Абу ел Абас Ахмед ибн Талха () познатији по свом престоном имену ел Мутадид Билах (, „Онај који тражи подршку у Алаху”; око 854, Самара — 5. април 902, Багдад) био је абасидски калиф (892—902). Владавину су му обележиле унутрашње борбе које су наговештавале обнову централне власти у Египту и Сирији, али и даље опадање власти над Ираном и Арабијом. Преместио је престоницу из Самаре у Багдад.
Биографија Абу ел Абас Ахмед је био син ел Мувафака, сина абасидског калифа ел Мутавакила који је био фактички владар готово током читаве владавине свог брата калифа ел Мутамида. У младости Ахмед се истакао пратећи оца у походима. Нарочито вештину показао је у административним пословима. После очеве смрти 2. јуна 891. године, наметнуо се за наследника испред свог брата од стрица ел Муфавида, да би после стричеве смрти 15. октобра 892. године и сам постао калиф. Том приликом узео је име ел Мутадид Билах у значењу „Онај који тражи подршку у Алаху”. Одмах по доласку на престо вратио је престоницу у Багдад из Самаре, одакле су калифи владали нешто више од пола века.
Мутадид је наследио простран Калифат, али се ефективна власт калифа пружала на озбиљно суженом простору. Египтом и Левантом су владали Тулуниди, чија је власт била у опадању од 896. године, када је њихов емир страдао у дворској завери. Међутим, Мутадид није обнављао непријатељства на тој страни и задовољио се само признавањем врховне власти Багдада. Мир између Абасида и Тулунида био је учвршћен Мутадидовим браком са тулунидском принцезом Катр ел Надом.
На истоку, Ираном су владали међусобно завађени Сафариди и Саманиди. Државу Саварида мучиле су побуне, док Саманиди су доживљавали велики успон под емиром Исмаилом, који је владао из Бухаре. Са својих територија у Трансоксијани и источном Ирану, укључујући Самарканд, Балх и Мерв, они су почели да шире своју власт на Хорасан. Мутадид је настојао да искористи сафаридско-саманидски сукоб у циљу обнове централне власти над Ираном, па је подстакао сафаридског емира Амра ибн Лаита да нападне Трансоксијану. Године 901. Исмаил је поразио Амра код Балха, заробио га и послао у Багдад, где ће бити погубљен непосредно по Мутадидовој смрти. Међутим, калиф није успео да искористи пораз Сафарида у довољној мери и источни делови Абасидског калифата били су потпуно збрисани.
Калиф је морао да се суочи са бројним побунама. У Месопотамији се борио против хариџита. Није успео да стане на пут хаосу у Арабији, па су 899. године бeдуинска племена напала Анбар, првобитну престоницу Абасида. Исте године, под утицајем устанка занџа у источној Арабији је избила побуна кармата, исмаилита који су за циљ имали стварање нефеудалне државе сељака. Они су се обогатили трговином робљем и пљачком, при чему су им главна мета били ходочасници који су ишли у Меку. Овај покрет задаће велике пробелеме Калифату у наредном периоду.
Мутадид је умро 5. априла 902. године у Багдаду, где је и сахрањен. На престолу га је наследио син Абу Мухамед Али, син турске робиње, који је узео име ел Муктафи. Осим њега, још два његова сина били су будући калифи: ел Муктадир, син конкубине Шахаб, и ел Кахир.
Ел Мутадид је покушао да избрише Омејаде из народног сећања и с тим у циљу издао је неколико указа. Међутим, морао је да их повуче пошто су изазвали велико незадовољство.
Референце
Литература
Категорија:Рођени 854. Категорија:Умрли 902. Категорија:Халифи Категорија:Абасиди