Љубавна болест је ментално стање изазвано личним искуством неузвраћене љубави или неузвраћене лимеренције (познате и као заљубљеност или опчињеност).: „Осећај романтичне љубави (такође ’заљубљеност’ или ’лимеренција’; видети Tennov, 1998) је најјачи осећај познат човечанству и карактерише га мешавина неиздрживе усхићујуће радости, анксиозности, опсесивног размишљања и жудње за емоционалним и физичким сједињењем [...]. [...] Неузвраћена љубав, еротска фрустрација и жудња за вољеним објектом манифестују се у ономе што се обично назива љубавна болест (видети Tennov, 1998). Ово често депресивно и меланхолично стање ума карактерише се наметљивим размишљањем и такође има зависну компоненту.” Истраживања о биологији романтичне љубави указују да рана фаза интензивне романтичне љубави (која се назива и страствена љубав) подсећа на зависност, али се академици тренутно не слажу око тога како се дефинише љубавна зависност. Љубавну болест карактеришу зависничка жудња, депресија и наметљиве мисли о објекту љубави.
Термин „љубавна болест” ретко се користи у модерној медицини, иако се појављују нова истраживања о утицају сломљеног срца на тело и ум.
Историја У медицинским текстовима античке Грчке и Рима, љубавна болест је окарактерисана као „депресивна” болест, „типична по тузи, несаници, потиштености, клонулости, физичкој слабости и трептању”. У Хипократовим текстовима, „љубавна меланхолија” се очекује као резултат страствене љубави. Љубавна болест се могла излечити стицањем жељене особе, као у случају принца Антиоха.
У античкој литератури, међутим, љубавна болест се манифестовала у „насилном и маничном” понашању. У античкој Грчкој, драма Медеја од Еурипида приказује Медејин пад у „насиље и манију” као резултат њене љубавне болести према Јасону; док у античком Риму, Вергилијева Дидона има маничну реакцију на издају свог љубавника, Енеје, и извршава самоубиство. Дидонин случај је посебно занимљив, јер се узрок њене љубавне болести приписује мешању богова Јуноне и Венере.
У средњем веку, неузвраћена љубав се сматрала „траумом коју је за средњовековног меланхолика било тешко ублажити”. Лечење је укључивало светлосну терапију, одмор, излагање природи и исхрану која се састојала од јагњетине, зелене салате, рибе, јаја и зрелог воћа. мини|Смрт Дидоне од Жозефа Сталарта, око 1872, уље на платну — Музеј Синкантенер — Брисел, Белгија И у антици и у средњем веку, љубавна болест се често објашњавала неравнотежом телесних течности (хумора). Вишак црне жучи, хумора повезаног са меланхолијом, обично се сматрао узроком.
Године 1915, Сигмунд Фројд је реторички упитао: „Зар оно што подразумевамо под ’заљубљивањем’ није врста болести и лудила, илузија, слепило за оно што вољена особа заиста јесте?”Janet Malcolm, Psychoanalysis: The Impossible Profession (1988) p. 9
Модерно тумачење
Научна истраживања на тему љубавне болести открила су да заљубљени доживљавају врсту еуфорије сличну оној коју изазивају илегалне дроге попут кокаина. У мозгу, одређени неуротрансмитери — фенетиламин, допамин, норепинефрин и окситоцин — изазивају осећај еуфорије од „љубави” или „заљубљивања” користећи дванаест различитих региона мозга. Ови неуротрансмитери имитирају осећај који пружају амфетамини.
У просеку, психолози не добијају упуте од лекара опште праксе у којима се помиње „љубавна болест”, иако она може бити присутна кроз језик онога што пацијент осећа. С обзиром на то да су уобичајени симптоми љубавне болести повезани са другим менталним болестима, она се често погрешно дијагностикује или се установи да је, поред свих болести са којима се неко може суочити, љубав основни проблем. Ово је опасно када се не тражи помоћ или се не може носити са ситуацијом, јер је познато да љубав може бити фатална (последица чега може бити покушај самоубиства, чиме се драматизује древна тврдња да љубав може бити смртоносна).
У својој књизи The Social Nature of Mental Illness, Лен Бауерс постулира да, иако постоје физиолошке разлике у мозговима оних који се сматрају „ментално болесним”, мора бити испуњено неколико других критеријума пре него што се те разлике могу назвати поремећајем. Могуће је, стога, да многе менталне болести (попут љубавне болести) никада неће имати довољно јаке доказе да би клинички оправдале статус „легитимног” обољења према клиничким стандардима без додатних одговарајућих парасимпатичких критеријума утврђене дисфункције(а).
