Алан Бејтс

Сер Алан Артур Бејтс (Дарби, 17. фебруар 1934 – Бредборн, 27. децембар 2003) био је енглески глумац који је стекао славу 1960-их, када се појавио у филмовима од Whistle Down the Wind до A Kind of Loving.

Бејтс је такође познат по својој улози са Ентонијем Квином у филму Грк Зорба, као и по улогама у филмовима King of Hearts, Georgy Girl, Far From the Madding Crowd и The Fixer, за који је добио номинацију за Оскара за најбољег глумца. Године 1969. глумио је у филму Кена Расела Заљубљене жене са Оливером Ридом и Глендом Џексон.

Бејтс је касније глумио у филмовима The Go-Between, An Unmarried Woman, Nijinsky и The Rose са Бет Мидлер, као и у многим телевизијским драмама, укључујући The Mayor of Casterbridge, The Collection Харолда Пинтера, A Voyage Round My Father, An Englishman Abroad и Pack of Lies.

Такође се појављивао на позоришту, посебно у представама Сајмона Греја, као што су Butley и Otherwise Engaged.

Младост десно|мини|Плава плоча на кући у којој је Алан Бејтс одрастао — постављена у сарадњи са Британским филмским институтом Бејтс је рођен у старачком дому „Краљица Мери“ у опатији Дарли у Дарбију у Енглеској, 17. фебруара 1934. године, као најстарији од тројице дечака Флоренс Мери (рођене Виткрофт), домаћице и пијанисткиње, и Харолда Артура Бејтса, осигуравајућег брокера и виолончелисте.

Оба његова родитеља су били аматерски музичари који су охрабривали Бејтса да се бави музиком. Са 11 година, одлучивши да постане глумац, уместо тога студирао је драму. Развијао се похађајући представе у Дарбијевом Малом позоришту.

Бејтс се школовао у гимназији Херберт Страт у Белперу, Дарбишир (сада „Стратс“, волонтерски пословни и друштвени центар), а касније је добио стипендију за Краљевску академију драмских уметности у Лондону, где је студирао код Алберта Финија и Питера О'Тула, пре него што се придружио Краљевском ратном ваздухопловству.

Каријера

Појављивања у раној фази Бејтс је дебитовао на сцени 1955. године у представи You and Your Wife у Ковентрију.

1956. године, Бејтс је дебитовао на Вест Енду као Клиф у представи Look Back in Anger, улози коју је осмислио у Краљевском позоришту и која га је учинила звездом. Такође је играо улогу на телевизији (за ITV Play of the Week) и на Бродвеју. Био је члан глумачке трупе 1967. на Стратфорд фестивалу у Канади, играјући насловну улогу у представи Ричард III.

Телевизија Крајем педесетих година прошлог века, Бејтс се појавио у неколико телевизијских представа у Британији, у емисијама као што су ITV Play of the Week, Armchair Theatre и ITV Television Playhouse.

Године 1960, Бејтс се појавио као Ђорђо у последњој епизоди ТВ серије The Four Just Men.

Бејтс је радио за компанију Padded Wagon Moving Company почетком 1960-их док је глумио у позоришту Circle in the Square у Њујорку.

Филмска слава (1960–1979) Бејтс је дебитовао у филму Забављач (1960) уз Лоренса Оливијеа, Џоун Плаурајт, Алберта Финија и остатак глумачке екипе. Бејтс је играо главну улогу у свом другом филму, Whistle Down the Wind (1961), уз Хејли Милс, и режију Брајана Форбса. Након тога је глумио у филму A Kind of Loving (1962), у режији и дебитантском филму Џона Шлезинџера. Оба филма су била веома популарна у Великој Британији, а овај други му је донео номинацију за награду БАФТА за најбољег глумца и учврстио га као филмску звезду. Неки филмски критичари навели су крими драму The Running Man из 1963. као једну од Бејтсових најбољих улога. У филму су главне улоге играли Лоренс Харви као човек који лажира своју смрт и Ли Ремик као његова све више конфликтна супруга, док је Бејтс играо споредну улогу Стивена Медокса, истражитеља осигуравајуће компаније. лево|мини|Бејтсова фотографија за његов дебитантски филм, Забављач (1960). Бејтс је затим глумио у адаптацији филма Харолда Пинтера The Caretaker (1963) заједно са Доналдом Плезенсом и Робертом Шоом. Филм је режирао Клајв Донер, који је потом снимио филм Nothing but the Best (1964) са Бејтсом. Био је ко-главна улога са Ентонијем Квином у хит филму Мајкла Какојаниса Грк Зорба (1964), добитнику Оскара; главна улога у кратком филму Once Upon a Tractor (1965); и глумио је у филму Филипа де Броке King of Hearts (1966).

