Жупанија Фејер (, , ) је била административна јединица (comitatus) мађарске Краљевине. Њена територија, која је била нешто мања од територије данашње жупаније Фејер, данас у централној Мађарској. Главни град жупаније био је Секешфехервар.
Географија thumb|left|200п|alt=''Мапа жупаније Фејер у Краљевини Мађарској|Мапа Фејера, 1910. Жупанија Фејер се граничила са мађарским жупанијама Веспрем, Комаром, Пешта-Пилиш-Шолт-Кишкун и Толна. Жупанија се простирала југозападно од Будимпеште, чинила је околину Секешфехервара. Река Дунав чини већи део његове источне границе. Његова површина је 1910. године износила 4.129 km2.
Историја Фејерска жупанија је настала као једна од првих комита мађарске Краљевине у 11. веку. Секешфехервар, као место крунисања мађарског монарха и место краљевских сахрана, имао је централну улогу у средњем веку. Регион Шолт, источно од реке Дунав, који је некада био део Фејерске жупаније, припао је жупанији Пешта-Пилиш-Шолт 1569. године.
Године 1945, град Ерд и његова околина припали су Пештанској жупанији, док је 1950. године регион југоисточно од језера Балатон (око Ењинга), који је некада био у Веспремској жупанији, припао Фејерској жупанији.
Демографија thumb|лево|200 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године + Становништво по матерњем језику Попис Укупно мађарски немачки словачки српски Друго или непознато 1880.База података 1890. 222.445 190.660 (85,7%) 26.077 (11,7%) 2.924 (1,3%) 2103 (0,9%) 681 (0,3%) 1900. 236.102 202.890 (85,9%) || 25.713 (10,9%) 4.180 (1,8%) || 965 (0,4%) 2.354 (0,99%) 1910. 250.670 218,822 (87.3%) 24.265 (9,7%) 4.359 (1,7%) 814 (0,3%) 2.410 (0,96%) Према попису за 1900. годину, било је још: хрвата 441 (0,2%), румуна 116 (0,0%), русина 10 (0,0%) и осталих: 1.787 (0,8%), који су урачунати у друге или непознате. Према попису за 1910. годину, било је још: хрвата 333 (0,1%), румуна 37 (0,0%), русина 5 (0,0%) и осталих 2.035 (0,8%), који су урачунати у друге или непознате.
+ Становништво по религији Попис Укупно римолатолици калвинистисти јевреји лутерани гркокатолици православни унитаријанисти Друго или непознато 1880. 1890. 222.445 1900. 236.102 161.474 (68,4%) 58.616 (24,8%) 7.863 (3,3%) 6.741 (2,9%) 117 (0.0%) || 1.017 (0,4%) || 254 (0,1%) ||20 (0,0%)|- ! 1910. | 250.670 || 175.464 (70,0%) || 59.105 (23,6%) || 7.382 (3,0%) || 7.267 (2,9%) || 161 (0.0%) || 1.060 (0,4%) || 202 (0,0%) || 29 (0.0%)''
Окрузи мини|200п|Локације округа на мапи жупаније Фејер Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи СедиштаАдоњАдоњМорМорШарбогардШарбогардСекешфехерварСекешфехерварВалВалУрбани окрузи (rendezett tanácsú városok)Секешфехервар
Белешке
Референце
Литература
Спољашње везе Попис из 1880. године
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку