300px|thumb|right|alt=Мапа мађарске краљевине из 13. века|Мапа Краљевине, 13. век
Војвода од Трансилваније (, ) била је племићка титула која је четири пута додељивана и то сину или брату мађарског монарха. Војводе прве и друге креације, Бела (1226–1235) и Стефан (1257–1258 или 1259, 1260–1270) из династије Арпада били су заправо намесници са значајним ауторитетом у Трансилванији. Војвода треће креације, Луј, није управљао покрајином. Четврти војвода, Стефан из династије Анжујаца (1350–1351), није играо никакву значајну улогу у политици.
Историја
Војвода Бела
Трансилванија (Ердељ) је била источна „гранична област“ средњовековног мађарског краљевства од почетка 11. века., 350. Изложена нападима Кумана и других суседних номадских племена, високи званичник кога је монарх посебно задужио за овај задатак, војвода, управљао је провинцијом од последњих деценија 12. века., 97-98. Трансилванија је доживела сталан демографски раст од 1150-их, чему је допринела имиграција нових досељеника из западне Европе.
Први краљ Угарске Андрија II (1205–1235) разматрао је да ангажује Тевтонске витезове како за одбрану удаљене провинције свог краљевства, тако и за подстицање преобраћења паганских Кумана.Makkai 1994, p. 182. У ту сврху, доделио је витезовима регион Трансилваније Бурзенланд (мађ − Barcaság, лат − Terra Borza) 1211. године. Кумани су постали пријемчиви за идеју преобраћења тек после 1223. године.Kristó 2003, p. 154. Претрпевши тежак пораз у бици на реци Калки од стране Монгола те године, морали су да узму у обзир претњу нове монголске инвазије након тога.Makkai 1994, p. 193.
Приметивши покушај Тевтонских витезова да се реше краљевске власти прихватањем суверенитета Свете столице, краљ Андрија II их је силом протерао из свог краљевства 1225. године. У међувремену, монарх је издао повељу Diploma Andreanum, којом је сумирао привилегије значајне групе потомака колониста из западне Европе. Према Diploma Andreanumиз 1224. године, трансилванијски Саксонци су били изузети од власти војвода. Слично томе, постојање краљевског чиновника, ишпана Секеља, доказује да су Секељи који говоре мађарски такође били управљани независно од војвода најкасније од 1220-их., 133.
Краљ Андрија II именовао је свог најстаријег сина, Белу, за војводу Трансилваније 1226. године.Kristó et al 1994, p. 92. Већ као „млађи краљ“ крунисан 1214. године, новоименовани војвода је раније управљао Славонијом са истом титулом. Као војвода од Трансилваније, Бела је постао одговоран за ширење краљевства преко Карпата. То је укључивало заштиту мисионарског рада који су међу западним куманским племенима обављали првенствено доминикански фратри.
Заиста, кумански поглавица по имену Бориције добровољно је прешао у хришћанство 1227. године.Curta 2006, p. 406. Следеће године, војвода Бела је послао надбискупа Роберта од Естергома на земљу Бориција где је основана нова епископија. Куманске поглавице су такође прихватили ауторитет мађарског краља, кога је представљао млађи краљ у региону. Краљ Андрија и његов син су заједнички потврдили слободе куманских поглавара и обичних људи 1228. или 1229. године.
Понекад је војвода Бела деловао независно од свог оца, што се види из његовог ослобођења од пореза трансилванским витезовима 1231. године и његове донације земљишта у Влашкој 1233. године. Папа Гргур IX је такође позвао војводу Белу да заштити интересе куманског бискупа од православних прелата који су нудили Свете тајне не само румунским, већ и немачким и мађарским верницима у његовој епархији. Војводство Трансилванија млађег краља престало је да постоји 1235. године када је Бела наследио очев престо.
Стефан, rex iunior
Обнављање титуле повезано је са пунолетством Стефана, старијег сина краља Беле IV (војвода Бела из претходне творевине).Kristó et al 1994, p. 294. Слично томе, његов отац, војвода Стефан, већ је био крунисан за „млађег краља“ када је именован за управљача Трансилванијом 1257. године, а носио је већ и титулу војводе од Славоније. Иако је привремено смењен са функције између 1258Engel 2001, p. 106.Markó 2000, p. 37. или 1259 и 1260. године, Стефан је иначе активно управљао територијама које су му додељене током његове владавине.Kristó 2003, p. 164. Он не само да је потврђивао раније привилегије које му је доделио отац или други монарси, већ је доделио нове слободе и поклонио имања својим следбеницима. Из истог периода није сачувана ниједна повеља коју је издао краљ Бела IV у вези са Трансилванијом, што имплицира да војвода Стефан управља својим територијама без икаквог краљевског мешања.
Војвода Лајош
Лајош је добио титулу војводе од Трансилваније од свог оца, Карла I, 1339. године, али није управљао својом провинцијом. Његов засебан војводски двор први пут се помиње у краљевској повељи из 1340. године.Engel 2001, p. 157.
Војвода Стефан
Списак војвода
Прво стварање
СликаИмеДатум рођењаПочетакКрајСмртСупружник100pxБела IVАрпадовићитакође:војвода Славоније (1220-1226),краљ Угарске (1235-1270) 1206 1226 1235 3. мај 1270.Марија Ласкарис
Друго стварање
СликаИмеДатум рођењаПочетакКрајСмртСупружник100pxСтефан VАрпадовићитакође:војвода Славоније (1246),војвода од Штајерске (1259-1260),краљ Угарске (1270-1272) 1239 1257-1258 или 1259 1260-1270 6. август 1272.Јелисавета Куманка
Треће стварање
СликаИмеДатум рођењаПочетакКрајСмртСупружник100pxЛајош I АнжујскиАнжујцитакође:краљ Угарске (1342-1382) 5. март 1326. 1339 1342 10. септембар 1382.1) Маргарета од Луксембурга2) Јелисавета Котроманић
Четврто стварање
СликаИмеДатум рођењаПочетакКрајСмртСупружник100pxСтефан АнжујскиАнжујциtambién:Војвода од Сепеша и Шароша (1349-1350),војвода Славоније (1351-1354) 1332 1350 1351 9. августа 1354.Маргарета Баварска
Референце
Литература
. . Engel, Pál . I.B. Tauris Publishers. . Kristó, Gyula; Engel, Pál; Makk, Ferenc ("Encyclopedia of Early Hungarian History, 9th–14th centuries"). Akadémiai Kiadó. . Kristó, Gyula . Lucidus Kiadó. . ; Akadémiai Kiadó; . Markó, László ("Great Officers of State in Hungary from King Saint Stephen to Our Days: A Biographical Encyclopedia"). Magyar Könyvklub. ; Romanian Cultural Institute (Center for Transylvanian Studies); . Sălăgean, Tudor (2005). Regnum Transilvanum: ; Romanian Cultural Institute (Center for Transylvanian Studies); .
Категорија:Историја Мађарске у средњем веку Категорија:Краљеви Угарске Категорија:Историја Трансилваније