Филип Сент Џон Базил Ратбон (; Јоханезбург, 13. јун 1892 — Њујорк, 21. јул 1967) био је енглески глумац. Рођен је у Јужној Африци, а одрастао у Дарбиширу. У Уједињеном Краљевству је стекао углед као позоришни глумац у Шекспировим драмама, након чега се појавио у више од 70 филмова, углавном у костимираним драмама, авантуристичким филмовима и понекад у хорорима.
Ратбон је често тумачио отмене негативце или морално двосмислене ликове, као што су господин Мердстон у Дејвиду Коперфилду (1935), Тибалт у Ромеу и Јулији (1936) и сер Гај од Гизборна у Авантурама Робина Худа (1938). Његова најпознатија улога била је она Шерлока Холмса у четрнаест холивудских филмова снимљених између 1939. и 1946. године, као и у радио-серији Нове авантуре Шерлока Холмса.
Касније у каријери, Ратбон је глумио и на Бродвеју, као и у филмовима и телевизијским пројектима са дозом самоироније. Године 1948. поделио је награду Тони за најбољег глумца у представи са још двојицом добитника. Такође је био номинован за две награде Оскар и овенчан са три звезде на Холивудској стази славних.
Рани живот Ратбон је рођен у Јоханезбургу, у Јужноафричкој Републици,"South Africa, Church of the Province of South Africa, Parish Registers, 1801–2004," database with images, FamilySearch (https://familysearch.org/ark:/61903/1:1:QVSH-SB15 : 16 August 2019), Philip St John Basil Rathbone, 26 March 1894; citing Baptism, Transvaal, South Africa, p. , William Cullen Library, Wits University, Johannesburg. од енглеских родитеља. Његова мајка, Ана Барбара (девојачко презиме Џорџ), била је виолинисткиња, а отац, Едгар Филип Ратбон, био је рударски инжењер и потомак породице Ратбон из Ливерпула. Имао је два старија полубрата, Харолда и Хораса, као и млађу сестру Беатрис и млађег брата Џона. Базил је био праунук чувеног викторијанског филантропа Вилијама Ратбона V, и самим тим потомак Вилијама Ратбона II.
Породица Ратбон побегла је у Британију када је Базил имао три године, након што су Бури оптужили његовог оца за шпијунажу после неуспелог препада Линдера Стара Џејмсона на Јоханезбург. Ратбон је похађао школу Рептон у Дарбиширу од 1906. до 1910. године, где се истицао у спорту и добио надимак „Ратерс” од својих школских другова. Након тога је кратко радио као службеник у осигурању у компанији Liverpool and Globe Insurance Companies,"England and Wales Census, 1911," database, FamilySearch (https://familysearch.org/ark:/61903/1:1:XWG3-B6W : 8 May 2019), Basil Philip St John Rathbone in household of Colin Forsyth Burn, Stoke Newington, London, England; from "1911 England and Wales census," database and images, findmypast (http://www.findmypast.com : n.d.); citing PRO RG 14, The National Archives of the UK, Kew, Surrey. како би удовољио очевој жељи да нађе „озбиљно” занимање.basilrathbone.net Retrieved 22 May 2018.
Дана 22. априла 1911. године, Ратбон је први пут наступио на позорници у Краљевском театру у Ипсвичу, у улози Хортенсија у представи Укроћена горопад, са другом трупом свог рођака, сер Френка Бенсона, под управом Хенрија Херберта. У октобру 1912. отпутовао је у Сједињене Државе са Бенсоновом трупом, где је, између осталог, играо улоге Париса у Ромеу и Јулији, Фентона у Веселим женама виндзорским и Силвија у Како вам драго.
По повратку у Британију, први пут се појавио у Лондону 9. јула 1914. у Савој театру, у улози Финча у представи Грех Давидов. Тог децембра наступио је у Шафтсбери театру као Дофен у Хенрију V. Током 1915. године путовао је са Бенсоном и заједно са њим наступао у лондонском Корт театру у децембру, у улози Лисандра у Сну летње ноћи.
Војна служба Током Првог светског рата (1915), Ратбон је позван у британску војску као редов Лондонског шкотског пука, у коме су у различитим периодима рата служили и његове будуће колеге глумци Клод Рејнс, Херберт Маршал и Роналд Колман. После основне обуке у Лондонском шкотском пуку почетком 1916, добио је чин поручника у 2/10. батаљону Краљевског ливерпулског пука, где је служио као обавештајни официр и касније достигао чин капетана.
