Пјотр (Петар) Петрович Семјонов или Семјонов-Тјан-Шански (; 2. јануар (по новом календару: 14. јануар), 1827 – 26. фебруар (по новом календару: 11. март), 1914) био је руски географ и статистичар који је водио Руско географско друштво више од 40 година. Међународну славу стекао је пионирским истраживањем планина Тјен Шан. Своје презиме је променио у „Семјонов-Тјан-Шански” са 79 година.

Неколико његових потомака, укључујући сина, Андреја Семјонов-Тјан-Шанског, и унука Олега Семјонов-Тјан-Шанског, постали су познати научници.

Живот Пјотр Семјонов је рођен у племићкој породици и студирао је на Санктпетербуршком универзитету. Заједно са Фјодором Достојевским, Семјонов је похађао тајне састанке „петрашевског кружока” (књижевне дискусионе групе прогресивно настројених интелектуалаца-пучанаца у Санкт Петербургу). Током 1850-их студирао је географију и геологију у Берлину код Александра фон Хумболта и Карла Ритера, чија је дела превео на руски.

На Хумболтов предлог, Семјонов је одлучио да истражи углавном непознате планине Тјен Шан. Године 1856. кренуо је из Барнаула на своју прву експедицију, пролазећи кроз Алтајске планине и посећујући језеро Исик Кул на свом путу. Године 1857. вратио се у Тјен Шан, истражујући унутрашњост овог до тада непознатог планинског ланца. Семјонов је био први Европљанин који је видео сликовиту панораму Тенгри Тага, и његов најлепши врх, колосални Кан Тенгри.

Једно од његових најзанимљивијих открића било је да оповргне Хумболтове раније тврдње о наводном вулканском пореклу Тјен Шана. Семјонов није пронашао доказе о вулканској активности нигде у планинама. Следеће године објавио је први систематски опис Тјен Шана. Углед ове монографије био је толики да му је пола века касније Николај II дозволио да дода епитет „Тјан-Шански” (тј. „са Тјен Шана”) свом презимену.

Семјонов се такође заинтересовао за статистику и дао све од себе да унапреди ову дисциплину у Русији. Био је председник Централног комитета за статистику од 1864. до 1874. године, када је овај трансформисан у Статистички комитет Министарства унутрашњих послова, чији је председник остао до 1891. Углавном захваљујући његовим напорима, први попис Руског царства одржан је 1899. Исте године постао је члан Државног савета Руске Империје.

Семјонов је био члан 53 научна друштва и водио је Руско географско друштво од 1873. до своје смрти, користећи ову позицију да подстакне истраживање унутрашње Азије, посебно од стране Николаја Пржеваљског и Пјотра Козлова. Семјоновљеви мемоари су објављени после његове смрти у четири тома.

Колекције Током својих честих посета Швајцарској, Италији и Француској, Семјонов — човек знатног богатства — сакупио је колекцију старих холандских мајстора, и постао је довољно стручан да се сматра експертом за слике у сопственој и другим великим колекцијама у Санкт Петербургу. Допринео је ажурирању каталога Ермитажа из 1895. године, чија холандско-фламанско-немачка верзија наводи преко 1000 слика.Ermitage Impérial – Catalogue de la Galerie des tableaux, VII, Ecoles Néerlandaises et Ecole Allemande, updated catalogue of paintings by A. Somof, with advice from A. Bredius, W. von Bode, and P.P. Séménof, 1895 Своју колекцију је донирао Ермитажу где се и данас налази, иако су неке од истакнутијих продали Совјети 1930-их.Études sur les peintres des écoles hollandaise, flamande et néerlandaise qu'on trouve dans la collection Semenov et les autres collections publiques et privées de St-Pétersbourg, catalog of art by P. von Semeonoff of the works in his collection, St. Petersburg, 1906

Његова колекција инсеката састојала се од око 700.000 примерака, док је преко сто нових врста названо по њему.

Почасти 200px|мини|лево|Портрет Валентина Серова (1905). мини|Семјонов-Тјан-Шански на совјетској марки из 1952. Године 1866. ботаничари Регел и Хердер су назвали род цветница из Средње Азије и Кине, који припада породици Apiaceae, Semenovia, у његову част. Врх Семјонов-Тјан-Шански (4895 м) и Семјонов врх (5816 м) названи су по њему. Дана 14. јануара 2021. Гугл је прославио његов 194. рођендан Гугл дудлом.

Референце

Литература

. Trans. by Liudmila Gilmour, Colin Thomas and Marcus Wheeler. Edited and annotated by Colin Thomas. The Hakluyt Society, London. . .

Спољашње везе Эрмитаж чествует Семенова-Тян-Шанского

Категорија:Рођени 1827. Категорија:Умрли 1914. Категорија:Истраживачи Средње Азије Категорија:Истраживачи Руске Империје Категорија:Географи Руске Империје Категорија:Колекционари уметности Руске Империје Категорија:Ентомолози Руске Империје Категорија:Статистичари Руске Империје Категорија:Чланови Државног савета Руске Империје Категорија:Почасни чланови Санктпетербуршке академије наука Категорија:Добитници ордена Pour le Mérite (цивилна класа) Категорија:Сахрањени на Смоленском гробљу Категорија:Дипломци Николајевског коњичког колеџа