Strisores , понекад названи ноћне птице, су клада птица која обухвата живе породице и редове Caprimulgidae легњеви и ноћни јастребови, Nyctibiidae потуи, Steatornithidae уљашице, Podargidae жабљоусте, Apodiformes чиопе и колибрији, као и Aegotheliformes совасти легњеви, чија је посебност тек недавно откривена. Apodiformes који укључују Trochiliformes из таксономије Сибли-Алквист и Aegotheliformes чине Daedalornithes.
Опис Материјални докази за ову групу су веома двосмислени; најстарији Strisores су прилично неупадљиви становници дрвећа, али већ имају тенденцију ка необично апоморфним стопалима, а нису познати фосили из доба креде. Тромост и друге метаболичке особености се често налазе у овој групи, можда чешће него у било којој другој птичјој лози. Синапоморфије које дефинишу ову кладу су ossa maxillaria одвојене великом пукотином, мандибула са кратким pars symphysialis и витке rami mandibulae у њиховој дисталној половини.
Таксономска историја Таксономија ове групе птица има дугу и сложену историју. Cabanis J. је првобитно сковао име Strisores 1847. године као ред који обухвата много ширу групу птица подељених у два „племена“: Macrochires колибрији, чиопе и легњњвии, укључујући уљашице и потуи, али искључујући жабљоусте и Amphibolae хоацини, мишјакиње и туракои. Burmeister H. је касније искључио таксоне у Cabanis J. Amphibolae из Strisores, али је додао водомаре и чачалаке. Накнадни аутори су користили обе дефиниције према сопственом мишљењу, при чему је Baird S.T. следио Cabanis J. , а Cooper J.G. Burmeister H. употребу. Године 1867, Huxley T.H. је предложио име Cypselomorphae за колибрије, чиопе и легњеве, укључујући совасте легњеве и потуи, међутим, сматрао је жабљоусте и уљарице неповезаним због аспеката морфологије њихове лобање. Током 1880-их, Reichenow A. је наставио да користи Strisores у сличном смислу као Huxley T.H. Cypselomorphae, овај пут такође искључујући совасте легњеве, али до краја 19. века, Strisores је изашао из употребе, и то је остао случај током 20. века.
До почетка 21. века, анализе анатомске морфологије и молекуларне филогеномике показале су да је ред Caprimulgiformes, какав је коришћен током већег дела 20. века, уљашице, потуи, легњеви, жабљоусте и совасти легњеви заправо парафилетски у односу на Apodiformes, колибрији, чиопе и ћубасте чиопе, са apodiform птицама које се гнезде дубоко унутар caprimulgiformes и сестринским таксоном совасти легњеви. Ово откриће је довело до изазова усклађивања Linnaeus C.F. хијерархије са филогенетским односима, уз очување номенклатурне стабилности, што је резултирало компликованом ситуацијом у којој неки истраживачи тренутно користе васкрснуто име Strisores у новом смислу, други проширују ред Caprimulgiformes како би укључили традиционалне породице apodiform, док трећи користе надређено име Caprimulgimorphae Cracraft J.L., 2013, подижући традиционалне породице caprimulgiform на ранг реда.
Предложене филогенетске дефиниције Strisores и Caprimulgimorphae третирају Strisores као крунску групу, а Caprimulgimorphae као укупну групу. Ово омогућава да оба имена буду валидна, са сличним, али не и идентичним значењима.
Еволуција мини|219x219п|Фосил Hassiavis laticauda, вероватног дедалорнита са фосилног налазишта Месел Strisores има добро заступљен фосилни запис, са фосилима већине главних линија познатих из палеогена. C.Y. Chen et al. (2019) су у своју анализу укључили 14 фосилних линија. Ипак, то добро подржава насталу консензусну филогенију. Род Paraprefica, вероватно из раног еоцена, мада је ово донекле неизвесно, изгледа да је базални облик који је понекад био сродник уљашица и потуи, али се не може са сигурношћу приписати ниједном. У консензусном сценарију, представљао би запис почетне дивергенције три линије.
