Фетална електроенцефалографија (ФЕЕГ), позната и као пренатални ЕЕГ, укључује било које снимање електричних флуктуација које потичу из мозга фетуса. У дијагностици истраживањима ЕЕГ користи за откривање и карактеризацију мождане активности, као што су стања сна, потенцијални напади или нивои коме.

Већина неуронске електричне активности настаје протоком струје од ћелијских тела пирамидалних неурона до њихових апикалних дендрита, који се деполаризују ексцитаторним улазима из других неурона. Снимање ФЕЕГ код најмлађег фетуса обављено је између 43. и 45. дана гестације и открило је неке ЕЕГ карактеристике примећене код новорођенчади.

Историја Прву електричну активност мозга нерођеног детета забележио је 1942. године, др Линдсли када је приметио да електрични снимак са доњег дела стомака његове трудне супруге подсећа на електричне снимке са главе новорођенчета. Даља испитивања наставили су, 1955. године, Бернстин, Борковски и Прајс, који су испитали и описали 32 фетална ЕЕГ-а снимљена са мајчиног стомака и грлића материце током порођаја.

Међутим, како научници нису могли да причврсте електроде на кожу главе фетуса, континуиране снимке је било тешко добити. Тек након изума вакуумских електрода, лекари су могли да добију континуиране снимке са исте локације у мозгу током порођаја. Од 1955. до 1976. године, многе научне групе су правиле ЕЕГ снимке са електрода постављених на мајчин стомак или постављених на грлић материце помоћу спекулума, да би се временом технике наставиле усавршавати.

Иако су током 1980-их, функционална магнетна резонанца или магнетоенцефалографија постали примарни истраживачки алати за пренатално проучавање развоја људског мозга, фетални ЕЕГ је преовладавао у клиничким условима за одређивање стања спавања код нерођеног детета, односно феталног дистреса.

Метода Да би забележили најтачније сигнале, научници покушавају да минимизирају растојање између електроде за снимање и неуронске активности коју желе да детектују. С обзиром на тешкоћу повезивања електрода са фетусом унутар материце, лекари и научници користе разне технике за снимање активности феталног мозга. Три најчешће технике за снимање електричне активности мозга које се тренутно котристе пре рођења укључују:

Постављање електрода директно на кожу главе фетуса током хируршког уклањања фетуса

Постављање електрода на мајчин абдомен или грлић материце ради снимања активности фетуса у трећем тромесечју

Постављање електрода на кожу главе новорођенчета током порођаја.

Техника

Снимање током хируршког прекида трудноће Између 1955. и 1961. године, Винслоу Борковски и Ричард Бернстин, лекари у болници Медицинског колеџа Џеферсон, привремено су сачували сићушне нерођене фетусе уклоњене током ванматеричних трудноћа и снимали ЕЕГ из њихових мозгова. Тим је користио иглене електроде за снимање мождане активности на 3 милиметра и 1 центиметар испод површине мозга. Како су ове електроде продирле у лобању, тиме је решен проблем електричних сметњи из оближњих мишића.

Најмлађи фетус који су Борковски и Бернстин проучавали био је између 43 и 45 дана након зачећа – дугачак само 16 мм. 45 дана након зачећа, са мозгом је савијеним пу напред. Како је овај мозак готово једнако велик као и цело тело фетуса, то је омогућавало добијање дубоких снимака. Електрични сигнали фетуса старог 45 дана подсећали су на „дисконтинуиране“ обрасце примећене код здравих новорођенчади, превремено рођених беба и фетуса у последњем тромесечју трудноће. Лекари су такође приметили обрасце који су подсећали на „вретена у сну“ код одраслих. Научници су наставили са снимањем све док нису коначно уочили обрасце смрти мозга, јер ови фетуси нису могли да преживе ван материце.

Снимање са мајчиног трбуха Да би забележили најтачније мождане сигнале, научници покушавају да минимизирају растојање између електроде за снимање и феталног кортекса користећи ултразвук како би електроде на мајчином абдомену биле што ближе глави фетуса. Оригинални фетални ЕЕГ-ови потичу од снимака кроз мајчин абдомен. Међутим, електрична активност мајчиног срца, абдоминалних и матерничних мишића ствара артефакте (електричну активност коју детектује ЕЕГ, а која долази из извора који научник не жели да мери) у феталном ЕЕГ снимку. Мишићи стварају електричну активност у опсегу од 20–100 Hz, а зид материце ствара активност спорих и брзих таласа повезану са интраутериним притиском. Штавише, мајчин откуцај срца доминира снимцима у свакој електроди и мора се филтрирати рачунарским алгоритмима.

Снимци из мајчиног абдомена или грлића материце имају мање од 5 цм ткива између мајчине коже и феталног кортекса. Типичан људски спори талас има амплитуду од 100-500 mV, али јачина напона опада са квадратом растојања између неуралне активности и електроде за снимање. Чак и са модерним техникама, научници и даље имају потешкоћа у откривању мождане активности снимљене изван материце.

Снимање са главе током порођаја Лекари могу безбедно да сниме ЕЕГ фетуса без ометања мајчиног откуцаја срца и мишића материце тако што ће причврстити вакуумске електроде на кожу главе нерођеног детета током порођаја. Ове електроде се држе на месту помоћу вакуумске течности и могу се применити чим мајчине амнионске мембране пукну и њен грлић материце се прошири на 3 цм. Предност вакуумских електрода је у томе што пружају континуирано снимање са исте локације у феталном мозгу, за разлику од електрода на мајчином абдомену.

И пре и током порођаја, на феталном ЕЕГ-у могу се приметити алтернативни обрасци трагова. Алтернативни образац трагова је повезан са мирним сном код новорођенчади. Током активног РЕМ сна, ЕЕГ снимци фетуса углавном показују брзу активност ниског напона. Током мирног не-РЕМ сна, ЕЕГ снимци фетуса углавном показују спору активност високог напона. Запањујуће је да фетус већину времена порођаја проводи у сну.

Референце

Спољашње везе Fetal EEG

Категорија:Електроенцефалографија Категорија:Тестови током трудноће