Таркачу ( старогрч. Ταρκατζοῦς) био је други по реду најстарији син великог везира Арпада. Његово постојање је познато преко Константина Порфирогенита, кога је око 948. посетила мађарска делегација и говорила о Мађарима и Арпадовој породици, што је он забележио у свом делу De administrando imperio.Györffy György: István király és műve. 2. kiadás. Budapest: Gondolat. 1983.
Свеукупно био је мађарски племић с краја 9. и почетка 10. века. Био је син Арпада и брат Јелека, Јуточа, Золта и Линтике. Био је отац Тебелеса и деда Термацуса. Подједнако је могуће, како наводи Ђерфи Ђерђ, да је био предак лозе Зеринда Ћелавог и Копањија.
Порекло имена Ђула Немет је сматрао да је име деминутив од титуларног имена Таркан. Деже Паиш га је извео из туркијског глагола који значи „настати“. На основу тога, он и Ђула Кришто су сматрали да је реч о истој особи као Линтика (Liüntika).
Географска пребивалишта Ђерђ Ђерфи је за мађарска племена претпоставио такозвани полуномадски, зимско-летњи испашни начин живота, током којег су Арпад и његови синови такође мигрирали између својих зимских и летњих резиденција дуж реке, због потребе животиња за водом. У свом испитивању топонима, закључио је да је подручје пребивалишта везира била лева обала Дунава. Арпад је „номадски живео“ између Печуја и острва Чепел, а зимске резиденције његових синова биле су на обе стране Дунава, око Толне и Калоче. Овај систем је могао настати тек када су Мађари већ окупирали Панонију, тј. после 900. године. Овај систем и локације су биле настале веома брзо после досељавања на ове просторе, јер се након Курсанове смрти (904) може уочити његова модификација, када је Арпад заузео обалу Дунава до Чалокеза, припојивши себи Курсаново подручје пребивалишта.
Према овоме, Таркачуова зимска резиденција је у Тархачја-пусту близу Толнавара, а он се преселио дуж линије водотокова Шио-Капош-Сек до своје летње резиденције, у данашњи Тарош. Имена његових потомака, Тевел и Тормаш, такође се јављају у том подручју, и ово је вероватно постало дом предака клана из ког је потицао, око којег се касније развила жупанија Толна.
Назив места Таркачуове резиденције је у области доњег Дунава у жупанији Кеве, која је након освајања била једна од области Кабара, обично је био део војводства које је припадало престолонаследницима. Тархош у жупанији Бекеш налази се на рубу војводства Бихар, а резиденција у жупанији Хевеш спада у резиденцијално подручје клана Аба, који је у сродству са Кабарима.
Његов живот Ако је претпоставка Ђерђа Ђерфија тачна да је Арпада наследио Саболч на врховној власти, а Таркачу је још био жив у то време, онда је он могао бити престолонаследник поред Саболча. На то указују дукатски смештајни простори које се држало за престолонаследника, а као престолонаследник је тиме могао бити вођа Кабара.
Таркачуово име се појављује у облику имена Дурсак, као један од вођа италијанске кампање 921–922. у друштву Бурсака/Богата. Róna-Tas András: A honfoglaló magyar nép: Bevezetés a korai magyar történelem ismeretébe. Budapest: Balassi. 1997. Према Лијутпранду, Дурсак и Богат су били веома добри пријатељи са италијанским краљем Беренгаром, који је у то време такође носио царску титулу. Мађари који су кренули ка Италији помогли су му да се обрачуна са својим противницима, који су се окупили у Верони. Мађари су успешно изненадили Беренгарове противнике побовши их или заробивши.Csorba Csaba. Árpád népe, Tudomány – Egyetem, Kulturtrade Kiadó. Budapest, 1997.
Неки, укључујући Ђулу Криштоа, верују да је он постао велики кнез после Арпада.
Потомци Тормаш је такође био члан мађарске делегације која је посетила Византију око 948. године, коју је предводио Булчу харка. Цар Константин Пурпурнорођени је оставио потомству информације које је прикупио из извештаја делегације у свом делу, из којег знамо да је Таркачуов син био Тевели, а његов син, Таркачуов унук, био је принц Термечи.Györffy György: István király és műve. 2. kiadás. Budapest: Gondolat. 1983.
Гране Арпадова два сина избегле су последице битке код Аугзбурга 955. године, Таркачу и Золта, који су на крају преузели великокнежевску, а затим и краљевску власт. Чини се да су гране Јуточе и Јелека пресушиле (остали без мушких потомака), а не зна се ни за једног потомка Линтике.
Према Балинту Хоману и Ђерђу Ђерфију, Тар Зеринд, Копањијев отац, такође је био Тевелијев син и самим тим Таркачуов унук. Између огранака Таркачуа и Золте, у борби за превласт између Копањија и Вајка, Золтин огранак је на крају изашао као победник.
Насеља на мапи Мађарске Налажење географска имена на мапи Мађарске која су споменута у текстовима о Таркачу
Референце
Литература
Спољашње везе Kristó Gyula: Kik és hányan voltak a honfoglaló magyar vezérek?
Категорија:Рођени у 9. веку Категорија:Умрли у 10. веку Категорија:Мађарски племенски поглавари Категорија:Арпадовци