Ратбон је два пута био првак британске војске у мачевању — вештина која му је касније користила у филмовима, јер је могао да подучава глумце као што су Ерол Флин и Тајрон Пауер.
Дубоко га је погодила вест да је његов млађи брат Џон, капетан Дорсетширског пука, погинуо у борби код Араса 4. јуна 1918. године."Famous 1914–18," Richard Van Emden, 2010, p. 132 Године 2012. објављена су два писма која је Ратбон послао породици са Западног фронта; једно од њих открива његову бол и бес због братове смрти:
„Хоћу да му кажем да пази где му је место. Мислим на његово смешно уверење да ће све увек бити у реду, на његов осмех вечно испуњен надом, и хоћу да га ошамарим као малу будалу. Није имао право да дозволи да се то догоди, и љути ме што никада нећу моћи да му то кажем, да то променим или да га вратим. Не могу да мислим на њега, а да ме не прожме бес што је мртав и изван свега што могу да учиним.” — 26. јул 1918.
После братове смрти, чини се да је Ратбон постао равнодушан према опасностима на фронту. Ричард ван Емден у књизи Famous 1914–18 наводи да је његова изузетна храброст можда проистекла из осећаја кривице или потребе за осветом.Famous 1914–18, Richard Van Emden, 2010, p. 134 Убедио је своје претпостављене да му дозволе да извиђа непријатељске положаје током дана, а не ноћу, што је било уобичајено ради мање шансе да буде примећен. Ратбон је при том носио специјално маскирно одело које је подсећало на дрво, са венцем свежег лишћа на глави и лицем и рукама премазаним угљем.In and Out of Character, Basil Rathbone, 1962, p. 2 Захваљујући овим изузетно опасним дневним извиђачким мисијама, у септембру 1918. одликован је војним крстом за „изразиту смелост и сналажљивост у патроли”.
Каријера Позориште thumb|left|upright|Ратбон као Роберт Браунинг у представи The Barretts of Wimpole Street (1933/34). Током Летњег фестивала 1919. године, Ратбон је наступио у Стратфорду на Ејвону са Новом Шекспировом трупом, играјући Ромеа, Касија, Фердинанда у Бури и Флоризела у Зимској бајци; у октобру је наступио у лондонском Краљичином театру као ађутант у представи Наполеон, а у фебруару 1920. у Савој театру у насловној улози у драми Питер Ибетсон, с великим успехом.
Током 1920-их, Ратбон је редовно наступао у шекспировским и другим улогама на британској позорници. Почео је да путује и у октобру 1923. наступио је у Корт театру у Њујорку у Молнаровој представи Лабуд, заједно са Евом ле Галијен, што га је учинило звездом Бродвеја. Године 1925. обишао је Сједињене Државе, наступајући у Сан Франциску у мају и у њујоршком Лицеј театру у октобру. Поново је боравио у САД 1927. и 1930, као и 1931. године, када је наступао на сцени са Етел Баримор. Наставио је своју позоришну каријеру и у Британији, да би се крајем 1934. вратио у САД, где је глумио са Кетрин Корнел у неколико представа.
Ратбон је једном био ухапшен 1926. године, заједно са свим осталим члановима глумачке екипе представе The Captive, у којој лик његове супруге напушта мужа због друге жене. Иако су оптужбе касније одбачене, Ратбон је био веома огорчен због цензуре, јер је веровао да хомосексуалност треба изнети на видело и отворено о њој говорити.
Филм thumb|upright=1.3|right|Ратбон (у средини) са Џоном Баримором и Леслијем Хауардом у филму Ромео и Јулија (1936). Своју филмску каријеру Ратбон је започео у Холивуду 1921. године у немим филмовима, појавивши се у филмовима The School for Scandal и The Masked Bride (оба из 1923), као и у још неколико немих остварења. Деби у звучном филму имао је у првој екранизацији драме Фредерика Лонсдејла The Last of Mrs. Cheyney (1929), где је глумио уз Норму Ширер; то је уједно била и његова последња улога романтичног главног јунака. Године 1930. тумачио је детектива Фајла Венса у филму The Bishop Murder Case, снимљеном по истоименом бестселеру — у ком се, занимљиво, појављује и успутна референца на Шерлока Холмса.