Бејтс је такође глумио главну мушку улогу уз Лин Редгрејв у насловној улози филма Georgy Girl (1966), у којем су се појавили и Џејмс Мејсон и Шарлот Ремплинг у споредним улогама. Поново се састао са Шлезингером у филму Далеко од разуздане гомиле (1967), у којем су глумили и Џули Кристи, Теренс Стемп и Питер Финч. За ова два филма, Бејтс је зарадио три номинације за Златни глобус: за најбољег глумца у комедији/мјузиклу и најбољег мушког новајлију; и за најбољег драмског глумца на следећој церемонији.

1968, Бејтс је глумио заједно са Дирком Богардом и Ијаном Хоумом у филму Џона Франкенхајмера The Fixer (1968), адаптираном према роману Бернарда Маламуда заснованом на истинитој причи о Менахему Менделу Бејлису. Филм је Бејтсу донео номинацију за Оскара за најбољег глумца, као и још једну номинацију за Златни глобус. Након тога је снимио филм Заљубљене жене (1969), у режији Кена Расела, са Оливером Ридом и Глендом Џексон у главним улогама, у којем су се Бејтс и Рид рвали потпуно голи. Сцена је била прекретница за табуе тог времена, јер је то био први студијски филм који је икада приказивао потпуну фронталну мушку голотињу. Бејтс је такође зарадио још једну номинацију за награду БАФТА за најбољег глумца за своју изведбу.

Након тог успеха, појавио се као пуковник Вершинин у филму Националног позоришта Three Sisters, поново сарађујући са Лоренсом Оливијеом (који је режирао) и Плаурајтовом. Редитељ Шлезинџер га је лично изабрао да игра главну мушку улогу у филму Sunday Bloody Sunday (1971). Међутим, био је преокупиран снимањем филма The Go-Between за редитеља Џозефа Лозија, поново заједно са Џули Кристи, а отприлике у то време је постао и отац, па је стога одбио улогу (која је на крају припала Финчу).

Бејтс је глумио у филмској адаптацији филма A Day in the Death of Joe Egg (1972) са Џенет Сузман и продуцирао је и појавио се у кратком филму Second Best (1972). Глумио је у филму Story of a Love Story (1973). Такође је глумио у две адаптације својих успешних позоришних улога: улози за коју је добио награду Тони у филму Butley (1974), као и у филму In Celebration (1975). Глумио је негативца у филму Royal Flash (1975). Појавио се поред Сузане Јорк и Џона Херта у филму The Shout (1978); и уз Џил Клејбург у филму An Unmarried Woman (1978). Такође је играо немилосрдног пословног менаџера Бет Мидлер у филму The Rose (1979).

Филм и телевизија (1980-те) Бејтс је глумио у ТВ филмовима Piccadilly Circus (1977) и The Mayor of Casterbridge (1978). У филму The Mayor of Casterbridge (1983), био је Гај Берџес, геј члан кембриџског шпијунског ланца у егзилу у Москви, а у филму Pack of Lies (1987), био је агент британске тајне службе који прати неколико совјетских шпијуна. десно|мини|Рекламни снимак Бејтса, 1970. У филму Херберта Роса Nijinsky (1980) Алан Бејтс је одиграо улогу и скривеног геј љубавника и доминантног ментора. Следеће године, био је део филма Џејмса Ајворија Quartet (1981), у којем су глумили и Меги Смит, Изабел Ађани и Ентони Хигинс. Филм The Return of the Soldier (1982), поново га је ујединио са Џули Кристи, Глендом Џексон и Ијаном Хоумом. У филму The Wicked Lady (1983) удружио се са Феј Данавеј, али је добио лоше критике.

Бејтс је потом глумио заједно са Џули Ендруз у филму Duet for One (1986). У трилеру A Prayer for the Dying (1987) редитеља Мајка Хоџиса, игра главног антагонисту уз Микија Рурка и Боба Хоскинса. А у филму We Think the World of You (1988), глуми старијег љубавника младог осуђеника Гарија Олдмана који бива послат у затвор и поверава свог вољеног, несташног немачког овчара љубавнику на бригу.

