Фантастично путовање () је амерички научнофантастично-авантуристички филм из 1966. године, режисера Ричарда Флајшера, према сценарију који је написао Хари Клајнер на основу приче Ота Клемента и Џерома Биксбија. Радња прати посаду подморнице која је смањена на микроскопску величину и убачена у тело повређеног научника како би поправила оштећење на његовом мозгу. Адаптирајући причу за сценарио, Клајнер је одбацио све осим саме идеје минијатуризације и додао елемент Хладног рата. Главне улоге у филму тумаче Стивен Бојд, Ракел Велч, Едмонд О’Брајен, Доналд Плезенс, Артур О’Конел, Вилијам Редфилд и Артур Кенеди.
Издавачка кућа Bantam Books добила је права за издавање романа заснованог на сценарију и ангажовала Исака Асимова да га напише. Пошто је роман објављен шест месеци пре премијере филма, многи су погрешно веровали да је филм заснован на Асимовљевој књизи. Критичари су похвалили модерну и маштовиту сценографију филма. Био је номинован за пет Оскара, углавном у техничким категоријама, а освојио је награде за најбоље визуелне ефекте и најбољу сценографију у боји.
Филм Фантастично путовање инспирисао је истоимену анимирану телевизијску серију.
Радња И Сједињене Америчке Државе и Совјетски Савез развили су технологију која може минијатуризовати материју смањујући појединачне атоме — али само на један сат. Научник др Јан Бенес, који је радио иза Гвоздене завесе, открио је начин како да овај процес траје неограничено. Уз помоћ америчких обавештајаца, међу којима је и агент Чарлс Грант, он бежи на Запад и стиже у Њујорк, али покушај атентата оставља га у коми, са угрушком крви у мозгу који се не може хируршки уклонити споља.
Да би му спасили живот, Грант, морнарички пилот капетан Бил Овенс, начелник медицинског тима и специјалиста за циркулаторни систем др Мајклс, хирург др Питер Дувал и његова асистенткиња Кора Питерсон смештени су у морнаричку подморницу за ихтиолошка истраживања у оквиру објеката Комбинованих минијатурних снага одвраћања (). Подморница, названа Протеј, затим се минијатуризује „на величину приближну микробу” и убризгава у Бенесово тело. Тим има 60 минута да стигне до угрушка, уклони га и напусти тело; ако не изађу на време, Протеј и његова посада почеће да се враћају на нормалну величину, што ће или активирати Бенесов имунски систем против њих или га убити.
Посада се током мисије суочава са бројним препрекама. Неоткривена артериовенска фистула приморава их да скрену кроз срце, док хирурзи морају изазвати срчани застој како би смањили турбуленцију која би иначе уништила подморницу. Посада се суочава и са необјашњивим губитком кисеоника и мора да га надокнади у плућима. Тамо примећују „камење”, односно честице угљеника настале од дима. Грант открива да је хируршки ласер, неопходан за уништавање угрушка, оштећен током турбуленције јер није био добро причвршћен; то, као и прекид његовог сигурносног ужета док је посада допуњавала резерве ваздуха, наводи га да посумња да се међу њима налази саботер. Да би поправили ласер, посада мора да растави радио-предајник, чиме губе сваку комуникацију и навигацију са спољним светом. Ипак, пошто је подморница на нуклеарни погон, хирурзи и техничари ван Бенесовог тела могу да прате њихово кретање помоћу радиоактивног трагача, што омогућава генералу Алану Картеру и пуковнику Доналду Риду, који руководе CMDF-ом, да схвате стратегије посаде док се крећу кроз тело.
Подморница улази у лимфни систем, али ретикуларна влакна почињу да им праве проблеме. Посада је приморана да прође кроз унутрашње уво, па хируршко особље поред тела мора да одржава потпуну тишину како не би изазвало разорне вибрације. Док посада уклања ретикуларна влакна која зачепљују вентилационе отворе и прегревају моторе, један хируршки инструмент случајно пада, изазивајући потрес који баца посаду по кабини; Кору скоро убијају антитела, али успевају да се врате у подморницу на време. Када најзад стигну до угрушка, посади остаје само шест минута да изведе операцију и напусти тело.
