Војвођанска кухиња представља богату гастономску традицију која је произашла из култура различитих етничких група са подручја, као што су Мађари, Срби, Словаци и Хрвати, а развитак гастрономске понуде су пратили вековни утицаји богате аустроугарске кухиње. Кроз векове су на војвођанску кухињу утицали разни национални обичаји у исхрани па кухиња обухвата многа јела традиционалне мађарске, српске или хрватске кухиње који су модификовани са локално доступним састојцима и јела представљају прави културни микс. У војвођанској кухињи се често налазе јела са месом, варива, домаћи колачи, као и локални сиреви.Гастрономија Војводине

Војвођанску кухињу обогаћују и војвођанска вина чије винарије су познате по производњи квалитетних вина, нарочито у виноградским регионима Срема и Бачке.

Регион Војводине је кроз историју са гастрономске стране био увек интересантан, па је у манастиру Крушедол у Срему написан први Србски кувар који је написао и објавио 1855. године јеромонах Јеротеј.Први српски кувар А 1878. године Катарина Поповић Миџина у Новом Саду саставља и објављује Велики српски кувар.

Историја Утицаји других култура Утицаји који су на кухињу Војводине извршили различити народи видљиви су и данас. Аустроугарска кухиња је имала пресудан значај као основа многим јелима, али не може да се занемари ни утицај Немаца из Швабије који су у крајеве донели неке од најпопуларнијих посластица које су заступљене и данас, као што су кнедле са шљивама, шненокле, резанци са маком и чувени макош - пита са маком.

Војводина је и данас дом за више од 25 националних или етничких група и заједница који су из својих прапостојбина донели неке своје рецепте и обичаје око припремања хране који су уз локално доступне намирнице модификовали и развијали оригиналне рецепте стварајући прави микс гастрономског заната.Укуси Војводине

Нове намирнице Војводина и регион су кроз историју били на раскршћу истока и запада са врло бурном историјом, а сам регион је био прожет трговинским рутама које су биле значајне за нове намирнице на овим просторима. Крајем 16. века из новооткривених прекоокеанских земаља у ове крајеве стиже паприка и кукуруз, а већ крајем 17. века стижу и парадајз и кромпир. У том неком периоду из аустроугарске стиже пасуљ заједно са грашком и сочивом. Ове неке нове културе су потиснуле неке аутохтоне сорте, што је битно утицало на обликовање начина исхране не само у Војводини, већ и у целом региону.

Карактеристике У војвођанској кухињи доминирају јака и калорична јела са месом и кромпиром, а свињетина је главно месо за свакодневне оброке, коју следи живинско месо. Сем месних јела заступљене су разне супе и чорбе, као и већи број посластица, у којима је доста заступљен мак.Јела ВојводинеМој Нови Сад Сем тога не треба занемарити ни утицај немачке кухиње и разна слатко, слана теста, која су такође незаобилазни део војвођанског ручка.

Теста и пецива мини|250px|Маковњача Захваљујући утицају шваба разна теста и пецива су широко заступљена на подручју Војводине и од њих се прави широк спектар најразличитијих производа. Најзаступљенија је штрудла од квасног теста као што је маковњача или ораховача. Гибаница са сиром је такође доста заступљена и обавезна приликом разних свечаности, а приликом набрајања производа од теста морају да се наведу и погачице са чварцима, као и разне слатко-слане кифлице које домаћице радо спремају. Од кукурузног брашна, воде и масти се прави и цицвара која се служи уз кисело млеко и која је била популаран доручак у прошлости, поготово у сеоским срединама.ТО Бач

Циповка је још један традиционални хлеб карактеристичан за ово подручје и према Вуковом Српском рјечнику овај израс се користи у Војводини као назив за мањи хлеб који се носи на пут. То је раније био недељни хлеб, месио се једном недељно и толико је требао и да траје. Раније, када се хлеб није пекао сваки дан, домаћице са салаша су овај хлеб износиле на пијацу и продавале.

