Жена године (енгл. Woman of the Year) је америчка романтична комедија-драма из 1942. године у режији Џорџа Стивенса, са Спенсером Трејсијем и Кетрин Хепберн у главним улогама.

Сценарио су написали Ринг Ларднер Млађи и Мајкл Канин, уз незванични допринос Џона Лија Мејхина, који је преписао завршницу филма. Продуцент је био Џозеф Л. Манкевиц.

Радња прати однос између Тес Хардинг, новинарке која се бави међународним питањима и која је изабрана за „жену године”, и Сема Крејга, спортског новинара. Њих двоје се упознају, венчају и суочавају са бројним проблемима због Тесине потпуне посвећености каријери.

Године 1999, филм је уврштен у Национални филмски регистар Сједињених Америчких Држава од стране Конгресне библиотеке као дело које је „културно, историјски или естетски значајно”.

Радња мини|249x249п|Кетрин Хепберн и Спенсер Трејси у филму „Жена године“ Тес Хардинг и Сем Крејг су новинари у (измишљеним) New York Chronicle-у. Тес је ћерка бившег амбасадора, високо образована и космополитски оријентисана колумнисткиња која пише о међународним политичким питањима и течно говори више језика. Сем је спортски новинар, практичан, духовит и приземан човек. Њихови сукоби произилазе из разлика у друштвеном пореклу, искуству, темпераменту, али и из родних улога.

Када Тес у радио-емисији предложи да се бејзбол обустави током трајања рата, Сем одмах брани национални спорт. Њихов уредник их позива на разговор и забрањује свађу у оквиру редакције. Сем затим позива Тес на утакмицу на стадиону Јенки, али она не познаје правила и њему је тешко да јој их објасни. Касније га позива у свој стан, што он схвата као љубавни састанак, али се испоставља да је у питању дипломатска коктел-забава на којој гости расправљају о светским питањима на разним језицима. Увређен, Сем одлази. Она му затим шаље шампањац у знак извињења и позива га да је испрати на аеродром, где му дозвољава да је пољуби. На повратку, Сем се зближава са њеном тетком Елен Виткомб, познатом феминисткињом, која му саветује да „ожени ту девојку”.

Иако Сем жели једноставно венчање, цела церемонија се претвара у прави спектакл који организује Тесин вишевредни секретар Џералд. Венчање се одржава у Јужној Каролини како би се уклопило у распоред њеног оца, чувеног сенатора. Њихову прву брачну ноћ прекида долазак југословенског државника који је побегао од нациста, као и других европских гостију.

Како време пролази, разлике међу њима постају све израженије. Тес све више запоставља брак због посла, а Сем се осећа маргинализовано. Када му она предложи да имају дете, он се обрадује, али се изненађује када сазнаје да је Тес већ договорила усвајање малог грчког избеглице Криса, који не говори енглески. Иако је повређен, Сем не показује љутњу пред дететом. Пре него што стигну да разговарају о томе, стиже вест да је Тес изабрана за „Жену године”.

Тес планира да Криса остави самог док они оду на свечаност, што Сема дубоко погађа. Он одбија да иде и, док је она на пријему, враћа дечака у дом за незбринуту децу, где Крис срећно поздравља своје пријатеље. Када се Тес врати кући са новинарима и фотографима, открива да су и Сем и Крис нестали. Покушава да врати дечака, али он бира да остане у дому.

Следећег дана Тес добија телеграм од тетке Елен, која је позива у Конектикат на венчање, она и Тесин отац одлучили су да се венчају. Церемонија је једноставна и достојанствена, за разлику од Тесиног сопственог брака, што је дубоко дирне. Схватајући своје грешке, она одмах креће ка Семовом новом стану на Риверсајду.

Док он спава, Тес покушава да му спреми доручак, али јој кухиња постаје прави хаос. Када се Сем пробуди, она му признаје да је схватила своју заблуду и да жели да му буде „само жена”. Сем је замоли да пронађе равнотежу између каријере и брака и предложи да буде „Тес Хардинг Крејг”, а не само „Тес Хардинг” или „госпођа Сем Крејг”. Она пристаје. У том тренутку се појављује Џералд са боцом шампањца, најављујући да Тес треба да порини нови бојни брод. Сем га изводи напоље, а убрзо се враћа са разбијеном боцом, уз коментар да је управо „поринио Џералда”.

Улоге

Спенсер Трејси — Сем Крејг Кетрин Хепберн — Тес Хардинг Феј Бејнтер — Елен Виткомб Реџиналд Овен — Клејтон Мајнор Вотсон — Вилијам Џ. Хардинг Вилијам Бендикс — „Пинки” Питерс Гледис Блејк — Фло Питерс Ден Тобин — Џералд Хау Роско Карнс — Фил Витакир Вилијам Танен — Елис Лудвиг Штесел (наведен као Ludwig Stossel) — др Лубек Сара Хејден — управница Едит Евенсон — Алма Џорџ Кезас — Крис

Продукција

Сценарио и настанак идеје Идејни нацрт за филм Жена године развио је Гарсон Канин, близак пријатељ Кетрин Хепберн. Лик Тес Хардинг инспирисан је стварном личношћу Дороти Томпсон, америчком новинарком и радио-коментаторком која је била једна од најутицајнијих жена свог доба.