Пре мисије, Грант је обавештен да је Дувал главни осумњичени као могући хируршки атентатор, али како мисија одмиче, он почиње да сумња у Мајклса. Током операције, Мајклс онесвешћује Овенса и преузима контролу над Протејом док је остатак посаде изван брода ради операције. Док Дувал завршава уклањање угрушка ласером, Мајклс покушава да усмери подморницу у исти део Бенесовог мозга како би га убио. Грант испаљује ласер у подморницу, што изазива њено скретање и судар; Мајклс остаје заробљен у олупини, притиснут управљачима за седиште, што привлачи пажњу белих крвних зрнаца. Док Грант спасава Овенса из Протеја, бело крвно зрнце прогута подморницу и убија Мајклса.
Преостала посада брзо плива до једног Бенесовог ока и кроз сузни канал излази из његовог тела неколико секунди пре него што се врате у нормалну величину.
Улоге
| Стивен Бојд || Чарлс Грант |- | Ракел Велч || Кора Питерсон |- | Едмонд О’Брајен || генерал Алан Картер |- | Доналд Плезенс || др Мајклс |- | Артур О’Конел || пуковник Доналд Рид |- | Вилијам Редфилд || капетан Бил Овенс |- | Артур Кенеди || др Питер Дувал |- | Жан дел Вал || др Јан Бенес |- | Бари Коу || помоћник за комуникацију |- | Кен Скот || агент тајне службе |- | Шелби Грант || медицинска сестра |- | Џејмс Бролин || техничар
Продукција Филм је првобитно био идеја Ота Клемента и Џерома Биксбија. Њих двојица су продали сценарио студију 20th Century Fox, који је најавио да ће то бити „најскупљи научнофантастични филм икада снимљен”. Режију је добио Ричард Флајшер, а продуцент је био Сол Дејвид; обојица су већ раније сарађивали са студијом. Флајшер је првобитно студирао медицину и анатомију на факултету, пре него што се определио за режију. Хари Клајнер је ангажован као сценариста.
Буџет је првобитно био постављен на 5 милиона долара. Касније је повећан на 6 милиона долара, од чега је 3 милиона потрошено на сценографију, а 1 милион на тест-снимања.
Подморница Протеј направљена је као сет у природној величини дужине 42 стопе (око 12,8 m). Прво се појављује у просторији „минијатуризатора”, а касније у сценама постављеним изван плућа и у унутрашњем уву, где глумци „пливају” око ње (у стварности су били окачени на жице). Реалистични модел Протеја садржао је све унутрашње просторије подморнице у којима су снимане сцене са глумцима, а његови делови су се могли уклонити ради лакшег снимања. Такође су били направљени мањи модели подморнице, укључујући минијатуру дугу око 5 стопа (1,5 m), која се могла искористити за сцене „летења” у апстрактним сценографијама које су представљале унутрашњост људског тела. Сетови срца и мозга, направљени да приме ову макету, испуниле су цео студио — снимане су методом „dry for wet”, односно без воде, а ефекат крвних ћелија постигнут је накнадним додавањем посебно снимљених плутајућих, обликованих елемената. Направљена је и мања макета од 18 инча (око 46 cm), која је могла да функционише у течности, за сцену у којој подморница пробија зид артерије. Још мања подморница, неколико центиметара дуга, коришћена је у сцени минијатуризације, где се показује како је Протеј ухваћен „прецизним механичким уређајем” и спуштен у стаклени цилиндар који се потом минијатуризује и постаје део шприца којим се подморница убризгава у научниково тело.
Глумцу Стивену Бојду ово је био први холивудски филм после пет година паузе. Ракел Велч је у овом филму одиграла своју прву улогу за студио Fox, а уговор је добила након што ју је супруга продуцента Сола Дејвида запазила на избору лепоте.
За техничку и уметничку разраду филма, Флајшер је позвао двојицу сарадника са којима је радио на филму Двадесет хиљада миља под морем (1954), који је режирао за Волта Дизнија. Дизајнер подморнице Наутилус из тог дилма, Харпер Гоф, осмислио је и изглед Протеја, док је технички саветник Фред Зендар такође радио на обе продукције.