Ово се слаже са фосилима који сугеришу да се базална дивергенција гране совастих легњева и apodiform гране такође догодила у том периоду. Поред тога, Eocypselus, род из касног палеоцена или раног еоцена у Северној Америци, не може се са сигурношћу приписати ниједној једној strisore линији, али изгледа да је неки предачки облик.Ksepka, D. T.; Clarke, J. A.; Nesbitt, S. J.; Kulp, F. B.; Grande, L. (2013). "Fossil evidence of wing shape in a stem relative of swifts and hummingbirds (Aves, Pan-Apodiformes)". Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 280 (1761): 20130580. doi:10.1098/rspb.2013.0580 Током око 20 милиона година, током еоцена, данашња разноликост, као и неке потпуно изумрле линије се полако развија. До средине олигоцена, пре око 30 милиона година, крунске линије су присутне и прилагођавају се својим данашњим еколошким нишама.
Ове палеогене птице снажно указују на то да су се две главне постојеће лозе strisores раздвојиле пре око 60–55 милиона година, селандски - танетски период, и да су се неко време око границе лутет и бартона, пре око 40 милиона година, заједнички преци Nyctibiidae, Caprimulgidae и ушатих легњева разликовали од оних код уљарица и жабљоустих.
Односи раног еоцена Parvicuculus и Procuculus из јужног басена Северног мора нису разјашњени, али имају неке сличности са strisores.
Судећи по расподели фосила, палеогено зрачење изгледа да је настало у Азији, која је у то време постала веома фрагментиран пејзаж како су се Хималаји подизали, а Тургајски мореуз почео да нестаје.
Неколико фосилних таксона је овде условно постављено као базални или incertae sedis
Eocypselus - касни палеоцен или рани еоцен Paraprefica - рани еоцен? Archaeotrogonidae - рани еоцен Енглеске?- касни еоцен/рани олигоцен Француске Hassiavis - средњи еоцен из Месела, Немачка - Archaeotrogonidae? Protocypselomorphus - средњи еоцен Месела, Немачка
Систематика Ред Strisores садржи постојеће редове Aegotheliformes, Apodiformes, са породицама Apodidae, Hemiprocnidae и Trochilidae, Caprimulgiformes, Nyctibiiformes, Podargiformes, Steatornithiformes . Apodidae и Hemiprocnidae су груписани заједно као Apodi, а Apodi и Trochilidae су груписани заједно као Apodiformes, а Apodiformes и Aegotheliformes су груписани заједно као Daedalornithes.
Класификација различитих птица које чине овај ред је дуго била контроверзна и тешка, посебно у случају легњева и парафилије традиционалних Caprimulgiformes у односу на Apodiformes, који се традиционално сматрају засебним редом.
IUCN усваја следећу класификацију реда Caprimulgiformes, која прати недавне филогенетске студије:
Породица Caprimulgidae - легњеви, 23 родова, 98 врста Породица Nyctibiidae - потуи, 2 рода, 7 врста Породица Steatornithidae - уљашице, 1 род, 1 врста Породица Podargidae - жабоусте, 3 родова, 16 врста Породица Aegothelidae - совасти легњеви,1 род, 10 врста Породица Apodidae - чиопе, 19 родова, 119 врста Породица Hemiprocnidae - чиопе са дрвета, 1 род, 4 врсте Породица Trochilidae - колибрији, 112 родова, 363 врста
Дефиниција IUCN-а чини ред Caprimulgiformes идентичним са кладом Strisores. Стручњаци који фаворизују употребу Strisores за ову групу Yuri T. et al. 2013 и C.Y. Chen et al. 2019 усвајају sensu stricto дефиницију реда, ограничавајући се на породицу Caprimulgidae. Они такође уздижу многе, или чак све породице које се традиционално сврставају у Caprimulgiformes на ординални ранг. Ово захтева препознавање најмање три додатна реда: Nyctibiiformes, Steatornithiformes и Podargiformes. Совасти легњеви могу се сместити у посебан ред Aegotheliformes или посматрати као породица унутар Apodiformes.
Традиционално, Caprimulgiformes су, на основу морфологије, сматрани негде између сова (Strigiformes) и чиопа. Као и сове, оне су ноћни ловци са високо развијеним чулом вида, и попут чиопа, одлични су летачи са малим, слабим ногама. У једном или другом тренутку, биле су сроднице са совама, чиопама, водомарима, пупавцима, мишјакињама, кљунорошцима, модровранама, пчеларицама, детлићима, трогонима и колибријима. Блиско сродство са совама може се одбацити јер постоје јаки молекуларни докази да су сове чланови кладе, назване Telluraves, која искључује Caprimulgiformes.