Френк Талис, клинички психолог, у свом чланку из 2005. године сугерише да се љубавна болест јавља када је неко „истински, лудо, дубоко” заљубљен и да би је медицински стручњаци требало схватити озбиљније.
Талис наводи листу уобичајених симптома љубавне болести: Манија — ненормално повишено расположење или надувано самопоштовање Депресија, безнађе или беспомоћност Мучнина Плачљивост Несаница, што може довести до умора Недостатак концентрације Губитак апетита или преједање Стрес Опсесивно-компулзивни поремећај — заокупљеност и гомилање безвредних, али сујеверно резонансних предмета Вртоглавица и збуњеност Дрхтање тела, наметљиве мисли или чести флешбекови Промене расположења
Према Талису, многи симптоми љубавне болести могу се категорисати према DSM-IV и ICD-10. Љубавна болест подсећа на опсесивно-компулзивни поремећај (ОКП), јер укључује преокупацију.
Научна истраживања
Интензивна, страствена, романтична љубав обично се јавља у раним фазама љубавне везе. Ово стање карактерише преокупација вољеном особом (позната и као наметљиво размишљање), жеља и усхићење. Истраживања која користе фМРИ показују да су људи који су у фази интензивне, страствене љубави подложнији опсесивном размишљању. Ова опсесивна понашања могу бити резултат смањеног нивоа централног серотонина. У поређењу са „нормалним” људима, они у раним фазама романтичне љубави имају знатно ниже нивое транспортера серотонина (SERT) у тромбоцитима, слично пацијентима са опсесивно-компулзивним поремећајем (ОКП). Овај налаз сугерише да дисфункција серотонергичког система може допринети опсесивном размишљању повезаном са романтичном љубављу.
Докази такође указују да је романтична љубав повезана са системом награђивања у мозгу, што објашњава њену способност да изазове зависност. Слике мозга људи у фази интензивне романтичне љубави показују активацију у регионима који су богати допамином и повезани са системом награђивања, као што су вентрална тегментална област и каудатно језгро. Ови региони су такође повезани са зависношћу од дрога.
У уметности Драма Ромео и Јулија Вилијама Шекспира приказује истинско лудило „љубави” и тугу коју осећају два млада, заљубљена љубавника. Када Ромео пронађе своју љубав мртву (или тако верује), при помисли на живот без своје „праве љубави”, туга и депресија га савладају и он себи одузима живот. Након што се пробуди и види његово мртво тело, Јулију обузима очај и она себи одузима живот.
Готик метал песме тематизују љубавну болест под утицајем средњовековне књижевности. „Овај емоционални и физички бол је кључни елемент (дворска љубав) који одјекује у готик металу”, наводи се у The Oxford Handbook of Music and Medievalism. „Конкретно, љубавна болест је била повезана са жељама и страстима које су остале неиспуњене, што је резултирало симптомима као што су несаница, уздаси и губитак апетита, а све се то сматрало манифестацијама напора ума да обузда своје страсти.”
Песма „Love Sick” Боба Дилана са његовог албума Time Out of Mind из 1997. године, приказује сукобљена осећања (издају и интензивну љубав) која прате љубавну болест:
Види још Биологија романтичне љубави — научна анализа можданих процеса Сломљено срце — метафора за интензиван емоционални бол Ерос (концепт) — концепт страствене или еротске љубави Еротоманија — заблуда да је неко заљубљен у особу Hi-wa itck — феномен у индијској култури Заљубљеност — снажна, али често краткотрајна опседнутост Лимеренција — стање невољне опседнутости другом особом Љубавна зависност — образац понашања који укључује компулзивну потребу за љубављу Lovestruck — стање преплављености осећајем љубави Опсесивна љубав — стање у којем особа осећа опсесивну жељу да поседује вољену особу Страствена и другарска љубав — два главна облика романтичне љубави Патолошка љубомора — љубомора која достиже ирационалне или заблудне размере Relationship obsessive–compulsive disorder — облик ОКП-а фокусиран на везе Неузвраћена љубав — љубав која није узвраћена
Референце
Литература
Категорија:Емоције Категорија:Емоционални проблеми Категорија:Љубав Категорија:Психодинамика Категорија:Романса