Анадолски рок (тур. Anadolu rock), познат и као турски психоделични рок, је жанр који представља фузију турске народне музике и рок музике. Жанр се појавио средином 1960-их, убрзо након што су рок групе стекле популарност у Турској. Најпознатији представници овог жанра су турски музичари Бариш Манчо (тур. Barış Manço), Џем Караџа (тур. Cem Karaca), Еркин Корај (тур. Erkin Koray), Селда Багџан (тур. Selda Bağcan), Фикрет Кизилок](тур. Fikret Kızılok), као и групе попут Могулар (тур. Moğollar).

Историја и развој

Позадина (1930-их - 1960-их) Историја анадолског рока сеже уназад све до оснивања Турске Републике. Мустафа Кемал Ататурк је од раних 1930-их промовисао опсежне промене у циљу изградње националне форме музике. Сматрао је да музика треба да буде заснована на националним и модерним темељима, а музичари би требало да раде на турским мелодијама и чине их полифоним у складу са правилима западне хармонске музике. Као резултат тога, анадолска народна музика почела је да се шири, а људи су почели да слушају анадолске народне мелодије уместо отоманске музике.

Шездесетих година 20. века, Рокенрол почиње да се слуша, а рок групе попут Битлса, Ролинг стоунса, Лед зепелина и Омеге постале су популарне, посебно у Истанбулу. Жанр се ширио и постао популаран међу елитном омладином града. У Истанбулу, средњошколци и студенти су почели да оснивају сопствене бендове и изводе обраде рокенрола и твиста 1957. године. Студенти који ће касније постати познати певачи, попут Бариша Манча и Еркина Кораја, наступали су на аматерском концерту који су организовали, а који је познат као први рокенрол концерт у Турској. Турски певачи, попут Ерола Бијукбурча (тур. Erol Büyükburç), почели су да издају обраде америчких песама на енглеском језику, као и своје оригиналне песме.

Златно доба анадолског рока и турског психоделичног рока (1960-1980) Од 1957. године, турске радио-станице су пуштале surf rock, а у турским биоскопима су се приказивали филмови са Елвисом Прислијем и Билом Хејлијем. Ово је инспирисало музичаре попут Еркина Кораја да већ 1957. почну са обрадама рокенрол мелодија, користећи нову електричну гитару.

До раних 1960-их, турске групе су почеле да изводе инструментале. Прва оригинална поп песма на турском језику била је "Ayrılanlar İçin", коју је 1964. објавио Тимур Селџук (тур. Timur Selçuk). Појавили су се и други певачи, укључујући Бариш Манча, који је првобитно снимао још почетком 1960-их, пре него што је касније предводио раст турске рок музике 1970-их са албумима као што је 2023 (1975), поставши "отац анадолског рока".

Домаћа рок музичка сцена у Турској брзо се проширила средином и крајем 1960-их. Године 1963, гитариста Еркин Корај објавио је "One September Night" (Bir Eylül Akşamı), која се сматра првом рокенрол песмом на турском језику и отворила је нову еру - Турски психоделични рок. Од 1968. до око 1975. године, психоделични рок је постао популаран у Турској, нарочито рад Кораја, који се сматра "изузетно утицајном фигуром на истанбулској музичкој сцени". Групи Могулар (тур. Moğollar) се приписује да је "променила пејзаж турског рока укључивањем елемената анадолске народне музике", а након снимања у Француској под називом Les Mogols, свој музички жанр су назвали Анадолу Поп (Anadolu Pop).

Други пионир, Фикрет Кизилок, комбиновао је стил Анадолу Поп са отворено политичким текстовима, и експериментисао са електронском музиком.

Турски музичари су редовно наступали и на такмичарским европским музичким фестивалима. Године 1964, Тулај Герман (тур. Tülay German) је извела песму "Burçak Tarlası" на Балканском музичком фестивалу у bossa nova стилу, и одмах је постала популарна. Као директан резултат, лист Hürriyet организовао је такмичење "Златни микрофон" (Altın Mikrofon), како би подстакао развој нових песама на турском језику које спајају народне мелодије и западни стил музике. Ово је помогло да се идентификује нова генерација музичара, укључујући групе Mavi Işıklar, Silüetler, и музичаре Џема Караџу, Едипа Акбајрама (тур. Edip Akbayram), Селчука Алагоза (тур. Selçuk Alagöz) и његову сестру Рану Алагоз (тур. Rana Alagöz). Финалистима је додељена прилика да сниме сингл и оду на турнеју по земљи, што је омогућило да се овај жанр прошири и ван великих градова.

Крај ере анадолског рока (1980) Анадолски рок је остао популаран до касних 1970-их. Током овог периода, неки музичари су заузели став подршке обичном народу, попут Селде Багџан (тур. Selda Bağcan). За младе људе, популарна музика постала је синоним за левичарско размишљање, протесте за већу једнакост, слободу и права радника. Левичарски ставови ових уметника нису им донели симпатије власти.

Како су се 1970-е завршавале, Турска се суочила са економском рецесијом и социјалним немирима. Војни пуч 12. септембра 1980. године означио је крај жанра анадолског рока. Левичарски рокери су се суочили са репресијом, док је суморна политичка атмосфера подстакла популарност меланхоличног арабеск жанра током 80-их.

Након пуча, рок музичарима је забрањено наступање, многи уметници су морали да побегну у иностранство, попут Џема Караџе, а неки су затворени.

Ера турског рока (После 1990-их) Како су други рок жанрови добијали на популарности у Турској, анадолски рок је почео да се диверзификује. Турски рок који је настао из овог периода био је често далеко од својих традиционалних анадолских корена и није имао директне везе са народном музиком.

Каснијих деценија дошло је до пораста турских рок бендова као што су Duman, Mor ve Ötesi, Gece Yolcuları, Almora, Kurban, Kargo, Vega, Çilekeş, Redd, Gripin и maNga. Утицаји на све ове бендове спадају у широк спектар жанрова, од Seattle Sound (Гранџ) до Хеви метала или doom метала и rapcoreа.

Због тога се данас термин Анадолски рок односи на фузију широког избора западних рок поджанрова са традиционалним турским звуком или чак рок музику са турским текстовима.

Крајем 1980-их, у Турској се формирало неколико метал група, попут Mezarkabul (Pentagram).

2010-е Крајем 2010-их, појавили су се неки рок музичари и бендови који хармонизују народне мелодије са роком, као што је певачиц Гаје Су Акјол (тур.Gaye Su Akyol), и бендови попут Palmiyeler, Ayyuka, Makas, холандска анадолска рок група Алтин Гин (тур. Altın Gün) и Kit Sebastian са седиштем у Великој Британији.

Године 2014. покренут је Anatolian Rock Revival Project са визијом очувања културе анадолског рока и њеног преношења на будуће генерације. Група Nemrud спаја богату традицију анадолског рока са комплексношћу западног прогресивног рока, стварајући јединствен звук.

Референце

Категорија:Рок музика Категорија:Турска музика