Нишан (споменик)

Нишани су муслимански камени надгробни споменици који се могу срести широм Балкана: у Босни и Херцегови, Србији, Црној Гори, Македонији. Почели су да се клешу и постављају одмах ро доласку Османлија на ове просторе и постављају се до данас.

Нишани из османског периода својом старошћу, лепотом, документованошћу, поетско-филозофском и историјском вредношћу, представљају културну баштину народа и краја где се налазе.

Основне карактеристике Основна карактеристика нишана је да су израђени у облику усправних стубова, као и то што сваки гроб има пар таквих споменика – надглавни, већи и други мањи на супротној страни, код ногу покојника.

Обично су у облику стубова који су у основи најчешће четворострани, али могу бити прављени и као висестране призме. На врху се нишан може завршавати у види пирамиде, или са вратом на коме је турбан, односно нека друга врста капе, када се ради о сахрањеним мушкарцима. Други најчешћи облици су усправно постављене уске плоче које се различито завршавају на врху – на сљеме, равно, заобљено или другачије.

Постоје мушки и женски нишани, који се упадљиво разликују по облику. Мушки нишани су рађени у облику стуба, а надглавни нишан на врху пртелази у танки врат и завршава се најчешће исклесаним турбаном, док су женски нишани готово увек уске плоче и већином су оба идентично обликована.

Историја Први следбеници пророка Мухаммеда нису познавали нишане као врсту архитектонских надгробних споменика. Муслимани су у то време гробове обележавали скромно, само каменом, колико да означе место укопа, или често без икаквих обележја. Такво једно гробље – мезарје Џенетул беки и данас се може видети у непосредној близини Пророкове џамија у Медини. У арапским земљама и данас се ретко практикује постављање надгробних споменика.

Османски утицај О појави првих нишана на Балкану Шефик Бешлагић, босанскохерцеговачки историчар културе, је рекао: „Нешто прије доласка у Босну, Турци су освојили знатне области данашње Србије и Македоније… Тада је већ искориштаван македонски мрамор за клесање нишана угледним личностима… Када су Турци стигли у Босну, ту и тамо, по поруџбини је стигао постављен понеки такав нишан.” Традиција израде старих форми нишана одржала се до првих деценија 17. века. Називани су по звању умрлога, па су постојали: улемански нишани, агински, пашински, еснафски нишани, затим нишани трговаца, војних заповедника и други.

Нишани из раног османског доба подсећају на усправне стећке. Чак и рељефни мотиви старих нишана директно су пренесени са стећака. Осим фигуралних облика, на њима се могу видети декоративни украси у облику цветних венаца, спирала, цик-цак украса и други. Њихова израда има претечу у богумилским стећцима, у народу познатим као „мраморови”. Није утврђено како су настали усправни облици стећака, али се претпоставља да су они претеча каснијих надгробних споменика на балканском подручју. Нишани најстарије епохе у Босни и Херцеговини имају доста заједничких елемената са средњовјековним стећцима и означавају гробове исламизованих становника Босне.

Европски утицај Уопштено се сматра да верски прописи ислама забрањују представљање људи и животиња у уметности и архитектури, као и постављање њихових слика. Међутим данас није реткост видети фотографију преминуле особе на нишану муслимана, па и чак и на нишану шехида, коју је његова породица поставила из неких личних разлога.

Натписи У најранијем периоду, у 15. веку, јављају се прелазни облици, од стећака према нишанима. Нишани из 15. века са турбанима називају се скопски, јер су рађени од мермера из места Аранђелово, код Скопља. Они су најчешће рађени без икаквих натписа. Већ почетком 16. века нишани са турбанима добијају натпис – тарих (специфична врста епитафа). Урезуји се натписи на оријенталним језицима, претежно на арапском, тирском, али и на персијском језику, а од 20. века јављају се натписи на нишанима који су писани народим језиком, латиницом и ћирилицом.

У Новом Пазару је 2023. објављена књига „Нишани у харемима новопазарских џамија”, настала је као резултат међународног пројекта Османско културно наслеђе Санџака. Током пројекта обрађено је 320 нишана, од којих је 181 са натписом. Пројектни тим је извршио транскрипцију натписа на латиници и босанском језику. На основу теренског рада дошло се до закључка да већина нишана са натписом датира из 19. века, најстарији нишан потиче из 18. века и припада војнику Хусејну, а налази се у харему новопазарске Алтун Алем џамије, где се налази и нишан босанског валије Исмаил-паше.

На мезару хафиза Салиха Гашевића у Црној Гори стоје два нишана, прилично оштећена. На узглавном нишану је тарих (епитаф, натпис) писан на турском језику у десетак косих редова исписаних несхталик писмом. Први пут овај епитаф је преведен и објављен у календару Народна узданица за 1936. годину, који је излазио у Сарајеву. Други превод извршио је познати оријенталиста Мехмед Мујезиновић и објавио га у Таквиму, календару за 1973. годину. Натпис у преводу гласи:

„Одличници међу мојим сљедбеницима су они којизнају Кур’ан наизуст.(Хадис)О срце, не заваравај се пролазним свијетом,Јер ћеш га заиста једног дана напуститиИ растати се са свим својим пријатељима.Кад смрт приспије скинуће ти гиздаву одјећу којом се поносиш,И мјесто ње обући ти смртну кошуљу (ћефине).”Колашински кајмекам Никшићанин Хафиз Салих.Година 1316. (1898/99)

оригинални шехидски нишан, који је препоручила Исламска заједница у Босни и Херцеговини, типски нишан са или без фотографије умрлог, црна плоча са белим стубовима са или без фотографије, нишан са турбаном или фесом, нишан са минаретом поред, нишан у облику арапског броја осам и остали нишани различитих, произвољних облика.

У Босни и Херцеговини има нишана који су постали и национални споменик. Такви су, на пример Кајтазовића нишани у селу Доња Лучка код Цазина. Ови нишани су подигнути у периоду од 1913. до 1950.године. Они су веома високи, мушки достижу висину и до 3 метра и нису прављени у складу са прописима ислама. На подручју Гламоча налази се нишан Омер-аге Башића, висок око 4 метра, који је највећи у Босни и Херцеговини, а верује се и у Европи.

У Новом Пазару је 2023 године објављена књига групе аутора „Нишани у харемима новопазарских џамија”. Књига је настала је као резултат међународног пројекта Османско културно наслеђе Санџака, који је реализован у сарадњи Универзитета Киркларели и Асоцијације матураната Турске АСМАТ, а подржан је од стране Турске агенције за сарадњу и координацију (ТИКА). Обрађен је укупно 321 нишан из девет новопазарских џамија: Ахмед Војвода, Алтун-алем, Бор џамија, Паланка, Дибак Исхак, Ферхадија, Паричка, Куру чешме и Лејлек џамија.

Види још Мезарје

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Исламска култура Категорија:Ислам у Србији Категорија:Ислам у Босни и Херцеговини Категорија:Ислам у Црној Гори Категорија:Исламска уметност Категорија:Исламска архитектура

Нишан (споменик)

Źródło i licencja