Момчило Белобрк (Ваљево, 24. децембар 1905 — Београд, 29. април 1980) био је српски архитекта и универзитетски професор. Представника је модернизма у архитектури у Југославији. Током свог стваралачког опуса радио је на стамбеној архитектури, јавним здањима и позориштима, а значајан је и по педагошком раду на Академији примењених уметности у Београду.
Биографија Момчило је рођен у Ваљеву где је стекао основно и средње образовање. Архитектуру је студирао на Техничком факултету у Београду, где се већ као студент истакао бројним наградама за идејна решења урбанистичких и архитектонских конкурса. Дипломирао је 1930. године и рано се определио за модернистички израз у архитектури.
Од 1930. до 1933. био је сарадник у бироу архитекте Ђуре Борошића. У том периоду учествовао је на више конкурса и реализовао прве објекте, међу којима се издвајају вила у улици Вукице Митровић (срушена 1960-их), стамбена зграда у Његошевој улици и санаторијум Пантовић у улици Проте Матеје у Београду.
Од 1933. водио је сопствени пројектантски биро, у коме је развио бројне стамбене објекте у духу европског кубизма, с чистим линијама и без декоративних елемената. Један од најпознатијих радова тог периода је зграда браће Миладиновић у улици Лоле Рибара 6–8, позната као Гаража, која представља изразито модернистичко остварење. Изузетак у његовом опусу је зграда у улици Светог Саве 32, пројектована у духу француске ренесансе.
Рад након 1945. После Другог светског рата, Белобрк је био укључен у обнову и реконструкцију јавних и културних објеката. Радио је на адаптацијама позоришта у Београду, Мостару, Тузли и Приштини. Посебно је позната његова интервенција на згради Мањежа у Београду за потребе Југословенског драмског позоришта, где је створио модернистички амбијент у споју са околним парком.
Од 1943. до 1945. предавао је у Школи за примењену уметност, а касније на Академији примењених уметности у Београду, где је од 1962. био редовни професор за предмете историја стилова и дизајн.
Након одласка у пензију 1972. наставио је да ради. Заједно са архитектором М. Митровићем пројектовао је Дом културе у Лазаревцу.
Референце
Литература
З. Маневић, Г. Гордић, Новија српска архитектура, 1900–1970, Бг 1972 П. Васић, Академија – Факултет примењених уметности, Бг 1974
Категорија:Српски архитекти Категорија:Српски професори Категорија:Рођени 1905. Категорија:Умрли 1980. Категорија:Ваљевци Категорија:Студенти Техничког факултета Универзитета у Београду