thumb|280п|Прва страница Саракиног грбовника са приказом грба Дубровачке републике, и два пратећа грба дубровачког лемства
Саракин грбовник је један од грбовника тзв. илирске хералдике. Рукопис садржи уобичајну илирску хералдичку преставу средњовјековних јужнословенских земаља и властелинских породица, али како се званично наводи, у доста хаотичном стању, без јасног уобичајног редослиједа.
Грбовник је саставио хералдичар Михајло Пешић око 1749. године.Vinko Foretić, „Dubrovački tiskar i knjižar 19. stoljeća Petar Franjo Martecchini kao crtač, akvarelist i ljubitelj starina”, Prilozi povijesti umjetnosti u Dalmaciji 10 (1956), 255. Збирка се чува у Дубровачкој архиви у Архивској јединици 98. која, између осталог садржи збирке 57 латинских пјесама пјесника Ђура Хиџе (1752 – 1833).Željko Puratić: „Poezija Đura Hidže Dubrovčanina na latinskom i narodnom jeziku”, Radovi, knjiga II (1964), donosi Hidžin životopis i pregled njegove poezije u rukopisu. Usto utvrđuje koji su rukopisi Hidžin autograf, a koji su prijepisi. Под архивском јединицом 140 налази се укоричено дјело које се састоји од преписа Статута и Законских књиха Дубровачке републике, те поменути грбовник. На почетној страници грбовника налази се у рукопису име и презиме Giovanni nob. de Saraca (Ђовани де Сарака), због чега се овај зборник грбова и назива Саракин грбовник.
Гровник је написан, већим дијелом, на латинском (91 текст) и италијанском језику (76), а само мањим дијелом на српском (25), те понешто на француском (11) и њемачком језику (1). Заснован је на Дубровачком грбовнику, који је претходно издат 1746. године.Александар Палавестра:Измишљање традиције:Илирска хералдика, Одељење за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, 2010, стр. 92
Опис и контроверзе За овај грбовник се засигурно зна да је дио илирске хералдике, настао три године након Дубровачког грбовника и самим тим, у доброј мјери дјели сличну садржину са другом илирском хералдиком, али и са наведеним грбовником. Међутим, прије пар година, када су информације о Саракиновом грбовнику, по први пут путем интернета, тврдило се да је ово некакав хрватски грбовникDubravka Peić Čaldarović: Grbovi hrvatskoga plemstva – činjenice kulturnog naslijeđa i identiteta, Hrvatski povijesni muzej, 2006. који нема везе са раније поменутом илирском хералдиком. Такође се тврдило, да његов аутор није Михајло Пешић, за кога се вјеровало да је био декларисани Србин,Hrvatsko grboslovno i zastavoslovno društvo Croatian Heraldic and Vexillological Association: Saracin grbovnik већ да је грбовник саставио сам Ђовани де Сарака, за неког непознатог наручиоца са иницијалима P. M. P.Александар Палавестра:Измишљање традиције:Илирска хералдика, Одељење за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, 2010, стр. 92
Касније се одустало од „новог” аутора, али се од различитих научних кругова у Хрватској наставило и даље са очигледном србофобијом. Тако се данас Михајло Пешић најчешће представља као Дубровчанин Михо Пешић. А у званичном музејском зборнику „Збирка Меморије Државног архива у Дубровнику и рукопис Куљенчић”, ауторке Пауле Зглав текст у вези грбовника гласи: Paula Zglav: „Zbirka Memoriae Državnog arhiva u Dubrovniku i rukopis Kuljenčić”, Državni arhiv u Dubrovniku, 2023.
Из датог текста се да примјетити да аутор нигдје не спомиње грбове Српског царства, тј. грбове цара Душана и цара Уроша Немаљића, који се обично налазе на почетку грбовника, као ни то да у набројаним земаљским грбовима недостају покрајине: Сремска Србија, Рашка, Босна, Македонија, Српско Приморје, као и Бугарска. Умјесто датог, стоји израз „и околних земаља”. У даљем тексту се наводи да ова архивска јединица садржи укупно 201 нацртан и осликан грб (претходно речено) „хрватских племићких обитељи”. Међутим, поуздано се зна да њих бар 151 су властелинске породице које долази са простора Српске деспотовине или Босанског краљевства. На крају, грбовник је писан на латиници и ћирилици, а у поменутој Збирци се каже да грбовник садржи текстове на латиници, грчком алфабету и глагољици.Paula Zglav: „Zbirka Memoriae Državnog arhiva u Dubrovniku i rukopis Kuljenčić”, Državni arhiv u Dubrovniku, 2023., pp 10
Нажалост, ово је званичан наратив преставника Дубровачког музеја у вези Саракиновог грбовника.
Референце
Литература
Александар Соловјев: „Историја српског грба и други хералдички радови“, Београд : Правни факултет Универзитета : Досије : БМГ, 2000. pp. 378–390. Бранко Марушић: IVO BANAC, „“, GZH.
Види још Илирски грбовници Грб Душановог царства према илирским грбовницима
Категорија:Илирски грбовници