Ранко Ивковић (Рашка, 1894 – Нови Пазар, 10. фебруар 1939) био је новопазарски предузетник и хотелијер који је изградио први хотел, прву хидроцентралу и први електрични млин у Новом Пазару. У његовом хотелу радио је и први биоскоп у овом граду.

Хотел „Врбак” Ранко Ивковић био је власник првог и надалеко чувеног новопазарског хотела „Врбак“. Хотел је био изграђеног на малом спруду, који је у готово самом центру тадашње варошице формирала река Рашка. У периоду до краја Другог светског рата ово је био најбољи хотел у целом тадашњем Косовско - митровачком округу и једини је био рангиран Б категоријом, док су остали били у нижим категоријама. Имао је 126 лежаја у једнокреветним и двокреветним собама, од којих је већина имала заједничко купатило. Собе су се зими грејале, а могла се добити и собна послуга.

За потребе хотела Ивковић је 1928. године изградио малу хидроцентралу, јачине 5 kW. Захваљујући његовом познанству са Миладином Пећинаром, чувеним инжењером грађевинарства и професором Универзитета у Београду, Нови Пазар је тако, за само пет година, добио две хидроцентрале.

Хотел Ранка Ивковића је после Другог светског рата срушен, а на његовом месту данас се налази нови хотел са истим именом – „Врбак”, саграђен 70-их година 20. века.

Изградња хидроцентрале „Санџак” 200px|мини|лево|Оригинални пројекат старе новопазарске хидроцентрале, који је урадио Миладин Пећинар (Историјски архив „Рас”) 250px|мини|десно|Поглед са кеја поред Рашке на зграду некадашње хидроцентрале Ранка Ивковића 200px|мини|лево|Документација хидроцентрале из 1936. године (Историјски архив „Рас”) мини|Кровна тераса зграде хидроцентрале непосредно уз северни бастион Новопазарске тврђаве У Новом Пазару су се, до 1931. године, куће и улице осветљавале фењерима, петролејкама или свећама. Од 52 улице, само две је осветљавало по десетак фењера: Краља Петра, данашња Улица 28.новембра и Краља Александра, некадашња царска џада, а данашња Првомајска. На идеју да изгради градску централу дошао је 1929. године. Како није сам могао да издвоји два милиона тадашњих динара за градњу централе, обратио се за помоћ угледним Новопазарцима и основао конзорциум за изградњу хидроцентрале, на чијем је он челу јбио. Сам је обезбедио милион динара, а са по 200.000 динара су учествовали тадашњи познати трговци Џемаил Бошњовић, Хамза Пећанин, Ејуп Љајић, апотекар Душан Вранић и политичар и трговац Аћиф Хаџиахметовић.

Пројекат за хидроцентралу урадио је Миладин Пећинар, чувеним инжењер грађевинарства и професор Универзитета у Београду. У изради пројекта је, осим професора Пећинара, учествовао и машински инжењер из Загреба Јосиф Новаковић. За потребе централе набављена је тада најсавременија „Сименсова” опрема. Изграђена је и електрична мрежа дужине 23 километра.

Хидроцентрала „Санџак”, снаге 100 kW, изграђена је на градском јазу, на месту где се некада налазила воденица. Пре почетка радова откупљена је и порушена воденица, а након тога је реконструисано корито јаза и изграђени су водозахват и преливне станице. Испод централе је изграђен бетонски тунел, којим је из турбине вода отицала у Рашку. Зграда централе изграђена је поред северног бастиона Новопазарске тврђаве, испод зграде Официрског дома (у којој се данас налази Градска библиотека), у самом центру града. Пуштена је у рад 8. новембра 1931. године.

Први потрошач електричне енергије са новоизграђене хидроцентрале на јазу био је електрични млин Ранка Ивковића. Затим је струју добио Градски биоскоп Мирка Тодоровића, као и његова пилана. Убрзо је са градским властима склопљен уговор о освјетљавању 26 градских улица. Како је Нови Пазар био сиромашна средина, већина грађана није могла да приушти увођење струје, а Општина је одбила да плаћа уличну расвету по утрошку, већ је то радила паушално због чега је Ивковић запао у финансијске проблеме.

Ранко Ивковић умро 10. фебруара 1939. године, у 45. години живота. Сахрањен је у Новом Пазару, уз све државне почасти. На дан сахране, у граду је проглашена жалост, а државне и општинске установе нису радиле. Због заслуга на електрификацији и развоју Новог Пазара, Новопазарци су га прозвали „мајком Новопазараца“.

Хидроцентрала данас После Ранкове смрти, власник централе постао је његов брат Десимир. По завршетку Другог светског рата централа је национализована и радила је до 1975. године, када је затворена због нерентабилности. По престанку рада, зграда централе је напуштена препуштена пропадању. Једно време је, почетком деведесетих година прошлог века, служила као магацин за извиђачку и скијашку опрему и након тога је нико није користио.

Када је та зграда изграђена, била је најлепша у граду и укомпонована у амбијенталну целину. Изграђена је од камена, са кровом у облику равне бетонске терасе. Данас се налази у оквиру просторно-културне и историјске целине Новопазарска тврђава са старом чаршијом и комплексом око Алтун Алем џамије, која је заштићена одлуком број 633-5/85, од 7. јуна 1985. године, дониетом од стране Скупштине општине Нови Пазар. Постоји идеја да се овај простор рестаурира, под надзором Завода за заштиту споменика културе и намени за туристичке и културне садржаје.

Признања и почасти Ранко Ивковић у Новом Пазару је био познат као велики добротвор. По сећању Јакупа Рахића, која је забележио академик Рамиз Црнишанин, називан је „мајком Новопазараца”, а на његову сахрану дошао је цео град. За електрификацију Новог Пазара краљ Александар I Карађорђевић одликовао га је орденом Југословенске круне са укрштеним мачевима. У Новом Пазару још увек не постоји улица са именом Ранка Ивковића.

Напомене

Види још Хотел Врбак (Нови Пазар)

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1894. Категорија:Умрли 1939. Категорија:Новопазарци Категорија:Историја Новог Пазара Категорија:Српски предузетници Категорија:Рашчани