Микенска архитектура је архитектура микенске цивилизације која је цветала на копненом делу Грчке током касног бронзаног доба (око 1600–1100. п. н. е.). Она представља наслеђе прве напредне цивилизације на грчком копну и одликује се масивним и импозантним грађевинама које су имале одбрамбену функцију.

Најзначајнији примери микенске архитектуре су велике палате-тврђаве подигнуте на узвишењима, као што су Микена, Тиринт и Пилос. Ове цитаделе биле су заштићене огромним зидинама изграђеним у техници познатој као киклопска градња, што је најпрепознатљивија карактеристика овог стила.

У срцу сваке палате налазио се мегарон, велика правоугаона престона дворана са централним огњиштем, која је служила као политички, верски и друштвени центар микенског друштва. Поред палата, микенска архитектура обухвата и монументалне гробнице у облику кошнице (толосе), мостове и путну инфраструктуру.

Палате мини|усправно=1.15|Тиринт, мапа палате и околних утврђења Палате у Микени, Тиринту и Пилосу подигнуте су на врховима брда или стеновитих избочина, доминирајући околином. Најбоље очуване налазе се у Пилосу и Тиринту, док су Микена и Менелајон само делимично сачувани. У централној Грчкој, Теба и Орхомен су само делимично истражени, док је палата изграђена на атинском Акропољу готово потпуно уништена. Верује се да је и значајна грађевина у Диминију у Тесалији, могуће древни Јолк, такође била палата. Микенска палата је такође откривена у Лаконији, у близини модерног села Ксирокамби.

мини|Огњиште у мегарону у Пилосу Палате на грчком копну деле низ заједничких карактеристика. Централна тачка друштвено-политичког живота микенске палате био је мегарон, престона дворана. Био је организован око кружног огњишта окруженог са четири стуба. Престо се обично налазио са десне стране при уласку у просторију. Унутрашњост мегарона била је раскошно украшена сликама осмишљеним да демонстрирају политичку и верску моћ владара. Приступ мегарону омогућавало је двориште, до којег се долазило кроз пропилеј. Иконографија одаја у палатама је изузетно уједначена широм Грчке. На пример, у Пилосу и Тиринту слике су фокусиране на морске мотиве, са приказима хоботница, риба и делфина. Око мегарона налазила се група дворишта, од којих је свако водило у неколико соба различитих димензија, као што су складишта, радионице, пријемне сале и стамбене просторије.

Палате у Пилосу, Микени и Тиринту деле и друге заједничке карактеристике: велико двориште са колонадама налази се директно испред централног мегарона, док се унутар ових структура налази и други, мањи мегарон. Степеништа у палати у Пилосу указују да су палате имале два спрата. Претпоставља се да су се приватне одаје чланова краљевске породице налазиле на првом спрату.

Утврђења мини|Киклопска градња у Тиринту Изградња одбрамбених структура била је уско повезана са оснивањем палата на грчком копну. Главни микенски центри били су добро утврђени и обично смештени на узвишеном терену, као што су Акропољ у Атини, Тиринт и Микена, или на обалним равницама, у случају тврђаве Гла. Микенски Грци су ценили симболику рата изражену кроз одбрамбену архитектуру, што се огледа у визуелној импозантности њихових утврђења.

мини|усправно|Део галерија унутар зидина Тиринта Киклопска градња је термин који се обично примењује на зидарске карактеристике микенских система утврђења. Описује зидове изграђене од великих, необрађених камених блокова дебљих од 8 метара и тешких неколико метричких тона. Блокови су грубо уклапани без употребе малтера, а празнине су попуњаване мањим комадима кречњака. Њихово постављање формирало је полигонални узорак, дајући зидинама неправилан, али импозантан изглед. На врху је зид био довољно широк за стазу са уским заштитним парапетом. Термин киклопски потиче од каснијих Грка из класичног доба, који су веровали да су само митски дивови, Киклопи, могли изградити тако мегалитске структуре.

Киклопска утврђења су типична за микенске цитаделе, посебно у Микени, Тиринту, Аргосу и Атини. Мањи блокови налазе се у Мидеји, а велике кречњачке плоче у тврђави Гла. У микенским насељима у Епиру, на Кипру и у западној Анадолији такође су присутни зидови у киклопском стилу. Системи утврђења су укључивали и техничка усавршавања попут тајних цистерни, галерија, тајних излаза и истурених бастиона за заштиту капија. Занимљиво је да палата у Пилосу, иако велики центар моћи, парадоксално није имала одбрамбене зидине.

Остале архитектонске карактеристике Микенска стамбена архитектура углавном потиче из ранијих средњохеладских традиција (око 2000–1650. п. н. е.), како у облику, тако и у локацији насеља. Уочена униформност у стамбеној архитектури вероватно је резултат заједничке прошлости заједница на грчком копну, а не последица културне експанзије микенске културе.

Супротно популарном веровању, неке репрезентативне микенске грађевине већ су имале кровове од печених црепова, као у тврђавама Гла и Мидеја.

Види још Микенска Грчка Мегарон Киклопски зид Тиринт Микена

Референце

Литература

Категорија:Микенска цивилизација Категорија:Историја архитектуре Категорија:Архитектура старе Грчке