мини|274x274п|Формикаријум од гипса. Формикаријум или мравља фарма је виваријум који је дизајниран првенствено за проучавање мрављих колонија и понашања мрава, али омогућује и поседовање мрава као кућних љубимаца. Људи који проучавају понашање мрава, зову се мирмеколози.

Историја Формикаријум је осмислио Чарлс Женет, француски ентомолог и полимат, који је имао идеју о смањивању три димензије мравињака на само две, које би онда биле смештене између два стакла. Његов дизајн је био изложен 1900. на изложби Exposition Universelle 1900 у Паризу. Женетов изум је био запажен и награђен у виду Женетове промоције у Каваљера (витеза) Националног ордена Легије части, али Женет није патентирао свој изум, нити га је комерцијализовао.

Први комерцијализовани формикаријум, појавио се око 1929. године, а изумитељ му је био Франк Јуџин Аустин (1873–1964), професор у Тајеровој инжењерској школи инжењеринга у оквиру Дартмут колеџа. Аустин је свој формикаријум, уз његове будуће верзије, патентирао 16. јуна 1931. године. Он је у свој формикијум, изнад самог мравињака, укључио и разне разиграно насликане дрвене делове који осликавају палате, фарме, и друге декорације.

Милтон Левин, оснивач Uncle Milton Industries, је 1956. године направио свој формикаријум, званично независно од Франк Аустиновог. Левину је идеја пала на памет када је био на пикнику на државни празник САД-а Четврти Јул. Левин је, затим, регистровао термин мравља фарма за свој производ, који је онда и трејдмарковао. Термин формикаријум, Аустин вероватно није користио; у његовим патентима, оно што данас зовемо формикаријум, он описује као „образовни апарат” и „сликовити кавез за инсекте”. Чланак о Остиновом изуму у часопису из 1936. године користи термин „мравља палата”.

Левинов трејдмарк "Мравља Фарма" је добила на значају 1995. године, када је Скот Адамс искористио ту фразу у Дилберт стрипу, након чега, због неовлашћене употребе фразе, добија више претећих писама од адвоката из компаније Uncle Milton Industries. Адамс је у каснијем издању стрипа сатиризовао инцидент, преко дијалога Дилберта и Догберта, у којем Дилберт пита за другу реч за „склониште за безвредна и одвратна мала створења”, на шта је Догберт одговорио „правни факултет”.

Материјали Већина типова формикаријума који су данас доступни на тржишту, направљени су или од акрила (пластике) или помоћу 3D штампе. Овакви материјали и начин производње су супериорни у односу на „сендвич” тип формикаријума, јер не постоји могућност урушавања тунела, а такође су и специфично дизајнирани за држање матица и мрава радилица, док су „Милтон” типови гнезда били намењени само за радилице.

„Сендвич” формикаријум је обично прозирна кутија од стакла или пластике, довољно танка да се тунели и шупљине које мрави праве могу видети и да би се њихово понашање могло проучавати. Материјал за попуњавање је најчешће земља, глина, песак, вермикулит, други минерални фрагменти или пиљевина.

Постоје и формикаријуми који садрже гел који служи и као материјал за попуну и као храна. Међутим, такви формикарији не обезбеђују мравима адекватан смештај и исхрану на дужи рок, а у појединим случајевима њихов гел може бити отрован за мраве. Формула и нутритивни састав гелова варирају, али за колоније које садрже само радилице обично се укључују само шећер или агар и конзерванси. Већина гелова је плаве боје.

Други типови формикаријума су направљени или од гипса, или од аутоклавираног газираног бетона или потпуно без пунила. Гипсани мравињаци могу се направити постављањем глине за моделирање на стаклену плочу у облику тунела и комора. Гипс се затим сипа преко калупа, а када се осуши, глина се уклања и преостала структура може се користити за држање мрава. Мрави се у овом типу формикаријума веома лако виде. Формикаријуми без пунила могу бити у било којој посуди, при чему се мрави задржавају у влажним епруветама или другим малим контејнерима. Ово такође омогућава бољу видљивост.

Формикаријум може бити дизајниран као самостојећи, без поклопца или затварања као код виваријума. Самостојећи дизајн не захтева високе зидове и поклопац, већ се ослања на баријере које спречавају мраве да напусте своје станиште.

Задржавање мрава унутар формикаријума може бити изазов. Неколико супстанци се користи за одбијање мрава од потенцијалних излаза, укључујући анти-ескејп уље, вазелин или течни ПТФЕ, које се наносе на ивице формикаријума како би се спречио бег мрава, јер већина врста мрава не може да хода по клизавим или лепљивим површинама. Упркос томе, неке врсте могу направити мостове од отпада или од земље преко тих супстанци, и тако побећи, док поједини мрави других врста могу да ходају по тим материјалима без тешкоћа. Власници формикаријума често користе две или више мера безбедности. Још једна техника спречавања бекства подразумева постављање читавог формикаријума у плитку посуду са водом, стварајући ров.

Неки мравољупци мраве прво држе у „епрувета-аутворлду” пре преласка на формикаријум, јер им то омогућава да колонију држе удобно и безбедно у њиховој епрувети, а колонији тако истовремено обезбеђују и простор за тражење хране.

Закони о чувању мрава У Сједињеним Државама, обично је незаконито слати живе матице мрава преко државних граница без дозволе, и већина фарми мрава које се продају у САД не садрже матице. Професионалне продавнице мрава и добављачи мрава смеју да шаљу мраве само у оквиру државе у којој се налазе.

У Европској унији, неке домаће врсте мрава су заштићене, и незаконито их је поседовати, држати, куповати или продавати, као и оштећивати њихова гнезда. За разлику од гмизаваца и паукова, не постоје закони који регулишу поседовање, држање, куповину или продају тропских мрава. Већина форминкаријума у Европској Унији је дизајнирана да садржи матице, а професионалне продавнице и добављачи мрава обично продају своје колоније са матицама.

Референце

Категорија:Мирмекологија