Михајло Игњатовић (Ниш, 1937 – Ниш, 1992) је био српски писац, преводилац, књижевни критичар, есејиста, антологичар, предавач руског језика и културни радник. Широј јавности познат као покретач Књижевне колоније Сићево.Историјат Књижевне колоније Сићево
Биографија Образовање Михајло Игњатовић је завршио Светску књижевност и руски језик на Филолошком факултету у Београду, а докторирао на Универзитету у Скопљу.
Професионални рад Радио је као шеф Катедре за опште образовање и културу на Народном универзитету у Нишу, као стручни сарадник у Центру за културу, професор српског и руског језика у Техничкој школи, као и професор на Филозофском факултету у Нишу. Преводио је с руског и француског језика, претежно поезију, и бавио се теоријом превођења. Писао је музичку критику, књижевне есеје и прозу.
Био је члан Удружења књижевника Србије, председник Културно-просветне заједнице Ниш и председник Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша, иницијатор оснивања Књижевне колоније Сићево и активни учесник у њеном раду. Организовао је бројне сусрете и гостовања писаца и преводилаца у Нишу.
Смрт Михајло Игњатовић је преминуо 1992. године у Нишу где је и сахрањен на Новом гробљу.
Дела Поетика Леонида Мартинова (студија, 1991) Кад будеш стар као земља (превод, 1988) Пето годишње доба (превод) 100 антологијских песама светске љубавне лирике (превод, 1992, 2001, 2002) Руски језик за медицинаре (уџбеник, 1981)
Наслеђе Награда Микина чаша, додељује се на Књижевној колонији Сићево у знак захвалности за његово прегалаштво у култури.
Референце
Литература
Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски преводиоци Категорија:Српски књижевни критичари Категорија:Професори универзитета Категорија:Наставници и сарадници Универзитета у Нишу Категорија:Српски есејисти Категорија:Рођени 1937. Категорија:Умрли 1992. Категорија:Чланови Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша Категорија:Студенти Филолошког факултета Универзитета у Београду Категорија:Сахрањени у Нишу