Земљотрес у Валандову 1931. године подразумијева серију потреса који су 7. и 8. марта 1931. године погодили подручје Валандова, од којих је најјачи био магнитуде 6,7 степени.

Земљотрес Табеларни приказ серије потреса: +ДатумВријемеМагнитудаИнтензитет7.3.193100:16:44.86,0VIII7.3.193101:50:00.05,0VII8.3.193101:50:24.06,7X8.3.193102:11:00.04,7VII8.3.193102:26:00.04,7VII8.3.193102:30:00.04,6VII8.3.193102:39:00.04,6VII8.3.193105:03:00.04,6VII8.3.193106:28:00.04,3VII

Посљедице У земљотресу је оштећено око 45 насеља, од којих 29 у најближем епицентралном подручју (углавном област Валандова) и 16 у његовој непосредној околини (углавном област Струмице). У самом епицентралном подручју готово је потпуно уништено 89% укупног грађевинског фонда, док је у непосредној околини Валандова уништено 39%. Села која су најтеже погођена, односно сравњена са земљом, била су: Пирава, Јосифово (Карађорђевац), Валандово, Балинци, Брајковци, Грнчиште, Удово, Градец, Миравци, Милетково, Ђавато, Демир Капија, Давидово и Смоквица. Велики број села у тадашњим срезовима: Неготинском, Дојранском, Струмичком и Ђевђелијском, тешко је оштећен. Посебно су тешко оштећена села Богородица, Стојаково, Богданци, Негорци, Мојин, Кованци, Коњско и Серменин, гдје су све зграде напукле, а многе су се срушиле.

Узимајући у обзир величину и просторну расподјелу штете, број жртава и повријеђених није био несразмјерно висок. У земљотресу је погинула 31 особа, а повређено 82. Мали број жртава и повријеђених посљедица је два мања потреса која су претходила главном, због којих је становништво напустило објекте, па је већина главни потрес дочекала напољу.

Највећа смртност (19 људи) била је у селу Пирава. Кобне ноћи осјетио се прилично јак потрес, што је приморало сељане да напусте своје домове. Сат времена касније, из ведра неба почела је јака киша, што их је приморало да се врате својим кућама, гдје их је дочекао катастрофалан потрес. У Валандову, најтеже оштећеном граду (штета процијењена на 16 милиона динара) и највећем насељу на том подручју, забиљежена су само два погинула и два повријеђена. Један погинули био је козар, који је ноћ провео на отвореном, испод стијене која се током потреса срушила, убивши га заједно са 260 коза. Други погинули био је млинар, који је настрадао услијед урушавања млина.

Земљотрес је такође изазвао оштећења терена и природног окружења, јасно изражена кроз деформације жељезничке пруге, значајне површинске пукотине у тлу, урушавање стијенских маса, појаву подземних вода – извора и мјестимично значајна помјерања терена. Жељезничка пруга је претрпјела велика оштећења на више мјеста у дужини од 59 км, као резултат денивелације и бочних помјерања терена, као и ерупције врућих подземних вода. На неким мјестима жељезничка пруга је деформисана у облику цик-цак линије с амплитудом од 40 до 50 цм. Због оштећења жељезничких мостова, прекинута је жељезничка комуникација између Скопља и Солуна, која је поново успостављена 10. марта.

Највеће пукотине у терену забиљежене су између Валандова и Пираве. У просјеку, ове пукотине биле су широке око 20 центиметара, а из њих су избијали врућа вода и густ седимент. Највећа примјећена пукотина била је широка 2 метра и дугачка скоро 1 километар. У епицентралном подручју, скоро сви бунари за пијаћу воду били су испуњени жућкастом и мутном водом. Нивелација спроведена 1933. године показала је да је, поред поменутих површинских копнених промјена, Валандовска котлина спуштена за више од 40 центиметара.

Током главног удара, забиљежена је препуњеност термалних базена у Негорским бањама, као и повећање температуре воде за 4 степена (са 36 на 40 °C); температура се вратила у нормалу тек после 10-12 дана. За разлику од ове бање, главни извор у бањи Банско код Струмице (по имену Парилото) привремено је пресушио након главног удара.

Главни потрес, онај од 8. марта 1931. године, регистровале су бројне сеизмолошке станице широм свијета, од којих је најудаљенија она у Велингтону, 18.000 километара од Валандова. Његов хипоцентар био је на дубини од шеснаест километара.

Након земљотреса Дан након најјачег потреса, погођено подручје обишао је краљ Александар.

