Ладислав Ћелави (, ) био је члан династије Арпада, унук Такшоња, великог везира Мађара. Он је једини познати брат Вазула, побуњеног војводе који је ослепљен по наређењу њиховог рођака, краља Светог Стефана I од Мађарске, 1031. или 1032. године. Средњовековни хроничари, у свом настојању да прикрију да су краљеви Мађарске потицали од принца кога је осудио свети први краљ, писали су да је уместо Вазула, Ладислав био предак мађарских монарха. Јан Штајнхибел и други модерни словачки историчари пишу да је био војвода од Њитре под пољском влашћу, али ову теорију историчари нису универзално прихватили.

Живот Ладислав је био син Михаља, који је био млађи син великог везира Такшоња. Према мађарским историчарима, укључујући Ђулу Криштоа, он је био млађи од Михаљова два сина. С друге стране, Штајнхибел и други словачки историчари пишу да је његов брат, Вазул, био млађи од њега. Име њихове мајке је непознато. Ђерђ Ђерфи пише да је она „можда била“ у сродству са Самуилом Бугарским, јер је име њена два сина било популарно у Самуиловој породици.

Ђерфи такође пише да ни Ладислав ни његов брат, обојица још увек малолетни, нису били у позицији да обављају административне функције када им је отац умро негде пре 997. године. Супротно овом ставу, Владимир Сегеш пише да је њихов ујак, велики везир Геза, именовао Ладислава да управља „Војводством Њитра“ убрзо након што им је отац убијен, око 977. године, по наређењу истог великог везира. Сегеш додаје да је Геза отпустио Ладислава у корист свог сина, Стефана, 995. године, али је овај други, када је наследио Гезу као велики кнез 997. године, поново доделио војводство Ладиславу.

Треће гледиште представља Штајнхибел. Он пише да је Ладислав Ћелави постао војвода Њитре тек након што је Болеслав I Храбри, пољски војвода, окупирао велике територије северно од реке Дунав 1001. године од Стефана, који је у међувремену крунисан за првог краља Угарске. Сегеш такође пише да је Ладислав по други пут управљао Нитријским војводством под пољском влашћу почетком 11. века. С друге стране, теорију да су велике територије северно од Дунава биле под пољском влашћу почетком 11. века, која се заснива само на каснијем извору, Пољско-мађарској хроници, оштро критикује Ђерфи. Он пише да је „Њитријским војводством“ у овом периоду управљао један од краљевих следбеника, Хонт.

Да ли је Ладислав умро као вазал Болеслава Храброг или Стефана I, расправљају чак и словачки историчари. Према Сегешу, умро је тек након што су се Пољаци повукли из Њитранског војводства 1018. године, а након његове смрти, његов брат Вазул га је наследио као вазал краља Стефана. С друге стране, Штајнхибел каже да је Ладислав још увек био вазал Болеслава Храброг када је умро, а његов брат га је наследио негде пре 1030. године.

Породица Chronicon Pictum пише да је узео „жену из Рутеније“.The Hungarian Illuminated Chronicle: (ch. 60.87), p. 113. На основу овог извештаја, мађарски историчар Ђула Кришто каже да је она била члан династије Рјурикович из Кијевске Русије. Додаје да јој је вероватно име било Премислава. Према многим мађарским хроникама, Ладислав је био предак краљева Мађарске који су владали после 1046. године, јер је имао три сина, укључујући краљеве Андрију I и Белу I. Међутим, други извори, укључујући Загребачку хронику и Легенду о Светом Ђерарду, сачували су предање да је њихов отац заправо био Вазул. И Ђерфи и Штајнхибел пишу да је Ладислав Ћелави имао сина, али се звао Бонузло, према првом, и Домослав, према другом.

Следеће породично стабло представља Вазулово порекло и његове потомке.

(а) Да ли је Менуморут стварна или измишљена особа, расправљају савремени научници.(б) Хазарка, печенешка или поволшка Бугарка.(ц) Ђерфи пише да је можда била чланица Првог бугарског царства|Бугарске династије Кометопули.(д) Кристо пише да је можда била чланица династије Рјурик из Кијевске Русије.(е) Многе мађарске хронике пишу да су Левенте, Андрија и Бела били синови Ладислава Ћелавог, али је поузданост овог извештаја сумњива према савременим историчарима.

Референце

Литература

The Hungarian Illuminated Chronicle: Chronica de Gestis Hungarorum (Edited by Dezső Dercsényi) (1970). Corvina, Taplinger Publishing. .

Спољашње везе Kristó Gyula: Kik és hányan voltak a honfoglaló magyar vezérek?

Категорија:Рођени у 10. веку Категорија:Умрли 1030. Категорија:Мађарски племенски поглавари Категорија:Арпадовци