Битка код Вашите (), вођена 27. новембра 1868, била је део америчке казнене експедиција над племеном Чејена. Америчка коњица под командом потпуковника Џорџа Кастера уништила је мирно индијанско село без објаве рата, убивши 11 ратника и 92 жена и деце. Индијанци из оближњих села, који су похитали у помоћ, уништили су један амерички вод који је гонио бегунце: погинуо је један амерички официр и 19 војника

Позадина

Расељавање јужних племена Рат Црвеног Облака између САД и Сијукса и њихових савезника северних Чејена завршен је мировним споразумом који је Црвени Облак потписао 6. новембра 1868. Овим споразумом америчка влада привремено је одустала од ширења на територију Сијукса и северних Чејена у северном Вајомингу, напустивши већ подигнуте тврђаве. Међутим, док је признала пораз од Индијанаца на северу, америчка влада одлучила је да у исто време расели сва индијанска племена јужно од реке Плате и милом или силом их пресели у резервате у Јужној Дакоти, западно од реке Мисури. То је довело до нових немира. Најпре је америчка влада забранила сваку трговину са Индијанцима изван резервата, што је тешко погодило Индијанце који су редовно трампили коње и коже бизона за барут и пушке, неопходне за лов. Затим је америчка војска наредила племенима Чејена, Брулеа и јужних Оглала да оду у нове резервате на Мисурију, а када су то они одбили, почела је да их потискује, убијајући бизоне који су били главни извор хране Индијанаца и нападајући поједина села. Тако је већина јужних племена застрашена и потиснута у нове резервате, а они упорнији били су опкољени и силом одведени под војничком пратњом.

Зимски поход генерала Шеридана У јесен 1868. генерал Филип Шеридан, заповедник америчке војске на реци Мисури, одлучио је да преко зиме нападне преостала индијанска села јужно од реке Арканзас и сатера их у резервате. Идеја је била да се села нападну и спале, како би се уништиле залихе хране и њихово становништво принудило на предају и пресељење у резерват. У овим операцијама против мирних индијанских племена, која су нешто раније те године потписала нови уговор о миру са САД, истакао се амерички 7. коњички пук под командом Џорџа Кастера. Потпуковник Кастер, јунак Грађанског рата, био је нестабилан и амбициозан човек, жељан славе. У жељи да поново доспе на насловне стране у новинама као победник у боју, Кастер је 27. новембра 1868. напао мирно село јужних Чејена, које је предводио поглавица Црни Котао.

Јужни Чејени Поглавица Чејена Црни Котао је са својим народом преживео масакр у Сенд Крику (29. новембра 1864) и 1865. потписао је уговор са владом САД којим се сместио у резерват јужно од реке Арканзас. Када је у јесен 1866. избио Рат Црвеног Облака, део Чејена придружио се Сијуксима на северу, али је дружина Црног Котла мирно остала у резервату на реци Вашита. Када су у новембру 1868. стигле вести да је америчка војска почела да силом пресељава преостале Индијанце у том крају, поглавица Црни Котао је са још тројицом поглавица по дубоком снегу отишао у тврђаву Коб, седиште новог резервата, готово 100 миља од свог логора. Црни Котао је затражио дозволу да се са 180 шатора пресели у близину тврђаве ради безбедности, али га је локални заповедник одбио и испратио са даровима, уверавајући га да за њих нема никакве опасности.

Битка Црни Котао је стигао у логор на реци Вашита 26. новембра увече, по снежној мећави. У зору 27. новембра, по густој магли, индијанско село је са све четири стране напала америчка коњица. Отпор у селу био је слаб: поглавица је успео да дограби пушку и узјаше, али је убијен и прегажен у првом нападу, заједно са својом женом. Ипак, успео је да подигне узбуну, тако да се део Индијанаца домогао својих коња и успео да побегне. Генерал Шеридан издао је наредбу да се сва села ратоборних Идијанаца на реци Вашита униште, да се побију сви ратници и коњи, а жене и деца заробе. За неколико минута село је спаљено, убијено је 103 Индијанца (међу њима само 11 ратника!) и неколико стотина коња. Амерички војници осрамотили су се скидајући и носећи скалпове убијених Индијанаца, међу којима је био и скалп Црног Котла. Било је само 53 заробљеника - жена и деце. На звуке паљбе дојурили су из оближњег села Арапахи и уништили један амерички вод, који се сувише удаљио гонећи бегунце: погинуо је мајор Џоел Елиот и 19 војника. Око поднева, пристигли су из својих логора и Кајове и Команчи: видећи на околним брдима индијанске ратнике, Кастер је наредио повлачење.

Последице Генерал Шеридан и Кастер прешли су у тврђаву Коб и послали гласнике свим племенима у том крају (Чејенима, Арапахима, Кијовама и Команчима), наређујући им да одмах пошаљу поглавице у тврђаву и склопе мир, иначе ће проћи као Чејени. Већ крајем децембра предали су се Чејени, Арапахи и Команчи. Први су дошли преживели Чејени, натерани глађу и губитком својих коња: предали су се када су појели све преостале коње и псе. Предводио их је поглавица Мала Хаљина, доглавник Црног Котла. У пролеће 1869, америчка влада сместила је преживеле Чејене и Арапахе у нови резерват у близини, а Команче и Кајове преселила на север.

За самог Кастера ова битка имала је неочекиване последице: напуштање мајора Елиота довело га је у сукоб са мајоровим најбољим пријатељем, капетаном Фредриком Бентином, једним од највиших официра 7. коњичког пука. У бици код Литл Бигхорна (1876), Кастер ће погинути остављен на цедилу, пошто ће батаљон капетана Бентина одбити да му дође у помоћ.

Референце

Литература

Категорија:Индијански ратови Категорија:Сједињене Америчке Државе у 1868.