Све акције спасавања, пружање медицинске помоћи угроженима, снабдијевање итд., спроведене су у изузетно лошим временским условима. Након низа узастопних потреса током ноћи, 12. марта ујутро почео је да дува јак вјетар, који је носио цријепове с кровова, шаторе жртава, па чак и оборио неколико телеграфских стубова.

Након земљотреса, из цијеле Краљевине Југославије почела је да стиже помоћ за пострадале. Поред помоћи, стигао је велики број телеграма у којима се изражава жаљење због катастрофе која је погодила јужни дио Краљевине. Помоћ и телеграми примљени су са захвалношћу; међутим, с обзиром на то да је Краљевска влада одлучила да не прихвати прилоге из земље и иностранства, сви прилози примљени након одлуке Краљевске владе биће враћени, са захвалношћу и образложењем.

Руководство „Шипада“ 16. марта (понедјељак) одлучило је бесплатно да донира готову грађу за домове погођених земљотресом. У вези с овом одлуком, свим радионицама „Шипада“ у Добрљину и Дрвару наређено је да раде пуном паром, како би прва пошиљка могла бити послата до краја исте недјеље.

Главни одбор Црвеног крста (Београд), поред пружања помоћи у намирницама, одјећи, шаторима, ћебадима и осталом, опредијелио је кредит од 300.000 динара за прву помоћ, док је Скопски обласни одбор донирао 400.000 динара.

Одмах након земљотреса, и држава је предузела хитне мјере како би помогла погођеном подручју. Донијета је одлука да се помогне становницима, прије свега економски слабијима у епицентралном подручју, око изградње, санације и реконструкције оштећених стамбених објеката. Држава је у великој мјери подржала и обнову оштећене путне инфраструктуре. Поправљени су оштећени путеви, мостови и жељезничке пруге. Постоји податак да је реконструисано више од 4.283 (од укупно 7.163) стамбених објеката, од чега је половину финансирала држава. Заједно с поправкама инфраструктуре и других јавних објеката, овај земљотрес је Краљевину Југославију коштао око 30 милиона динара. У најтежим тренуцима, највиши државни представници посјетили су погођено подручје као знак подршке пострадалом становништву.

Ради процјене обима проблема и штете, осмишљавања одговарајућих мјера за хитни смјештај и планирања одговарајућих мјера за ревитализацију и реконструкцију погођеног подручја, формиране су комисије за процјену штете. Ове комисије, у којима су били начелник округа, инжењер и медицински хигијеничар, формиране су за четири најпогођенија среза, са задатком да посјете сва села у својим срезовима, прегледају уништене и оштећене објекте, саслушају приче свих сељана, прецизно забиљеже све налазе на терену на посебно припремљеним обрасцима, и припреме и доставе збирни извјештај за погођено подручје, с посебним освртом на број кућа и зграда које: 1) уз мање „поправке“ могу бити стављене у функцију одмах, 2) могу бити стављене у функцију након детаљних поправки и 3) не могу бити стављене у функцију, тј. морају бити саграђене поново.

Реакције и извјештавање Прво саучешће стигло је од предсједника Грчке, Александра Заимиса, који је изразио дубоко саосјећање са жртвама земљотреса. Саучешће је стигло и из других европских земаља (по азбучном реду: Белгија, Велика Британија, Италија, Мађарска, Њемачка, Пољска, Чехословачка, Швајцарска, Шпанија и друге).

Земљотрес, страдање народа и напори државе да санира настале услове били су одлично медијски покривени. Обавјештавање, лишено самопромоције и сензационализма, било је тачно и обезбиједило је двосмјерни проток информација од погођеног подручја до државе и од државе до погођених. Највише је извјештавала Политика, али су писале и друге новине. Поред свакодневних информација о насталој штети, потребама становништва и предузетим мјерама, могли су се прочитати описи психофизичке реакције становништва изложеног дејству већег броја узастопних потреса у изузетно лошим метеоролошким условима (јаке кише, јаки вјетрови, снијег). Наслови попут „Језиве слике у уништеним селима“ (Политика, 10. март 1931), или „Рушевине од Демир Капије до Ђевђелије“ (Политика, 14. март 1931), присутни су у свим издањима почевши од 8. марта 1931. године. Димензијама Валандовске катастрофе пажњу су посветили и страни медији, чији су дописници или новинари обишли погођено подручје (Chicago Tribune из САД-а, „Елефтерон Вима”, данас „То Вима”, из Атине, и други).

Референце

Валандово Категорија:Општина Валандово Категорија:Краљевина Југославија Категорија:Северна Македонија у 1931. Валандово 1931. Валандово 1931.