Сулејман-бег Хусеинпашић био је турски владар Врања средином 19. века.
Преци Сулејман-бега У 18. веку, Врањем је владао Коџа Хусеин-паша, турског или албанског порекла, његови потомци су владали све до 1842. године. Један од његових потомака, праунук Ћор-Мехмед паша, је владао почетком 19. века и остао упамћен у народу као добар владар, који је прихватао избеглице и додавао им поседе. Његов син, Хусеин-паша, је већ од 1815. године владао заједно са оцем, па је након очеве смрти и краткотрајне владавине брата Рашид-паше, преузео потпуну власт између 1822. и 1824. године. Старао се о напредовању својих читлука, а сво становништво, и албанско и српско, је третирао исто, са истим обавезама и привилегијама.< Хусеин-паша био је љут, пргав и грамзив човек, који је оптерећивао народ кулуком и високим порезима, и током његове власти су често избијале побуне. Свргнут је 1842. године у побуни и умро је 1844. године у Велесу. Исте године турска војска поражава побуњеника, заузима Врање, укида Врањски пашалук и он добија статус кајмакамлука или казе, а на чело долази кајмакам Сулејман-бег, Хусеин-пашин син.
Власт Сулејман-бега
мини|Сулејман бегов сарај
Сулејман-бег је наставио да становнике оптерећује кулуком, тражећи да бесплатно раде на његовим имањима, и изазвао велико незадовољство народа. Делегација формирана од хришћана и муслимана предвођена Михајлом Миком Стошићем одлази у Цариград да води спор против њега пред Портом. Процес је трајао неколико година. Мика Стошић је умро у Цариграду 1854., али је успео да издејствује ферман да се становништву плати одштета.
лево|мини|Сулејман бег са српским поповима у Врању
Сулејман-бег је морао да се исели из Врања 1856. године. Живео је у свом сарају у Ратају. Није смео да се врати у Врање до 1865. године, када је ту боравио Мидхат-паша и измирио бега са народом. После тога је Сулејман-бег подигао сарај и у Врању. Године 1878. напушта свој сарај у Ратају и одлази у Скопље, па у Цариград. Долазио је често у Врање да продаје своју имовину. Једно време је живео у Београду. Његов брат Рамиз-паша је извршио званичну предају Врања генералу Белимарковићу и српској војсци 1878. године. О Сулејман-бегу и данас су остале легенде у Врању, па чак и песме њему посвећене.
Референце
Литература
Категорија:Врањанци