Авион (летећи чамци) Дорније Do 12 често називан Дорније Libelle III иако са летећим чамцима Libelle I и Libelle II, направљених пре десет година, није имао никакве сличности. То је био висококрилни летећи чамац, амфибија са 2 путничка места и два члана посаде. Произведени су у Фабрици авиона -{Dornier Metallbauten GmbH}- на Бодензеу у току 1932. године. Авион је био у складу са Дорнијеовим опредељењем потпуно металне конструкцијеDornier (2003). Eine Dokumentation zur Geschichte des Hauses Dornier, Fridrichshafen-München, Dornier GmbH.. Пројектовање и развој мини|десно|300п|Мотор Gnome-Rhône 5Ke Titan авиона Dornier -{Do 12}- мини|десно|300п|Цртеж авиона Dornier -{Do 12}- мини|десно|300п|Авион амфибиа Dornier -{Do 12}- мини|десно|300п|Авион амфибиа Dornier -{Do 12}- поглед са прамца Не постоји никакав траг који би указао на то зашто је или по чијој поруџбини пројектован и направљен овај авион. На крају је испало да је био један од експеримената својствен Клоду Дорније. Или је било оно: Иако смо у кризи, нешто мора да се ради. Технички опис Труп авиона је био правоугаоног попречног пресека имао је структуру направљену од челичних цеви а облогу од дуралуминијумског глатког лима. За горњи део челичне структуре трупа везана је челична структура крила и носач гондоле са мотором. Облик чамчаног дела трупа имао је карактеристике претходних Дорнијеових летећих чамаца: плитку кобилицу, готово равно дно са каскадом која је обезбеђивала лако одвајање од водене површине (глисирање) и увлачиву централну даску (мач) за пловидбу по води. Предњи прамчани део је предвиђен за смештај сидра и наутичке опреме. Иза њега се налазио отворени кокпит са два пилотска седишта (једно поред другог) и удвојеним управљачким системом авиона. Путничка кабина са два седишта и бочним прозорима налазила се одмах иза кокпита. Наредни део према крми се обично користио за пртљаг или товарни део. Сви ови одељци су међусобно били одвојени водонепропустљивим преградама. За разлику од свих Дорнијеових летечих чамаца који су са обе стране трупа имали спонзоне аеродинамички обликовани патрљци (хидростабилизатори) који су на води повећавали стабилност а у ваздуху узгон, Do 12 је имао пловке испод крила који су обезбеђивали хидростабилност авиона на води. Са стране трупа овај авион је имао удубљења у који су се смештали точкови стајног трапа када је авион у лету или на води.
Погонска група је била смештена на гондоли која се налазила изнад крила авиона и била је окренута ка репу. Састојала се од петоцилиндричног ваздухом хлађеног радијалног мотора -{Gnome-Rhône 5Ke Titan}- снаге 317 -{KS}- (233 -{kW}-) и дрвене потисне елисе фиксног корака и пречника 2,35 -{m}-.
Крила су имала облик трапеза са полукружним завршетцима. Структура крила је била традиционална за Дорнијеове летилице. Челичне рамењаче, ребра од дуралуминијума а облога од глатког алуминијумског лима. Крила су са горње стране са по две челичне затезнице била додатно укрућана. Везе крила и затезница су биле на месту где су се налазили пловци испод крила.
Реп авиона је био класично изведен са самоносивим вертикалним стабилизатором на кога су били причвршђени хоризонтални стабилизатор. Кормила правца и висине била су изведена као и крила.
Стајни трап је имао два предња увлачива точка а испод репа еластичну дрљачу. Механизам за увлачење точкова је био ручни (помоћу курбле). Ово је био први Дорнијеов авион са увлачећим стајним трапом.
Верзије Do 12А : прва верзија са мотором -{Argus As 10}-. Do 12 : побољшана верзија, конверзија верзије Do 12А са мотором -{Gnome-Rhône 5Ke Titan}-. Оперативно коришћење -{Do 12}- је произведен у једном примерку. Први лет је изведен 23. јуна 1932. године, изнад Боденског језера. Авион је тада био опремљен осмоцилиндричним линијским ваздухом хлађеним мотором -{Argus As 10}- снаге 220 -{KS}- (162 -{kW}-). Током тестирања се показало да су полетне дужине са инсталираним мотором недопустиво дугачке. Набавка снажнијег петоцилиндричног радијалног мотора -{Gnome-Rhône 5Ke Titan}- снаге 317 -{KS}- (233 -{kW}-) одузела је доста времена. Након што је нови мотор инсталиран, велики део тестирања је морао да се понови, па се то одужило до почетка 1935. годинеHelmut Schneider: Flugzeug-Typenbuch. Handbuch der deutschen Luftfahrt- und Zubehör-Industrie. Nachdruck der Originalausgabe von 1944. Gondrom, Bindlach 1986, .
Авион, је регистрован у немачком регистру ваздухоплова са регистрацијом D-INEZ и коначно добио новог власника у априлу 1935. То је био пастор Пол Шулте мисионар, познат под надимком "Летећи отац". Шулте је авион користио за свој мисионарски рад, првенствено у Африци, где му је добро служио, посебно због својих амфибијских својстава. Колико дуго је остао у служби није познато. Земље у којима је коришћен овај авион
Референце
Литература
Dornier (2003). Eine Dokumentation zur Geschichte des Hauses Dornier, Fridrichshafen-München, Dornier GmbH. Stützer H, Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934 , E.S.Mitter&Sohn, Herford.
Helmut Schneider: Flugzeug-Typenbuch. Handbuch der deutschen Luftfahrt- und Zubehör-Industrie. Nachdruck der Originalausgabe von 1944. Gondrom, Bindlach 1986,
Види још Дорније Libelle Дорније Do E Дорније Do J Дорније Do L II Дорније Do R Дорније Do S Списак немачких ваздухоплова у Другом светском рату
Спољашње везе https://www.airwar.ru/enc/flyboat/do12.html
Категорија:Дорније авиони Категорија:Путнички авиони Категорија:Хидроавиони