да је поседовао генија за пријатељство, Macmillan and Co, 1922 p178; https://archive.org/details/reminiscences00battgoog и „неодољив шарм“ који је терао све да „желе да га мазе“.

Његов отац и ујак су раније основали успешну трговачку кућу у Сиднеју, у Аустралији. Године 1838, пар је отпловио у Аустралију како би се етаблирали као трговци у Сиднеју. Године 1842. формирано је партнерство Флауер, Салтинг и Ко, које је испоручивало вуну, лој и злато у Лондон. Током 1842. и 1843, Филип се вратио и преселио у Лондон, остављајући брата да надгледа пословање у Сиднеју. Затим је основао фирму П.В. Флауер и Ко, а његова имовина је обухватала Колијеров кеј и друга лондонска пристаништа. Од 1867. године, и са другим партнерима, Филип је почео да развија део новоизграђене улице Викторија у Вестминстеру. Трг Светог Филипа је назвао Филип Флауер, као и цркву Светог Филипа у његовом центру, која је освештана у јулу 1870. године.

Некретнине Као и његов отац, Флауер се такође укључио у развој некретнина и помагао је свом брату Артуру у развоју Парк Тауна у Батерсију након смрти његовог оца 1872. године. Џејмс Ноулс млађи био је ангажован као архитекта и геометар за развој Парк Тауна, имања у облику ромба које се протезало са обе стране Квинс Роуда (сада Квинстаун Роуд) које се протезало од Батерси Парк Роуда до Вандсворт Роуда. Такође је развио блокове вила које се нижу дуж јужне стране Принца од Велса Драјва.

Године 1888. Флауер и његова супруга су купили две викендице у Оверстранду како би створили кућу за одмор. Године 1897. њихов архитекта, Едвин Латјенс, обновио их је и спојио како би формирали велику вилу у пространим вртовима, Плизонс.

Политичка каријера Уз помоћ богатства своје супруге, Флауер је 1880. године ушао у парламент за Брекон, место које је држао до 1885. године када је изборна јединица укинута, а затим је представљао Лутон до 1892. године. Кратко је служио као млађи лорд благајне од фебруара до јула 1886. у трећој либералној администрацији Вилијама Еварта Гледстона. Широко су га називали „најлепшим мушкарцем у Доњем дому“,, 2009, p253 и био је велики Гледстонов миљеник који га је 1892. године уздигао у племски титулу као барона Батерсија од Батерсија у округу Лондон и од Оверстранда у округу Норфок.People in the Public Eye, Weekly Mail, 21 May 1904; http://newspapers.library.wales/view/3376851/3376855/96/ Узео је мото Flores curat Deus („Бог брине о цвећу“). ("God cares for the flowers").English Family Mottos, Evening Star (Washington DC), 24 October 1902 Године 1893. Батерсију је понуђено место гувернера Новог Јужног Велса. Међутим, он је тај положај одбио и разлог томе, како је навео, је могуће раздвајања које би то наметнуло леди Батерси од њене мајке, која је такође уживала у његовом друштву., Macmillan and Co, 1922 p826; https://archive.org/details/reminiscences00battgoog

Био је председник Националног удружења за образовање све до 1902. године, када је удружење било активно укључено у расправу о Закону о образовању.

Покровитељ уметности Поред развоја некретнина и политичке каријере, био је и велики колекционар и покровитељ уметности. Био је покровитељ Џејмса Макнила Вистлера и био је укључен у групу Прерафаелитског братства. Његова спаваћа соба у његовој лондонској резиденцији била је један од ретких ентеријера које је завршио Карло Бугати.

Лични живот Године 1877. Батерси се оженио Констансом, ћерком сер Ентонија де Ротшилда, кога је упознао 1864. године преко пријатељства са њеним рођаком, Лиополдом де Ротшилдом., Macmillan and Co, 1922; https://archive.org/details/reminiscences00battgoog Брак је био без деце. Батерси је фаворизовао мушкарце: блиски пријатељ и могући љубавник био је истраживач паранормалности Фредерик В. Х. Мајерс. Међу осталим пријатељима били су Хенри Џејмс и сер Едвард Берн-Џоунс. Постоје назнаке да је леди Батерси неодобравала неке од његових пријатеља,, André Deutsch, London 1988. (Revised edition 1994) p265 а у својим мемоарима она опрезно коментарише да је интуитивно осетила да „неке од веома ватрених и изненадних симпатија које је повремено гајио према одређеним особама могу довести до погрешног пријатељства“.

Батерси је одржавао широк спектар других интересовања, као политичар, колекционар уметничких дела, спортиста и фотограф, а волео је декорацију и јарке боје, како у својим кућама, тако и на себи. У Оверстранду је описан као „прелепа визија бледоплаве, морскозелене или ружичасте свиле“.Lord Battersea, South Wales Daily News, 6 December 1898; http://newspapers.library.wales/view/3741633/3741636/11/ Још један је написао: „Он је згодан мушкарац, али понекад се понаша претерано костимирано, што би га учинило да се више осећа као код куће на страницама Уиде него у сценама обичног живота.“

Године 1902, Батерси је био умешан у хомосексуални скандал. Иако је био вођа у случају, у којем су два сводника затворена, влада Артура Балфура му је тајно доделила имунитет од кривичног гоњења.

Лорд и леди Батерси били су познати по својој филантропији према радничкој класи, а након што је њен муж присилно отишао у пензију, леди Батерси је посветила већину свог времена и огромног богатства побољшању животних услова затвореница; њен рад је признат именовањем од стране владе у затворски одбор.Letter of the Marquise de Fontenoy (pseud. Marguerite Cunliffe-Owen), Chicago Tribune 4 Dec. 1907;http://archives.chicagotribune.com/1907/12/04/page/8/article/marquise-de-fontenoy

Батерси је умрла од упале плућа у новембру 1907. године, у 64. години живота, када је баронство са тиме изумрло.

Референце

Литература

Stibbons, Peter and Cleveland, David Cleveland (2nd ed, 1985). Strands of Norfolk History, Poppyland Publishing. , (No 121).

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1843. Категорија:Умрли 1907. Категорија:ЛГБТ+ особе из Уједињеног Краљевства Категорија:ЛГБТ+ политичари Категорија:ЛГБТ+ племић Категорија:ЛГБТ+ чланови Парламента Уједињеног Краљевства Категорија:Ашкенази Категорија:Ендогамија Категорија:Британски политичари Категорија:Јеврејски британски политичари Категорија:Јевреји у Уједињеном Краљевству