Лангош је још један мађарски специјалитет који је заступљен и широко распрострањен у Војводини, али и у осталим земљама које су биле под утицајем аустроугарске. Мађарске мекике је још један назив за ово јело које се прави од брашна, кромпира и млека које се након пржења посипа преливом од пасираног белог лука, уља и воде.

У групу теста спадају и разни домаћи резанци који се традиционално праве и користе за супе, пасте или као посластице.

Јела од поврћа мини|250px|Сатараш Варива су доста заступљена у војвођанској кухињи и спремају се на најразличитије начине. Заступљена су варива карактеристична за балканску и српску кухињу, али и варива традиционално везана за немачку и мађарску кухињу.

Традиционално вариво је чушпајз, које као и назив има немачко порекло и које се прави од сезонског поврћа које се кува са соком од парадајза и служи као прилог уз главно јело, најчешће ћуфте.Чушпајз Још једно традиционално, вариво је и бећарац или сатараш који се прави од парадајза, паприке и црног лука, а служи се као предјело уз неко јело од меса. Може да се једе и као главно јело уколико се уз њега послужи и кромпир или пиринач. Ово је изворно мађарски специјалитет. Кромпир је основна намирница за разлику од остатка Србије и често је заступљен на трпези, па се често спрема и кромпир паприкаш као главно предјело.Војвођански специјалитети

Познати путописац Евлија Челебија у својим путописима 1665. године наводи да је у време када месне прерађевине и живина нису били доступни честа посластица на војвођанским трпезама и једно од омиљених јела и оку и непцима био ђувеч. Наводи га као витаминску бомбу сачињену од најразличитијег поврћа које уз додатак пиринча може да се служи као хладно предјело или прилог уз главно јело.

Још једно јело са географским пореклом је и Војвођанска салата која се прави од купуса, војвођанске прашке шунке и качкаваља и служи се хладна.

Супе и чорбе мини|250px|Рибљи паприкаш у котлићу Оброк у Војводини почиње супом, зато су супе и чорбе обавезно предјело војвођанске трпезе и постоји велики број варијација које се спремају. Обично је супа са гриз кнедлама главно предјело, али ништа мање није заступљена ни ајнпрен супа, на нашим просторима позната и као ампер супа немачки специјалитет који се одомаћио у Војводини и који се прави од смесе упрженог брашна, млека и јаја која се касније укувава са бујоном.Ајнпрен чорба Једна од широко распрострањених чорби је и рибљи паприкаш са павлаком и са домаћим резанацима.

У прошлости је главна супа била ткз. жута супа, која се спремала од гушчјег меса и имала је изразито жуту боју коју јој је давало месо. Вековима уназад су војвођанска села и салаши били познати по јатима гусака које су сељаци чували и где је гушчје месо било доступно у изобиљу. И данас је ова супа нашироко позната, али се доста ређе спрема. Још једна чорба чија је припрема данас ређа је чобанац. Месна чорба која се прави од комбинације више врста меса и поврћа. Раније се традиционално спремала у котлићу и често је служила и као главно јело због своје калоричности и веће количине меса.

Сухомеснати производи мини|250px|Кулен Регион Војводине је на Балкану, а и шире познат по својим месним специјалитетима и прерађевинама. Према познатом кулинарском сајту Taste Atlas у војвођанској кухињи напрепознатљивији производ у овој категорији је Петровачки кулен. Традиционална кобасица пореклом из Бачког Петровца која се прави од свињетине, љуте паприке, соли и белог лука. Овај месни деликатес има снажан словачки кулинарски утицај након насељавања словака у Петровац крајем 18. века.