Хепберн је затим нацрт проследила Џозефу Л. Манкевицу у студију MGM, траживши 250.000 долара, половину за себе, а половину за сценарио. Манкевиц је прихватио понуду и пристао да продуцира филм.

Пошто је Гарсон Канин у то време био у рату, сценарио су написали његов брат Мајкл Канин и заједнички пријатељ Ринг Ларднер Млађи. Хепберн је активно учествовала у развоју текста: читала је сценарио, предлагала измене, скраћења и замене речи, те својим ентузијазмом значајно утицала на коначну верзију.

Уговором је било предвиђено да Хепберн има право избора главног партнера и редитеља, па је изабрала Спенсера Трејсија и Џорџа Стивенса.

Глумачка постава и снимање мини|373x373п|Алтернативни постер за биоскопску премијеру. Жена године је први од укупно девет филмова које су Кетрин Хепберн и Спенсер Трејси снимили заједно. Упознали су се управо током снимања овог филма.

У документарцу Кетрин Хепберн: Све о мени (1993), Хепберн се присећала првог сусрета са Трејсијем и продуцентом Манкевицем, када је, носећи високе потпетице, рекла: „Бојим се да сам превисока за вас, господине Трејси.” На то је Манкевиц одговорио: „Не брините, Кејт, он ће вас спустити на земљу.”

Током снимања филма започела је и њихова романтична веза, која је трајала све до Трејсијеве смрти 1967. године.

Поновна снимања и промена краја Филм је у почетку снимљен са другачијим завршетком, али се публика на пробним пројекцијама показала незадовољном. Због тога је последњих петнаест минута филма поново написано и снимљено.

У оригиналној верзији, након што врати усвојено дете у дом, Сем нестаје. Тес, желећи да га подржи, преузима његов посао и почиње да пише о боксерским мечевима. Сем, који у међувремену похађа курсеве страних језика како би „постао важан”, затим у новинама види њен текст и одлази у дворану где се састају. Она му изјављује да је све урадила како би била „добра жена”. Сем одговара да не жели крајности, већ само да она буде „Тес Хардинг Крејг”, што је остало у коначној верзији филма.

Сценариста Ринг Ларднер Млађи касније је у интервјуу за Archive of American Television (2000) објаснио да је првобитни крај промењен без знања и против воље Кетрин Хепберн, док су он и Канин били на одмору у Њујорку. Измене су иницирали Луис Б. Мајер, Џозеф Л. Манкевиц и Џорџ Стивенс, док је Џон Ли Мејхин (ненаведен у заслугама) написао нови крај.

Према Ларднеровим речима, студио је сматрао да „Тес Хардинг мора добити своју казну зато што је превише јака жена у мушком свету”, па су додали сцену у којој Тес безуспешно покушава да спреми доручак и све поквари. Када су се Ларднер и Канин вратили, добили су могућност да мало уреде текст, али, како је Ларднер касније признао:„Најгоре редове смо преписали, али суштину нисмо могли да променимо.”Archive of American Television - EMMY TVLEGENDS Ring Lardner interview 2000

Пријем филма Филм Жена године има оцену од 83% на основу 30 рецензија критичара. У закључку критике наводи се: „У првом заједничком романтичном филму Трејсија и Хепберн, хемија између звезда одмах долази до изражаја, а бриљантна комедија и дијалози успешно прикривају све мање недостатке.”

Благајна При свом првом приказивању, Жена године је остварила зараду од 1.935.000 долара у Сједињеним Америчким Државама и Канади, те још 773.000 долара на међународном тржишту, што је студију MGM донело профит од 753.000 долара.

Награде и признања На 15. додели Оскара (1943), Мајкл Канин и Ринг Ларднер Млађи освојили су награду за најбољи оригинални сценарио, док је Кетрин Хепберн била номинована за најбољу глумицу.

Амерички филмски институт уврстио је Жену године на своје престижне листе:

100 година АФИ-ја... 100 комедија (2000) — место бр. 90, 100 година АФИ-ја... 100 љубавних прича (2002) — место бр. 74.

Године 1976, снимљен је телевизијски римејк филма са Џозефом Болоњом и Рене Тејлор у главним улогама, који је емитован на мрежи CBS.

Године 1981, филм је адаптиран у успешан бродвејски мјузикл истог назива, у ком је главну улогу тумачила Лорен Бакол, за шта је освојила награду Тони.

Галерија

Види још

100 година АФИ-ја... 100 љубавних прича

Референце

Спољашње везе

Жена гоидине - AllMovie

Категорија:Филмови 1942. Категорија:Филмови на енглеском језику Категорија:Амерички љубавно-хумористички филмови Категорија:Амерички драмски филмови Категорија:Амерички црно-бели филмови Категорија:Филмови за које је музику компоновао Франц Ваксман Категорија:Филмови чији је сценариста освојио награду Оскар за најбољи оригинални сценарио Категорија:Филмови студија Metro-Goldwyn-Mayer Категорија:Филмови Националног филмског регистра Сједињених Америчких Држава