Каснија каријера Бејтс је наставио да ради на филму и телевизији током 1990-их, укључујући улогу Клаудија у верзији Хамлета Франка Зефирелија (1990). Године 2001. придружио се звезданој глумачкој постави у хваљеној драми Роберта Алтмана Госфорд парк, у којој је играо батлера Џенингса. Касније је играо Антонија Агрипу у ТВ филму Spartacus из 2004. године, али је преминуо пре премијере. Филм је био посвећен сећању на њега и сећању на писца Хауарда Фаста, који је написао оригинални роман који је инспирисао филм Спартак Стенлија Кјубрика.

На сцени, Бејтс је имао посебну повезаност са представама Сајмона Греја, појављујући се у представама Butley, Otherwise Engaged, Stage Struck, Melon, Life Support и Simply Disconnected , као и у филму Butley и Грејевој ТВ серији Unnatural Pursuits. У Otherwise Engaged, његов колега је био Ијан Чарлсон, који му је постао пријатељ, а Бејтс је касније допринео поглављу у књизи о свом колеги из 1990. године, након Чарлсонове ране смрти.

Бејтс је постављен за Команданта Ордена Британске империје на додели рођендана 1995. године, и проглашен је витезом на додели новогодишњих почасти 2003. године, у оба случаја за заслуге у драми. Био је покровитељ Центра за глумце у Ковент Гардену у Лондону од 1994. до своје смрти 2003. године.

Лични живот Бејтс је имао бројне хомосексуалне везе, укључујући дугорочне афере са глумцем Николасом Грејсом и олимпијским клизачем Џоном Каријем, како је детаљно описано у ауторизованој биографији Доналда Спотоа Otherwise Engaged: The Life of Alan Bates.

Бејтс је приватно признао да је био бисексуалац или хомосексуалац у различитим фазама свог живота; Спото је окарактерисао Бејтсову сексуалност као двосмислену, наводећи: „Волео је да се јавно појављује са женама и да се мази са њима приватно. Међутим, његове озбиљне романсе и најстраственији сексуални живот дешавали су се са мушкарцима. [...] У свом приватном животу, највише од свега је желео да има једну праву и трајну везу, да воли и да буде вољен од стране једног верног мушкарца.“ Чак и након што је хомосексуалност делимично декриминализована у Енглеској 1967. године, Бејтс је ригорозно избегавао интервјуе и питања о свом личном животу, па чак је и својим мушким љубавницима негирао да у његовој природи постоји хомосексуална компонента.

Бејтс је био ожењен глумицом Валери „Викторијом“ Ворд од 1970. до њене смрти од срчаног удара повезаног са болешћу исцрпљивања 1992. године, иако су се њих двоје раздвојили рано у браку, око 1973. године. Имали су синове близанце, рођене у новембру 1970: Бенедика и Тристана Бејтса. Тристан је умро након конзумирања алкохола и опијума или хероина у Токију 1990. године, што је разорило Бејтса.

Током целог свог живота, Бејтс је тежио да буде сматран шармантним и харизматичним, или барем као мушкарац који, као глумац, може деловати привлачно и привлачити жене. Такође је бирао неке улоге са аспектом хомосексуалности или бисексуалности, укључујући улогу Руперта у филму Заљубљене жене из 1969. и улогу Френка у филму We Think the World of You из 1988.

Смрт Након борбе са дијабетесом и можданог удара, Бејтс је умро од рака панкреаса 27. децембра 2003. године, након што је пао у кому. Сахрањен је у цркви Свих Светих у Бредборну у Дарбиширу. Бејтс је завештао сапутници и глумици Џоани Петет 95.000 фунти () након његове смрти. Њих двоје су били пријатељи од 1964. године, а Петет му је пружила подршку и друштво током његових последњих месеци након што му је у фебруару 2003. дијагностикован рак панкреаса.

Otherwise Engaged: The Life of Alan Bates Књига Доналда Спотоа из 2007. године, Otherwise Engaged: The Life of Alan Bates, је постхумно ауторизована биографија Алана Бејтса. Написана је у сарадњи са његовим сином Бенедиком и братом Мартином и садржи више од стотину интервјуа.

Позориште Тристан Бејтс Бејтс и његова породица основали су позориште Тристан Бејтс у Глумачком центру у Ковент Гардену, у знак сећања на сина Тристана који је преминуо у 19. години. Тристанов брат близанац, Бенедик, је заменик директора.

Види још Грк Зорба (филм) Заљубљене жене (филм)

Референце

Спољашње везе

Alan Bates at the BFI's Screenonline

Категорија:Добитници награде Тони Категорија:Добитници награде БАФТА Категорија:Умрли 2003. Категорија:Рођени 1934.