мини|Похођење од Понторма, 1528, Ректорат Светих Михаила и Фрање, Кармињано
У хришћанству, Похођење или Посета Блажене Девице Марије односи се на посету Марије, која је била трудна са Исусом, Јелисавети, која је била трудна са Јованом Крститељем, како је описано у Јеванђељу по Луки (Лк. 1,39–56). Ова епизода је једна од стандардних сцена приказаних у циклусима Живота Богородице у умјетности, а понекад и у већим циклусима Живота Христовог у умјетности.
То је такође назив хришћанског празника који обиљежава ову посету, традиционално слављеног 2. јула у западном хришћанству и 30. марта у источном хришћанству. У ревидираним календарима неких цркава на Западу, сада се често слави 31. маја.
Библијски наратив мини|Традиционално путовање Похођења од Назарета до брдовите земље Јудеје
Јеванђеље по Луки даје једини библијски извјештај о Похођењу:
У причи, Марија је посетила своју рођаку Јелисавету, супругу Захарија. Обје су трудне, Марија са Исусом, а Јелисавета око шест мјесеци трудна са Јованом Крститељем (Лк. 1,36). Марија је напустила Назарет одмах након Благовијести и отишла „у горску земљу... у град Јудин” (Лк. 1,39) да помогне својој рођаки Јелисавети (Лк. 1,36). Постоји неколико могућности о којем се тачно граду ради, укључујући Хеброн, јужно од Јерусалима, и Еин Карем. Путовање од Назарета до Хеброна дуго је око ваздушном линијом, а вјероватно и до пола пута дуже друмом, у зависности од руте.
Чувши Маријин поздрав Јелисавети, Јелисавета узвикује, почињући са: „Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје” (Лк. 1,42), понављајући и проширујући поздрав који је арханђел Гаврило упутио на Благовијестима (Лк. 1,28). Овај узвик чини други дио молитве Здраво Маријо. Као одговор Јелисавети, Марија изговара Магнификат, познат и као Пјесма Маријина.
Марија је остала три мјесеца код Јелисавете (Лк. 1,56), а већина учењака сматра да је остала до Јовановог рођења. С обзиром на преовлађујуће културне традиције и потребу за сигурношћу, вјероватно је да је Јосиф пратио Марију до Јудеје, затим се вратио у Назарет и поново дошао након три мјесеца да своју жену одведе кући. Указање анђела, поменуто у Матеју 1:19–25, можда се догодило тада како би се окончале мучне сумње Јосифа у вези са Маријиним материнством.
Празник
Западно хришћанство Празник Похођења Блажене Девице Марије је средњовјековног поријекла. Године 1389. папа Урбан VI, надајући се да ће тиме окончати Велику западну шизму, унио га је на наговор Јана од Јенштејна, надбискупа прашког, у Римски календар, за прославу 2. јула.Calendarium Romanum (Libreria Editrice Vaticana, 1969), p. 93 У Тридентском календару био је двоструки празник. Када је тај Мисал папе Пија V замијењен Мисалом папе Клемента VIII 1604. године, Похођење је постало двоструки празник друге класе, или, како ће се од 1960. године називати реформом папе Јована XXIII, празник друге класе.General Roman Calendar of 1960 Наставио је да се додјељује 2. јулу, дан након завршетка октаве након рођендана Јована Крститеља, који је још увијек био у мајчиној утроби у вријеме Похођења. Поред 2. јула, Похођење се традиционално обиљежавало и на Кватрени петак у Адвенту, пружајући јеванђељско читање за тај дан.St. Andrew Daily Missal (1945) p. 103
Ревизија Римског календара из 1969. године (Mysterii Paschalis) премјестила га је на 31. мај, између „Благовијести Господњих (25. март) и Рођења Св. Јована Крститеља (24. јун), како би се боље ускладио са јеванђељском причом”.Calendarium Romanum (Libreria Editrice Vaticana, 1969), p. 128 Похођење је такође друго Радосно отајство Розаријума.
У календару англиканске Књиге заједничких молитава из 1662. године, Похођење Блажене Девице Марије је црно слово означено 2. јула,Book of Common Prayer, Cambridge University Press. иако многи савремени англикански календари сада славе Похођење 31. маја у складу са промјенама у Римском календару. Католичка и Лутеранска црква Њемачке такође су задржале датум 2. јул. Слично томе, Католичка црква у Словачкој је такође задржала 2. јул због важног националног ходочашћа у Базилику Похођења у граду Љевоча, које се одржава првог викенда у јулу од 13. вијека. Традиционалистички католици, који користе календар прије 1970. године, такође обиљежавају 2. јул.
Источно хришћанство мини|десно|Источнохришћанска фреска Похођења, око 1000, Саборна црква Св. Софије, Кијев, Украјина Прослава празника који обиљежава овај догађај у Источној православној цркви релативно је новијег поријекла, датира тек из 19. вијека. Подстицај за успостављање празника у источно-православном литургијском календару и састављање службе која ће бити укључена у Минеј, дјело су архимандрита Антонина Капустина (1817–1894), шефа Руске православне црквене мисије у Јерусалиму. Горњенски манастир|ru|Горненский монастырь (Эйн-Карем) у Еин Карему, изграђен на традиционалном мјесту Похођења, слави овај празник 30. марта. Ако 30. март пада између Лазареве суботе и Васкрса, празник Похођења се преноси на Светли петак. Прослава празника Похођења још увијек није прихваћена у свим православним јурисдикцијама.
У сиријском хришћанству празник Похођења слави се треће недјеље у Сезони Благовијести прије Божића.
Тумачење мини|Похођење од Рафаела, Похођење Марије Јелисавети у Луки 1:39—56 многи виде као богат извор тумачења о улози Марије у хришћанској цркви. Указујући на поштовање Богородице у Католичкој цркви, њемачки теолог Јустус Кнехт (1839–1921), пише:
Кнехт такође примјећује да нам Марија даје „узор доброчинства”, пишући:
Неки католички коментатори сматрају да је сврха ове посете била да донесе божанску милост и Јелисавети и њеном нерођеном дјетету. Иако је још увијек био у мајчиној утроби, Јован је постао свјестан присуства Христа и заиграо је од радости док је био очишћен од првородног гријеха и испуњен божанском милошћу. Јелисавета је такође одговорила и препознала присуство Исуса, и тако је Марија по први пут извршила своју функцију посреднице између Бога и човјека.
У дјелу Медитације за сваки дан у години Роџера Бакстера, он пореди посјету са Ковчегом завјета, пишући сљедеће:
Ријеч „благословена” у Јелисаветином усклику на грчком је изражена не ријечју , већ као , што је женски род другог лица једнине, кориштен само овај пут у Новом завјету. Његов мушки пандан у трећем лицу једнине, , користи се само за Исуса и само овом приликом и када је дочекан у Јерусалиму на Цвијетну недјељу са „Благословен који долази у име Господње”.
Види још Цркве Похођења Ред Похођења Блажене Девице Марије
Референце
Спољашње везе
Сусрет Богородице и Свете Јелисавете – Православна икона и синаксар
Категорија:Хришћанство у 1. веку пре нове ере Категорија:Католички празници Категорија:Православни празници Категорија:Јеванђеље по Луки Категорија:Јован Крститељ Категорија:Богородичини празници Категорија:Марија (Исусова мајка)