На основу анализе података о секвенци ДНК – посебно β- фибриногена интрона 7 - Fain и Houde су сматрали да су породице Caprimulgiformes чланови предложене кладе <i>Metaves</i>, која такође укључује хоацине, фетоне, саџе, голубове, кагуе, сунчане чапље, мезите, фламингосе, гњурце, чиопе и колибрије. Metaves је такође пронађен проширеном студијом Ericson et al. (2006), али је подршка за ову кладу била изузетно слаба.
Док је само потоња студија открила монофилност <i>Cypselomorphae</i> унутар Metaves, прва је била заснована само на једном локусу и није могла да реши њихове односе према стандардним критеријумима статистичке поузданости. Нису пронађене морфолошке синапоморфије које јединствено уједињују Metaves или Caprimulgiformes, али бројни неповезани нуклеарни гени независно подржавају њихову монофилност, било у већини или у целини. Ericson et al. (2006) су закључили да, ако је то валидно, Metaves морају настати доста пре палеогена, и то су помирили са фосилним записима.
Иако су односи cypselomorphs предмет сталне дебате, филогенија појединачних линија је боље решена. Велики део преостале неизвесности тиче се мањих детаља.
Почетна анализа секвенце мтДНК цитохрома б слагала се са ранијим морфолошким и ДНК-ДНК хибридизационим студијама у мери у којој су се уљашице и жабоусте чиниле прилично различитим. Остале лозе су изгледа формирале кладу, али се сада зна да је то узроковано методолошким ограничењима.
Совасти легњеви Aegothelidae са дест живих врста у једном роду су очигледно ближи Apodiformes; они и Caprimulgiformes су уско повезани, груписани заједно као Cypselomorphae. Уљарице и жабљоусте изгледају прилично различите међу преосталим Caprimulgiformes, али њихов тачан положај не може се утврдити само на основу остеолошких података.
Чак ни студија Ericson et al. (2006) није могла правилно да реши односе уљарица и жабоустих осим чињенице да су оне сасвим сигурно веома различите. Међутим, она је снажно подржала идеју да би совасти легњеви требало сматрати ближима Caprimulgiformes, за разлику од методолошки слабијих студија Mariaux & Braun (1996) and Fain and Houde (2004).
Алтернативно, Mayr's филогенетски таксон Cypselomorphae могао би се сместити у ранг реда и заменити два садашња реда Caprimulgiformes и Apodiformes. Таква група би била прилично неинформативна у погледу своје еволуционе историје, јер мора да укључи неке веома плезиоморфне и неке изузетно изведене линије, као што су колибрији да би постигла монофилију.Reddy et al. (2017) су укључили колибрије и чиопе у Caprimulgiformes, чувајући монофилију реда.
Следећи кладограм прати резултате Mayr's (2002) филогенетске студије, која је користила анализу штедљивости 25 морфолошких карактера:Накнадни молекуларни рад је конвергирао ка две алтернативне топологије - топологије 1 и 2 испод, које се разликују у положају корена. Иако су Braun et al. (2019) сугерисали да је топологија 1 фаворизована у анализама некодирајућих података великих размера и да је топологија 2 фаворизована у анализама кодирајућих података великих размера, Prum et al. (2015), накнадне анализе скупова података са много некодирајућих локуса такође су откриле топологију 2. Стога, топологију 2 треба посматрати као најбоље потврђену хипотезу у овом тренутку.
Топологија 1: филогенија према Reddy et al. (2017), који су анализирали 54 нуклеарна локуса, углавном интроне:
Топологија 2: филогенија према Prum et al. (2015) 259 локуса „усидреног хибридног обогаћивања“, који су углавном кодирајући ексони, Chen et al. (2019) комбинована анализа 2289 ултраконзервисаних елемената [UCE] и 117 морфолошких карактеристика, укључујући фосилне таксоне, и White и Braun (2019) на основу анализа више UCE скупова података, величине од 2289 до 4243 локуса:
Кладограм заснован на Prum et al. са филогенетским дефиницијама према Chen et al:
Кладограм заснован на Reddy, S. et al. (2017):