У једном тренутку током припреме филма, Фантастично путовање је било замишљено као један од филмова из серијала о тајном агенту Дереку Флинту са Џејмсом Коберном у главној улози, које су такође продуцирали Fox и Сол Дејвид. У додатним материјалима на DVD издању из 2012. године налазе се странице оригиналног сценарија у којима је лик Чарлса Гранта (Стивен Бојд) идентификован као Флинт, а неке од духовитих реплика које је изговарао тај лик касније су задржане у филму као Грантове. Годинама касније, глумац Мајк Мајерс предложио је да сними део свог серијала Остин Пауерс под називом Shagtastic Voyage, у којем би Остин Пауерс био убризган у тело свог непријатеља, др Зла.
Воjна база у филму је величине 100×30 метара, а подморница Протеј 14×8 метара. Артерија, направљена од смоле и стаклопластике, била је 33 метра дуга и 7 метара широка; срце је било димензија 45×10 метара, а мозак 70×33 метра. Ефекат плазме створио је главни директор фотографије Ернест Ласло коришћењем ротирајућих светала у више боја, постављених изван полупрозирних декора. „Немамо претходника, зато морамо радити методом покушаја и грешака”, изјавио је продуцент Дејвид.
У својој књизи The Astro Boy Essays: Osamu Tezuka, Mighty Atom, and the Manga/Anime Revolution, Фредерик Шодт тврди да је студио желео да искористи неке идеје из манге Astro Boy јапанског аутора и аниматора Осамуа Тезуке, али га никада није потписан на шпици.
Исак Асимов, који је био замољен да напише роман на основу филмског сценарија, изјавио је да је сценарио био пун „рупа у причи” и добио дозволу да књигу напише на свој начин. Роман је објављен пре филма јер је Асимов писао веома брзо, док је снимање каснило.Asimov 1980:363
Музика Музику за филм компоновао је и дириговао Леонард Розенман. Композитор је намерно одлучио да не пише музику за прве четири ролне филма, све док протагонисти не уђу у тело др Јана Бенеса. Розенман је написао да је „хармонија целокупне партитуре готово потпуно атонална, осим на самом крају, када се наши јунаци врате у своју нормалну величину”.
Пријем Зарада Према подацима студија Fox, филм је морао да заради 9.400.000 долара да би остварио профит, али је зарадио 8.880.000 долара, што значи да је испрва забележио мали губитак. Ипак, продаја телевизијских права донела је профит, а каснија продаја филма на кућним видео издањима представљала је готово чисту добит.
Критике Филм је добио углавном позитивне критике, уз неколико примедби. Часопис Variety дао је позитивну рецензију пре премијере, наводећи: „Раскошна продукција, са неким бриљантним специјалним ефектима и врхунским креативним напором, представља забавно и поучно путовање кроз унутрашњи простор — тело једног човека.” Босли Краутер из новина The New York Times написао је: „Да, господо, када је реч о чистој научнофантастичној причи, ово је заиста изузетан филм — најшаренији и најмаштовитији још од Дестинације Месец (1950).” Ричард Шикел из магазина Life истакао је да ће награде бити „обилне” за публику која успе да прихвати „огромну дозу суспензије неверице” коју филм захтева. Он је приметио да, иако одлични специјални ефекти и сценографија понекад одвлаче пажњу од научне сврхе приказаног, „стара позната музика научне фантастике” у новом, раскошном аранжману представља „прави ужитак”. Озбиљност којом су сценариста Клајнер и редитељ Флајшер приступили причи, по њему, учинила ју је уверљивијом и забавнијом. Шикел је такође поменуо, али одбацио, тврдње других критичара да је филм „кемп”.
Филм на веб-сајту Rotten Tomatoes има рејтинг одобравања од 91%, на основу 35 рецензија, са просечном оценом 7/10. Критички консензус сајта гласи: „Специјални ефекти данас могу деловати помало застарело, али Фантастично путовање и даље остаје маштовито и узбудљиво путовање кроз људско тело.” Сајт Metacritic, који користи пондерисани просек, доделио је филму оцену 72 од 100, на основу 9 рецензија, што означава „углавном повољне” критике.
Награде Филм је освојио два Оскара, у категоријама за најбољу сценографију у боји и најбоље специјалне ефекте, а био је номинован још у три категорије (за најбољу фотографију, најбољу монтажу и најбољу монтажу звука).
Адаптације Новелизација