мини|265px|Краљ Свети Стефан хвата Ђулу из Ердеља, минијатура у илустрованој хроници (1358) thumb|284x284px|Краљ Свети Стефан заробљава Ђулу (Chronicon Pictum) Ђула (титула) ( остали изговори ) према арапским и византијским изворима то је била титула једног од вођа, другог по рангу, мађарске племенске федерације у 9. и 10. веку. У најранијим мађарским изворима, титуларно име је забележено само као лично име (Ђила, Геула, Ђила, Јула).

Према мађарским хроникама, Трансилванијом је владала лоза кнежева званих Ђула, а њихову земљу је окупирао мађарски краљ Стефан I (1000/1001–1038).

Етимологија Етимологија речи је спорна. Често се традиционално сматра да је туркијског порекла,A Magyar Nyelv Történeti-Etmológiai Szótára, Akadémiai Kiadó, Budapest, 1967, 1984. p. 1137-1138Entry "gyula" in István Tótfalusi, (2001). Magyar etimológiai nagyszótár (Hungarian Comprehensive Dictionary of Etymology). Budapest: Arcanum Adatbázis међутим, недавно су предложена друга етимолошка објашњења, јер и мађарски и турски језик деле сличности у предачкој језичкој логици. Према Лоранду Бенкеу, реч потиче из старотуркског језика, где се може наћи као лично (алтајски:Калтанџула), родово (бугарски: Дуло) и племенско (печенежки: Јула, башкирски: Јуламан) име. Пренета је као титула у мађарски језик, вероватно из хазарског језика. Бенке је преузео облик *ǰula изведен из туркијске речи која значи „бакља“. Сродне речи туркијског порекла могу се наћи у мађарском језику: gyúl (запалити се, запалити) упореди западностаротуркски: *jul; источностаротуркски: *yul. Андраш Рона-Таш и Арпад Берта такође сматрају да је потоња туркијског порекла.Róna-Tas; Berta 2011, p409–411 С друге стране, Данијел Немет је сугерисао да реч можда има уралско порекло, због мађарских утицаја који су допирали чак и до Далеког истока. Он је изводи из угрофинских речи *ćȣlkɜ-, *ćȣ̈lkɜ- (сија, светлуца, светлуца) и угорских речи *čittɜ- (сијати, осветљавати).Németh 2023, p207–208 Ову теорију су критиковали Јанош Б. Сабо и Балаж Судар: „Недавно је Данијел Немет представио снажно хипотетички етимолошки предлог заснован и на туркијској и на угрофинској језичкој позадини, одступајући од историјских података.“

Ђуле у 9. веку Први подаци о титули, које су забележили Ибн Руста и Гардизи, могу се пратити до ранијих дела Абу Абдалаха ел-Џајханија. Према овим најранијим доказима, Мађарима су заједнички владала два „краља“. Главни, назван кенде (или künde), уживао је номинално вођство, док је ефективну власт вршио његов колега, нижи по рангу, назван ђула. Овај необични облик владавине („двоструко краљевство“) се генерално сматра компатабилношћу са владом хазарског каганата, који је заиста имао сличну организацију. Међутим, једино што нам арапски извори говоре јесте да је ђула био задужен за војна питања племенске конфедерације, док је постојао легитимни владар (кенде) који је имао мали утицај на питања везана за војску.

Ђуле у 10. и 11. веку

Након доласка мађара у Панонску низију око 896. године, титула ђула се може наћи у делу De administrando imperio („О управљању царством“) које је написао византијски цар Константин Порфирогенит. Цар потврђује да је око 950. године ђула био један од два важна званичника који су помагали вођи мађаракеарске племенске федерације, такође, свако племе је имало свог засебног поглавара.

Византијац Јован Скилица је у другој половини 11. века препричао (користећи раније писане изворе) крштење мађарског поглавара Ђуле (или gyula) у Константинопољу средином 10. века. Према Јовану Скилици, Ђула је остао веран својој новој вери и са собом је повео мисионарског епископа, Хијеротеја. Словенски извор такође садржи сродне информације.

Готово савремени „Annales Hildesheimenses“ („Анали Хилдесхајма“) забележио је за 1003. годину да је „краљ Стефан из Мађарске предводио војску против свог ујака по мајци, краља Ђуле“ и „силом обавезао своју земљу да прими хришћанску веру“.

Референце

Литература

 Erdély története:

Спољашње везе Kristó Gyula: Kik és hányan voltak a honfoglaló magyar vezérek?

Категорија:Историја Мађарске у средњем веку Категорија:Мађарски племенски поглавари Категорија:Вође мађарске племенске федерације Категорија:Називи државних поглавара