Као и Џорџ Сандерс и Винсент Прајс после њега, Ратбон је 1930-их стекао славу глумећи углађене негативце у костимираним драмама и авантуристичким филмовима, међу којима су били: Дејвид Коперфилд (1935), где тумачи суровог очуха г. Мердстона; Ана Карењина (1935), као хладан муж Карењин; Последњи дани Помпеје (1935), као Понтије Пилат; Крвави капетан (1935); Прича о два града (1935), као маркиз Сен Евремон; Авантуре Робина Худа (1938), у својој најпознатијој улози негативца сер Гаја од Гизборна; Авантуре Марка Пола (1938) и Знак Зороа (1940), као капетан Естебан Пасквалеа.
Такође је глумио у неколико раних хорор филмова: Tower of London (1939), као Ричард III, и Франкенштајнов син (1939), као посвећени хирург барон Волф фон Франкенштајн, син творца чудовишта. Године 1949. био је и наратор у сегменту „Ветар у врбама” у Дизнијевом анимираном филму Авантуре Икабода и господина Жапца.
Био је цењен због своје изузетне спретности у мачевању (које је и сам наводио међу својим омиљеним занимацијама). Његов лик је двапут изгубио у двобоју од Ерола Флина — једном на плажи у филму Крвави капетан, а други пут у чувеној сцени борбе у Авантурама Робина Худа. Ратбон је имао и запажене сцене мачевања у филмовима Tower of London, Знак Зороа и Дворска шала.
Два пута је био номинован за Оскара за најбољег глумца у споредној улози — за улоге Тибалта у Ромеу и Јулији (1936) и краља Луја XI у филму If I Were King (1938). У филму Патрола у зору (1938) тумачио је једну од својих ретких херојских улога 1930-их — официра Краљевског ваздухопловног корпуса, измореног осећајем кривице и стресом због слања својих исцрпљених пилота у готово сигурну смрт над Француском 1915. године. Ерол Флин, Ратбонов чест противник на филму, глумио је његовог наследника након што је Ратбонов лик унапређен.
Према једној холивудској легенди, Ратбон је био први избор Маргарет Мичел за улогу Рета Батлера у филмској верзији њеног романа Прохујало са вихором. Он се наводно активно залагао да добије ту улогу, која је на крају припала Кларку Гејблу.
Упркос филмским успесима, Ратбон је увек истицaо да жели да га памте по позоришној каријери. Тврдио је да му је омиљена улога била улога Ромеа.
Шерлок Холмс thumb|Ратбон као Шерлок Холмс Ратбон је остао најпознатији по својим бројним тумачењима лика Шерлока Холмса. У једном радио-интервјуу, Ратбон је испричао да је продуцент и редитељ студија Twentieth Century-Fox, Џин Марки, током ручка са редитељем и глумцем Грегоријем Ратофом и шефом студија Дарилом Зануком предложио филмску адаптацију романа Баскервилски пас сер Артура Конана Дојла. Када је упитан ко би могао да глуми Холмса, Марки је са чуђењем одговорио: „Ко? Базил Ратбон, наравно!” Филм Баскервилски пас је постигао велики успех, па је студио исте године (1939) снимио и наставак, Авантуре Шерлока Холмса. Када је интересовање за Шерлока Холмса у том студију опало, Universal Pictures је преузео права и снимио још 12 филмова између 1942. до 1946. године.Motion Picture Herald, 2 February 1946, p. 41. У свим филмовима, и оним из Fox-а и из Universal-а, улогу доктора Вотсона тумачио је Најџел Брус.
Прва два филма снимљена су у амбијенту касног викторијанског доба, период у који су смештене и оригиналне Дојлове приче. Каснији филмови које је снимао Universal, почев од филма Шерлок Холмс и глас страха (1942), били су смештени у савремено доба, при чему су прва три имала радњу повезану са Другим светским ратом.
Паралелно са филмовима, Ратбон и Брус поновили су своје улоге у радио-серији Нове авантуре Шерлока Холмса, која је почела да се емитује у октобру 1939. године. Ратбон је у радио-програму остао све док се снимао и филмски серијал, али је након његовог окончања 1946. своју улогу уступио Тому Конвеју. Конвеј и Брус наставили су серију још две сезоне, све до јула 1947, када су је обојица напустили.