Натанијел де Ротшилд (, , ) такође познат као Нат, био је оснивач француске гране породице Ротшилд.
Биографија
Рани живот Натанијел де Ротшилд је рођен 2. јула 1812. у Лондону. Био је четврто дете Натана Мајера Ротшилда (1777–1836) и Хане В. Коен (1783–1850).
Био је члан банкарске породице Ротшилд из Енглеске, блиско повезане са банкарском породицом Ротшилд из Француске и банком Ротшилда. Када је имао тридесет година, повређен је у несрећи у лову, након чега је ретко виђен у јавности.
Рад и живот Преселио се у Париз 1850. године да би радио у банкарском послу у власништву свог ујака, Џејмса Мајера де Ротшилда (1792-1868).
Године 1853, купио је Шато Бран Мутон, виноград који се налазио у Поијаку, у департману Жиронда, од париског банкара по имену Тире, који га је претходно купио од барона Ектора де Брана 1830. године. Ротшилд је платио 1.175.000 франака за 65 хектара (263.000 м²) винограда Бран-Мутон и преименовао имање у Шато Мутон Ротшилд. Повезан са винарским послом, постао је један од најпознатијих светских винара.
Године 1868, његов ујак Џејмс је купио суседни виноград, Шато Лафит, престижно имање које производи вина Премијер Кру више од три пута већа од Шато Мутона, што је изазвало породично ривалство. У Званичној класификацији вина Бордоа из 1855. године, Шато Мутон је постигао само статус другог крјуа, што је веома изнервирало његовог власника. Као одговор на то, он је саставио мото: Premier ne puis, second ne daigne, Mouton suis. („Прво не могу бити, друго не бирам да будем, Мутон јесам“).Dico du Vin Mouton-Rothschild (château Mouton-Rothschild) Premier Grand Cru Classé (1973) appellation Pauillac (Médoc, Bordeaux)
Породица Године 1842. оженио се својом рођаком Шарлотом де Ротшилд (1825-1899), ћерком Џејмса де Ротшилда. Имали су следећу децу:
Натали де Ротшилд (1843-1843) Натан Џејмс Едуар де Ротшилд (1844-1881), ожењен Лауром Терез фон Ротшилд (рођена 1871) Мајер Алберт де Ротшилд (1846-1850) Артур де Ротшилд (1851-1903)
Године 1856, Натанијел и његова супруга купили су вилу која се налазила на адреси 33 rue du Faubourg-Saint-Honoré у Паризу од војводе Декреса. У то време, она је била изнајмљена руској амбасади, али када је закуп истекао 1864. године, он је реновирао зграду и учинио је својом општинском резиденцијом. Касније власништво зграде је пребачено на његовог сина Артура де Ротшилда, а 1918. године продао га је организацији Cercle de l'Union Interalliée. Натанијелова удовица је 1878. године купила бившу опатију Во де Серне у долини Шеврез. У то време, остале су само рушевине цистерцитске опатије изграђене 1118. године. Она је предузела опсежне рестаураторске радове и нову изградњу, претварајући имање поред језера у луксузно сеоско имање.
Власништво над замком Мутон Ротшилд прешло је на његовог сина Џејмса Натана, а преко њега на његовог праунука, Филипа де Ротшилда.
Референце
Литература
Constantin von Wurzbach: Rothschild, Nathaniel Freiherr von. In: Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich. 27. Theil. Kaiserlich-königliche Hof- und Staatsdruckerei, Wien 1874, S. 139 (Digitalisat). (1928) (reimpreso 1982, 2003) R A Kessinger Publishing Co|R A Kessinger Publishing Co, London, The Rothschilds; a Family Portrait por Frederic Morton. Atheneum Publishers (1962) (1998 reprint) . Alfred A. Knopf
. Collins, London (1983) (1987) HarperCollins Publishers . Charles Scribner's Sons, London (1988)
(1998) . , London
Спољашње везе
Rothschild.com Ротшилдова архива Веб-сајт Лондонске банке
Категорија:Рођени 1812. Категорија:Умрли 1870. Натанијел де Категорија:Француски Јевреји Категорија:Јевреји у Уједињеном Краљевству Категорија:Банкари Категорија:Ционизам Категорија:Ашкенази Категорија:Ендогамија