Снага зла () је амерички филм ноар из 1948. године, режисера Абрахама Полонског, који је и написао сценарио заједно са Ајром Волфертом, аутором романа Tucker's People на коме је филм заснован.. Главне улоге у филму тумаче Џон Гарфилд, Томас Гомез, Мари Виндзор и Беатрис Пирсон, а радња прати неморалног адвоката који за свог клијента, њујоршког гангстерског боса, смишља план за „елегантно” преузимање независних организатора илегалне лутрије.

Филм је настао у продукцији Гарфилдовог студија Enterprise Productions, а одликовали су га инсистирање на реализму, коришћење правих њујоршких локација и изузетно насилан и мрачан завршетак за тадашње холивудске стандарде. Међутим, премијеру филма засенила је антикомунистичка хистерија, односно оптужбе против Гарфилда и Полонског да промовишу комунистичку идеологију. Због тога је велики студио United Artists одустао од дистрибуције; филм је преузео Metro-Goldwyn-Mayer и приказао га у божићној сезони, када су такви филмови традиционално имали слабу гледаност. Резултат је био комерцијални неуспех и пропаст Гарфилдовог студија. Каснији критичари су, ипак, хвалили поетичност филмског наратива и суптилно коришћење библијских мотива у радњи.

Данас се Снага зла сматра једним од најзначајнијих холивудских остварења у жанру филм ноар. Конгресна библиотека је 1994. изабрала филм за чување у Националном филмском регистру због његовог „културног, историјског, или естетског значаја”.

Радња Адвокат Џо Морс ради за моћног гангстера Такера, који жели да преузме и контролише илегалну лутрију у Њујорку. Да би то постигао, мора да апсорбује многе мање организације, од којих једну води Џоов старији брат, Лео. Један ужива у животу подземља, док се други њиме гади и настоји да умањи његов утицај. Чак и када покушава да олакша ситуацију за Леа, ствари полазе по злу за Џоа, и трагедија сналази обојицу.

Улоге thumb|right|Џон Гарфилд и Беатрис Пирсон у филму

| Џон Гарфилд || Џо Морс |- | Беатрис Пирсон || Дорис Лаури |- | Томас Гомез || Лео Морс |- | Мари Виндзор || Една Такер |- | Хауланд Чејмберлен || Фредерик „Фреди” Бауер |- | Рој Робертс || Бен Такер |- | Пол Фикс || Бил Фико |- | Стенли Прејгер || Воли |- | Бари Кели || детектив Еган

Пријем Зарада Према подацима студија Metro-Goldwyn-Mayer, филм је зарадио 948.000 долара у Сједињеним Америчким Државама и 217.000 долара у иностранству.

Критике Када је филм изашао, уредништво часописа Variety дало му је мешовиту критику — похвалило је продукцијске вредности, али је замерило усмерење филма и његов „наметљиво” цветни језик:

Филмски критичар новина The New York Times, Босли Краутер, позитивно је оценио филм и написао: „Упркос својој непријатној природи, мора се признати да је ово динамична драма о злочину и казни, бриљантно и широко реализована. Из материјала и идеја који су током година постали излизани и потрошени, филм ипак извлачи напетост и страх, прави осећај суморности злочина и ужасну сензацију коби. У деловима елегантног, летимичног дијалога хвата се назнака патетике изгубљених, али некад пуних наде живота.”Crowther, Bosley. The New York Times, film review, December 27, 1948. Accessed: February 11, 2010.

Филмски историчар Ендру Сарис је 1968. године написао: „Снага зла се истиче поновљеним гледањима као један од великих филмова модерне америчке кинематографије, а Гарфилдова сцена у таксију са Беатрис Пирсон одузима део сјаја Казановом Брандо–Стајгеровом мајсторству у филму На доковима Њујорка.”Sarris, Andrew. 1968. The American Cinema: Directors and Directions, 1929-1968. E.P. Dutton & Co. New York. p. 220 Еди Малер, пишући о Полонском, истакао је: „Он је био један од првих холивудских редитеља који је покушао да створи форму филмске поезије, користећи слику, дијалог и нарацију у трогласју. Откровења избијају готово несвесно из ликова. Сцене су компоноване са меланхолијом слика Едварда Хопера. Монтажа је често смело нагла. Упркос суморној сржи филма, прича је вођена стваралачким адреналином.”

Током деценија након изласка, филм је препознат од стране неких као врхунац жанра филм ноара — снажан по својим поетским сликама и језику, што су истицали критичари и историчари филма као што су Вилијам С. Пектер и Ендру Дикос. Његов утицај више пута је признао и Мартин Скорсезе приликом стварања својих криминалистичких драма.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Филмови 1948. Категорија:Филмови на енглеском језику Категорија:Амерички криминалистички филмови Категорија:Амерички драмски филмови Категорија:Амерички црно-бели филмови Категорија:Филм ноар Категорија:Филмови за које је музику компоновао Дејвид Раксин Категорија:Филмови студија Metro-Goldwyn-Mayer Категорија:Филмови Националног филмског регистра Сједињених Америчких Држава