Такође доста распрострањена и у широкој употреби је и позната Сремска кобасица припремљена од комбинације средње млевеног свињског и говеђег меса са додатком паприке, црног бибера и мешавине зачина којим се пуне природна свињска црева. Тако формирана кобасица пролази процес хладног димљења, сушења и старења које траје 42 дана. Сремска домаћа кобасица је уписана у регистар производа са географским пореклом. Још један производ са препознатљивим географским пореклом је и Лемешки кулен који се производи недалеко од Сомбора који се спрема од свињског меса и квалитетне лемешке паприке која има посебан начин припреме и сушења. Војвођанска шунка је још један препознатљив бренд региона јер у прошлости богату паорску кућу није било могуће замислити без пушнице у којој висе шунке. Војвођани имају дугу историју припрема меса у пушницама и тај занат су унапредили тако да се вековима већ издвајају по препознатљивом квалитету сушења меса. Од сухомеснатих производа се не сме изоставити ни сланина и чварци.

Јела од меса мини|250px|Сарма Месна јела су карактеристична за војвођанску кухињу и доста су заступљена у најразличитијим облицима, а свињетина и говедина служе као основа многих јела уз које се служи поврће. Једно од таквих јела које није познато у остатку Србије је и перкелт, врста гулаша која је у мађарској национално јело које се спрема од јунећег или говеђег меса са додатком сланине која се динста у црвеном сосу са пуно лука, а у сос се додаје и вино. Уз овај специјалитет се служи тесто са сиром. Разлика између стандардног гулаша и перкелта је та што је перкелт знатно гушћи и са мање сока него класичан гулаш. Реномирани кулинарски сајт Taste Atlas ово јело сврстава у топ пет јела војвођанске кухиње. Сем њега, постоји читав списак разноразних гулаша и паприкаша који се праве од различитих врста меса и поврћа и сви су, независно од репепта и начина припреме доста јаки и калорични.

Нешто мање калорично и јако, али подједнако популарно је и ринфлајш. Јело чији рецепт су војвођанске швабе донеле током миграције и превод речи на немачком значи ’говеђе месо’, мада се овај специјалитет често спрема и са пилећим месом. Изворно је ово јело било чувени бечки специјалитет и национално јело Аустроугарске монархије и било је омиљено јело аустријског цара Фрање Јосифа због чега је постало популарно на двору и међу племством. Тако је ово јело стигло и у војвођанску мултикултуралну средину која је увек лако усвајала најбоље из других култура и одомаћило се. Припрема ринфлајша је врло једноставна, месо, изворно говеђе или пилеће се кува са поврћем на тихој ватри након чега се месо извуче из бујона и служи се са поврћем са којим се кувало уз обавезан додатак рена.

Неизоставан специјалитет који је често на трпезама је и сарма, и то Футошка. Далеко познати футошки купус је укуснији и мекши, па сарме спремљене са њим имају другачији, специфичнији укус, зато се традиционална војвођанска сарма спрема искључиво са овим купусом. Још једно јело које се релативно брзо и једноставно спрема је и кромпирача. Бачки специјалитет са кромпиром исеченим на кругове и запеченим у рерни уз који се пеку и кременадле, кобасице или сланина, зависно од врсте меса која се преферира.

Ајмокац је годинама уназад део стандардног бачког недељног ручка и служи се као главно јело. Спрема се тако што се пилеће бело месо кувало у супи које се након барења сецка на комаде и пржи у сосу на бази брашна, млека и павлаке. Након тога се смеса са пилетином враћа у бујон док се цела смеса не згусне.

Посластице мини|250px|Гомбоце Војвођанска кухиња је богата различитим посластицама које су мешавина различитих кухиња са доминантном немачком кухињом. Зато је овај регион познат првенствено по штрудлама које се традиционално пуне маком, или орасима. Током празника или неке свечане трпезе често се спрема и куглоф, тестасти колач који се спрема уз много регионалних варијација и који је у прошлости био обавезан током разних церемонија у аустроугарској. Најранији рецепт за овај колач који имитира облик средњовековног шешира је из 1581. године.